Izvor: B92, 01.Apr.2014, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdrava hrana samo u reklami
Beograd -- Reklamiraju svoje proizvode kao - zdravu hranu, ali većina ovih namirnica je "zdrava" samo na papiru.
Na policama "bio-špajzeva" sve je više idustrijskih proizvoda, prepunih aditiva, konzervanasa, emulgatora...
U Srbiji se termin „zdrava hrana“ odomaćio, ali je najčešće zloupotrebljen, a potrošače najviše brine to što su ovakve radnje veoma često van vidokruga inspekcija.
U Pokretu za zaštitu potrošača upozoravaju da se u ovakvim radnjama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve više prodaju namirnice koje ne spadaju u kategoriju „zdrave hrane“. "Za takvu situaciju zaslužan je pojednostavljen postupak pri otvaranju radnje, jer vlasnici očito nisu ograničeni samo na prodaju organske hrane, već rafove mogu napuniti i drugom robom. Kada potrošač otvori vrata nekog špajza, na rafovima može da uoči i namirnice tretirane štetnim aditivima ili bilo kakvim hemijskim dodacima. Time se kupci obmanjuju i njihovo poverenje izigrava", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
"Poslednjih godina otvoreno je mnogo prodavnica „zdrave hrane“, ipak, u većini njih znatan deo njihovog asortimana čine proizvodi koji se nikako ne bi mogli podvesti pod proizvode koji pomažu da se poboljša zdravlje. Na svakom proizvodu obavezna je deklaracija, a na njima obično piše da je to keks „za dijabetičare“ ili da „sadrži voćni šećer“, što izaziva asocijacije da se radi o hrani koja je prirodna", kaže Vera Vida, predsednik CEPS.
Poljoprivredna inspekcija Srbije u svom radu, kako kažu, ne pravi razliku između objekata u kome se prometuju namirnice biljnog porekla, bez obzira na pojedinačna isticanja naziva tih radnji, kao što su termini „zdravo“.
"Iako do sada nismo dobijali pritužbe građana o prodajnim mestima „zdrave hrane“, najčešće nepravilnosti sa kojima se inspekcija susreće u redovnim kontrolama su nepropisno deklarisanje robe i nedozvoljena prodaja u rinfuzu za one proizvode kod kojih to nije dozvoljeno. Najmanje problema bilo je sa isteklim rokovima trajanja", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.
Jedan broj prometnika se odlučuje da u nazivu radnji koristii termine -“bio-špajz“, „zdrava hrana“ i slično, ali po zakonu, ove prodavnice se ne razlikuju od ostalih prometnih objekata, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Isti propisi važe za sve prometnike, pa i za one koji favorizuju određenu grupu prehrambenih proizvoda u svome objektu.
