Izvor: Večernje novosti, 16.Okt.2018, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Emir Kusturica: Kako da javimo Vuku i Tesli da ih je Skot odlikovao

Proslavljeni reditelj, o novoj agrarnoj politici, razrešenju kosovskog rebusa, izmenjenom globalnom poretku, izborima u BiH, svojoj novoj knjizi MISLIM da Srbija greši što svoju suverenost i autonomiju, u vreme bitke za Kosovo, ako to može tako da se nazove, ne štiti agrikulturom i kulturom jer jedino će preživeti onaj koji će u budućnosti moći da se prehrani fizički i duhovno. Kada vidim kako babe jure na GMO piletinu i kako su spremne da se tuku za >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jedan evro, uhvati me strah. Odmah obučem džins pantalone da mi bude lakše. Ovako u svom poznatom stilu slavni reditelj Emir Kusturica, uz titraje miholjskog sunca na Mećavniku, posmatra našu svakodnevicu konstatujući da jedino strah i džins - ne izlaze iz mode. Na naše pitanje da li ćemo opet biti surovo kažnjeni ako budemo insistirali na očuvanju vojne neutralnosti dok idemo ka Evropi, on objašnjava: - Naša okrenutost Zapadu je iz vremena Nemanjića. Prvo smo sarađivali sa Normanima i dugo ratovali sa Vizantijom sve do polovine 12. veka, kada smo pali u zagrljaj vizantijskog cara. Nama je zapadna tradicija sudbina, kao uostalom i Rusima. Svaki Rus ljubomorno čuva svoju kulturu ali masovno primenjuje i u životu, i na javnoj sceni, zapadni standard. Jedino što Zapad i dalje kidiše na Sibir i hoće da naplati svoje socijalne i naučne patente ne pristajući na istinu da su Kina i Rusija ponovo uspostavile ravnotežu sila na planeti."NOVOSTI" DA NASTAVE MISIJU "VEČERNjE NOVOSTI" i ja, došli smo na ovaj svet u periodu kraćem od godinu dana. Rođeni smo u isto vreme. Najznačajnijoj medijskoj kući u ovom delu Evrope želim da uspešno nastavi svoju misiju, uveren da će u tome uspeti - čestitao je Kusturica rođendan čitaocima našeg lista i zaposlenima u "Novostima". * Je li onda ispunjen uslov za svetski mir? - Pitanje je da li će ta ravnoteža biti potvrđena mirom, što bi bilo bolje nego ratovanje nuklearnim naoružanjem. Ali, možda će, u međuvremenu, onaj koji prvi stigne na Mars, biti gazda naše planete. I možda to ne bude država, može biti korporacija. * Otkud se sada vraćate agraru kao razvojnoj šansi? To je nekako decenijama postalo opšte mesto... - Bez okrenutosti poljoprivredi mi živimo jedan politički atavizam druga Tita koji je zbog male razlike između reči gvožđe i grožđe umesto vinograda u Smederevu dao da se napravi železara. Koliko su se samo političari namučili zbog te greške, a neki možda čak i život izgubili. Kada su Turci u 15. veku stigli na slonovima u Srbiju, popisali su sve čokote i sve vinograde i to je bio impozantan broj. Čak je i brzina kojom su u poslednjih 20 godina stvorene kvalitetne vinarije potvrda te istine. Zato sam uveren, kada se potroši uslovljena ekonomija otvaranja radnih mesta, investicija koje istina utiču na BDP, ali ne i na stvaranje viškova, koji su, ako je Tito bio inspiracija današnjoj vlasti, bila glavna karaktertistika stare Jugoslavije. One četiri milijarde viška koje je on godišnje stvarao od prodaje municije i naoružanja mi smo mogli da prestignemo organskom ishranom! Ostaje da se nadamo da će neko kao što je Tramp raskačio NAFTA agriment i nas osloboditi od CEFTA.Pročitajte još - Dnevnički zapisi Emira Kusturice: Kao vitez od čemerne prilike * Kad već pomenuste Trampa, nedavno je ambasador SAD u Srbiji u reklamnoj kampanji poručio našim ljudima ushićeno: "I vi ste svet!". Da li to znači da vođeni ovim sloganom treba da dokazujemo drugima, kako nismo ljudi drugog reda? - Moramo sada nekako naći načina da Vuku Karadžiću, Nikoli Tesli, Ivi Andriću, Milutinu Milankoviću dojavimo da ih je Skot odlikovao visokim ordenima pripadnika svetskih faca. Srbija je uvek bila deo sveta. I kada je Karađorđe poveo ustanak i bio inspirisan Francuskom buržoaskom revolucijom, i knez Miloš kada je kontrolisao sve skele i trgovao svinjama - bio je Evropljanin. Da ne govorim o monarhijama koje su mešale krv sa predstavnicima svih dvorova. Koliko je naša nauka integrisana u svetske poslove najbolje govori istina - da nije bilo Pupina ne bi bilo ni "ajfona". Zato je podsećanje Srba da su deo sveta cinizam bez presedana. Šta bi bilo kada bismo ispostavili račun za sve ono što je Srbija dala svetu. Bilo bi to mnogo bolje nego da slušamo utešne reči u reklamnoj kampanji! Ali to dobar deo Beograda voli da čuje i ponekad je preko Slavije razvlačeno platno na kojem je pisalo "Beograd je svet". Dobar deo Beograda neće prestati da bude model divnog putopisa Rebeke Vest, koja piše kako se tek ustanovljeni predstavnici malograđana plaše da im rođak sa sela ne zvoni na vrata i naruši idilu.ANDRIĆGRAD, GOLMANI I GOVEDARICA * ČINI li se vama, dok svu energiju ulažete u kulturu, stvaranje institucija važnih za opstanak naroda, da se protiv besmisla ne može? - Andrićgrad je nažalost bio jedino mesto gde se ozbiljno obeležila stota godišnjica početka Prvog svetskog rata. Tu je na Vidovdan spektakularno upriličen prikaz svega što smo kroz istoriju bili, a ove godine obeležena je i stogodišnjica pobede u tom ratu i to pomirljivim aktom, otkrivanjem spomenika braći, Mehmed-paši Sokoloviću i patrijarhu Makariju. Otkriven je uz devizu "vreme je za društvo srpsko-srpskog prijateljstva", to je putokaz. Nemoralno je nepoštovanje sopstvenog bića, baš kao i nepriznavanje rezultata demokratskih izbora u BiH. Jer naši politički neprijatelji Mladen Ivanić i onaj Govedarica se ponašaju kao oni golmani iz prošlosti, kojima dobar centarfor napuni mrežu golovima, a oni kažu novinaru kako im je sunce udaralo u oči u prvom poluvremenu i da nisu mogli da prate loptu! * Kada zavirimo u svakodnevicu unutar direktno kolonizovanih protektorata na prostoru nekadašnje Jugoslavije, vidimo da su pogledi na komšije, na Srbe naročito, sve ekstremniji... - Nivo kolonizacije se reflektuje kroz broj stranih reklama. Osnovni cilj je potpuna pljačka, a nju je najlakše izvoditi kada se ukine uvažavanje činjenica uz koje smo rođeni, na kojima smo odgajani.. Kada u Makedoniji propadne referendum, Merkelova uprkos porazu najnormalnije čestita Zaevu, jer je navodno "najveći broj stanovnika ipak glasao za promenu imena i za NATO." Laž je njihova istina. Živimo u vremenu postistine, pozitivistički iskazana istina sklopljena iz više sudova, sintetički ovaploćena kao objektivni izraz nužnosti, a uvek u vezi sa moralom prestaje da važi. Tako je moguća vest, naizgled bezazlena, da su u Hrvatskoj zabranili Bajagu. Tu dolazimo do teme iz "Oca na službenom putu", gde čovek nevin strada. I to Momčilo, čovek kome nije stalo do političke akcije. Zabranjena je pesma "Beogradskog sindikata" o Kosovu "Dogodine u Prizrenu", koja nema ništa skaradno u sebi, ali puca od istine. U Bosni, zabranili su gostovanje ruskog pisca Zahara Prilepina kao "pretnju poretku", a on je pretnja izvesnom Draganu Mektiću zvanom Kredenac, čije šarke se baš ne drže dobro, pa na promaji nastaje lupetanje... * Na signal iz SAD da je podela Kosova i Metohije ipak moguća ako se dve strane dogovore, Srbi i Albanci su na terenu testirali stvarnu volju Zapada. Rešenja za najvažnije i najbolnije srpsko pitanje ipak nije na vidiku... - Voljena zemljo nijedna te duša nije prežalila - piše u Ulici majke Jevrosime. To je ulični grafit koji najbolje izražava odnos srpskog naroda prema Kosovu. I koliko god se duša danas vulgarizuje i sve stavlja ispred nje, vidite da ona postoji. Mi ne znamo šta će biti sa Kosovom. Ništa što može da očuva plemenita osećanja, da održava osećanje koje budi pomenuti grafit nije poželjno. Za nas je sada zadužen Bondstil, za šefa te velike kasarne lukavi Amerikanci su doveli čoveka sa velikim srpskim prezimenom. On doduše ne govori srpski jezik, ali ide u crkvu. To je general srpskog porekla koji čuva red i Šiptare od Srba! Kakva majstorija i kakav cinizam!Pročitajte još - Emir Kusturica: Srbe ne sme da izjeda nametnuta krivica* Šta ćemo sa razgraničenjem... - Ta priča meni liči na Trampa, biznismena koji sve vidi kao ideju trange-frange. Ali, razgraničenja nema bez premeštanja stanovništva. Premali broj ljudi na određenim teritorijama govori da je to neostvarivo. Tako prizivamo ono što je Ataturk napravio u Izmiru kada je Grke iselio, a doselio Turke. Ko sme da premešta ljude danas i da ne popije tužbu za etničko čišćenje. Kosovo prevazilazi sve druge teme, kod svih nas izaziva duhovnu reakciju pošto je u pitanju pljačka, koju niko i nikada ne može opravdati. Prostor u kom Vučić deluje pokušavajući da izvede kraj naše najveće priče je mali. Šanse za bilo kakav uspeh su minimalne. Tada preostaje razvlačenje lopte na sredini terena, pošto naše želje teško možemo ostvariti. U nemogućnosti delovanja, preostaje nam najveći, duhovni problem koji nikada neće nestati, ne samo zato što na dnu jezera Gazivode postoje crkva i ostaci srednjovekovnog srpskog grada, ima i freska Jelene Anžujske, nego i zbog otimačine javne imovine. Legalizovana je pljačka koju danas pokriva Bondstil. * Zašto je za vas pobeda Milorada Dodika na izborima u BiH, kako kažete, veća i značajnija stvar od drugih događaja u proteklom periodu? - Kad bi Dodik bio glavni, preovlađujući ton u BiH, ta zemlja bi za pet godina povećala sve parametre uspešnosti, izašla bi iz ekonomske krize i pojačala infrastrukturu. On na malom manevarskom prostoru deluje kao najbolji centarfor na svetu. Čuvaju ga svi, ali kada lopta poleti u šesnaesterac on je nezaustavljiv. Sposoban je da otrese dvojicu protivnika s leđa i da postigne gol. Ako je i dalje nužnost da RS funkcioniše u okviru Federacije, te golove će zabijati u datim okonostima. Međutim, videće se brzo da Dodik nije problem, kao što ga stranci predstavljaju. Rasplet devedesetih je bio samo još jedan dokaz kako se tamo ratovi ne vode da bi rešili neki problem nego, kada završe dejstva čekaju nove ratove da bi rešili nagomilane probleme iz proteklih vremena.Pročitajte još - Kusturica "snima" Dostojevskog * Kakva je onda najpoželjnija Dodikova uloga u novonastalim okolnostima? - On je važan jer uspeva da uradi sve što zamisli. Jednom je u zoru, na Mećavniku, za vreme festivala Kustendorf pred odlazak na spavanje otpevao neku krajišku pesmu. Sve cveće se u saksijama i na terasi treslo a drvo podrhtavalo. Neverovatno kakva je to energija. On je važan tip! U Bosni se sve odvija po nepisanom zakonu da je sve trošak i tamo se teško knjiži dobit. Nema tamo knjigovodstva koje je uvelo ovu državu u dobit, a za to ima hiljadu razloga. Jedan je onaj zapis iz Kurana da je čovek uvek na gubitku, a to u Bosni dobija još mračniju dimenziju. To je psihološki problem koji se odvija pod devizom rođenom u strahu i za koji je karakteristična rečenica da se šta ne iskomplikuje. Istinu o stanju u BiH Dodik ponavlja svakodnevno, čineći tako da u teškim okolnostima ona bude dostupna svima na dnevnom nivou. Od selendre Banjaluke on je napravio grad, gde se mogu pobrojati svi simptomi evropskog centra uključujući i predgrađa. Uz stotinak kilometara auto-puta, uz bolnice i škole, presudno je uticao na stvaranje Andrićgrada kao središta kulture i nauke. Plate u RS su veće nego, recimo, u Srbiji ili Rumuniji, iako ne utiču presudno na domaćinsku ekonomiju. * Kako je to uspeo? - Početak njegovog uspeha bila je dobra saradnja sa Vojislavom Koštunicom i prodaja mobilnog operatera na najbolji način, i završila odličnom političkom kooperacijom sa Aleksandrom Vučićem i, kako on sam kaže, bez Vučićeve podrške ne bi ništa bilo kako jeste. I ja moram da se zahvalim predsedniku Srbije za pomoć koju nam daje za funkcionisanje Andrićgrada. Što se njegove politike tiče, ona meni liči na neku vrstu posttitoističke vrste, okreće kompas i na istok i na zapad, ali mislim da će uskoro biti, ako već nije, priteran uza zid, gde će morati da odgovori na ono Kjerkegorovo egzistencijalno pitanje - ili-ili. Da li je u ovom svetu moguće biti neutralan? Ako uspe u tome, prevazići će svoj uzor u politici! On komunicira sa Rusima na ruskom, ali i sa Soroševim sinom na engleskom.Pročitajte još - Nova knjiga Emira Kusturice - "Šta mi ovo treba" * U Srbiji je javna scena, kao što ste rekli, anestezirana. Igramo li u "rijalitiju" sa neizvesnim ishodom? - Poreklo rijalitija nije samo onaj američki film i serija koja je uspela da razvede jedan bračni par. Žan-Lik Godar je u svojim filmovima ukidao emociju i tražio da sve bude spontano. Može li išta gore biti nego kada se pred televizijskim kamerama ljudi ponašaju spontano! Ima li išta gore od gomile bezvrednih tipova od kojih tabloidna Srbija stvara nove junake umesto upravo preminule Milene Dravić, Glogovca i drugih koji su nas napustili. I gde se, umesto da se ide u bioskop i gleda "Petrijin venac", sedi u kućnoj fotelji i bulji u bulju starlete, gde je psovka zamenila staro verbalno uporište srpske drame SRAM TE BILO i gde nikoga više nije ni za šta sramota! Jedino se još Karleuša snebiva nad nemoralom Srbije. Posle rijaliti seksa treba očekivati ubistvo ili možda da kamera, u nekom od narednih inovativnih postupaka krene put rektalnih kanala starleta i da nacija gleda direktan prenos kolonoskopije lepotica. Ovo bi sve moglo da se desi jer narod to voli. Kažu tako, iako seks ne pomaže našem narodu, pošto statistike govore da nas je svake godine manje za 30.000. Ali, koga je to briga! Kada se pojavi ministar kulture koji se ne slaže sa koncepcijom rijalitija, vlasnik i kreator rijaliti programa ministra kulture nazvao je glupim! To ne može da bude, ne samo zbog toga što ministar Vukosavljević nije glup, naprotiv - reč je o veoma obrazovanom čoveku. Posebno se u toj hajci ističu oni koji su čoveku prikačili da je hteo da zabrani rijaliti, a on je samo sugerisao - promenu frekvencije. DON KIHOT PROTIV GUMI-DEFEKTA POSLE knjiga "Smrt je neproverena glasina" i "Sto jada", pojavila se treća pod naslovom "Šta mi ovo treba", u izdanju "Vukotić medije"... - "Šta mi ovo treba" je konstatacija, bez upitnika. To su dnevnički zapisi, nastali tokom devedesetih godina, mahom u toku noći, taj je dnevnik nastao kao posledica nesanice ali, u isto vreme, i sklonosti ka reagovanju na socijalnu arenu u kojoj sam živeo. S tim što je ta arena propale Jugoslavije pretvorena, u tom periodu, u ratno žarište. Kasnije me držala ista potreba, da se javljam i reagujem. Ono što nije objavljivano u novinama, ostalo je za knjigu, sve što je štampano u novinama bilo je ranije već pribeleženo. * Zašto se vraćate Don Kihotu? Otkuda ta nostalgija? - Vraćam mu se sa idejom da su moje borbe idealističke bez obzira na to što sam radeći na filmu bio dobro plaćen. Jer da nisam bio idealista, ne bih investirao novac zarađen od umetnosti u dve nedođije i preusmerio ljude koji su putovali i plašili se gumi-defekta u svojoj blizini, da sada marširaju Andrićgradom i Mećavnikom zadovoljni i vraćaju se po nekoliko puta. Sve kao da je u pitanju film. Kada je film dobar, on se gleda više puta. Dakle Don Kihot, vitez od čemerne prilike je mučenik koji je protutnjao uzduž i popreko Španiju i fatalistički se borio sa vetrenjačama, mahnito se tukao sa siledžijama i ološem, dobijao batine, izazivao lava na dvoboj, sve da bi svet bio, kako danas kažu, bolje mesto za život. Na kraju, potpuno izbezumljen od te borbe, doveden je kući. Kad je stigao, sestri je rekao: Ovo sve što sam uradio, bila je čista glupost. Posle se razboleo i umro. Dakle, on je pitanje šta mi to treba prebacio u prošlo vreme. Nije trebalo da se pita, ostao bi živ. Zato i moja knjiga u naslovu nema upitnik.

Nastavak na Večernje novosti...