Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće plate medveđa usluga
Povećanjem prihoda, raste potrošnja i skaču cene. Iako veća, zarada je smanjena za onoliko procenata za koliko je porasla inflacija
Kao profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec se uvek obraduje svakom povećanju plate. Međutim, kao ekonomisti mu uvek presedne dugo očekivana povišica, jer zna da će mu se obiti o glavu. Kako objašnjava, u našim uslovima se svaki rast prihoda može smatrati medveđom uslugom, jer on nije posledica rasta produktivnosti.
Da trošimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezarađeno, pokazuju i zvanični statistički podaci. Tako je prošle godine realni rast bruto domaćeg proizvoda, odnosno ukupna vrednost proizvodnje povećana za 7,5 odsto, dok su plate u prvih jedanaest meseci porasle za više od 20 odsto. Sa zatečenih 80 evra iz oktobra 2000. godine prosečne zarade su sada preskočile 360 evra i tako praktično za sedam godina povećane za 4,5 puta.
– Srbija u kojoj se bedno živi uvek se raduje svakom povećanju zarada, ali moram da upozorim da je to opasna tendencija koja na duži rok nije održiva – ističe Bajec. – Nemoguće je „krpiti” toliki jaz između rasta nacionalnog dohotka i rasta plata. Povećanjem prihoda, raste i potrošnja, a to uvek gura cene. To automatski znači, da će plata, iako povećana, istovremeno biti smanjena za onoliko procenata za koliko je porasla inflacija – objasnio je Bajec zašto u Srbiji povećanje prihoda suštinski ne rešava problem niskog standarda.
Još jedna od negativnih posledica, dodaje Bajec, je i povećanje uvoza, pa sve više jedemo tuđu, a ne našu hranu. Veliki rast lične potrošnje, smanjuje i prostor za ulaganje i štednju koje su, dodaje, motor svake privrede.
– Značajan deo privatizacionog prihoda i donacija tako se preliva u potrošnju. Ovo stanje će moći da traje sve dok imamo šta da prodajemo. Kad ostanemo bez „porodične srebrnine” onda će nam se ovakvo rasipanje obiti o glavu – predviđa Bajec i podseća da je u susednim zemljama situacija obrnuta.
Tako je u Hrvatskoj bruto domaći proizvod porastao za pet procenata, a plate za 2,6 odsto. U Bugarskoj je nacionalni dohodak skočio za 5,6 procentnih poena, a zarade za 1,8 odsto.
Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanje tržišta, smatra da su ovakvom raskoraku najviše kumovala povećanja zarada u javnom sektoru, koja uvek izazivaju domino efekat i na privatna preduzeća.
– Sa druge strane, građani su suočeni sa izuzetno velikim rastom troškova života, pa su i ta povećanja gotovo neosetna. Budžet se, pogotovo za vreme praznika, krpi preko potrošačkih kredita i pozajmica. Sada nam treba raso da se otreznimo, ne samo od mamurluka, već i od prekomernog trošenja. A opet, to sve kulminira i pitanje je kada će izbiti na površinu – kaže Đogović.
Goran Nikolić, iz naučnoistraživačkog centra Privredne komore Srbije, ističe da po pravilu povećanje plata jednima, uvek pogodi sve, a najviše one najnemoćnije.
– Inflacija, koja se tako povećava, je porez za sve građane. Zasad može da nas uteši to što zemlje u okruženju takođe više uvoze nego što izvoze. Zato mislim da će se ova nepravilnost održati i u budućnosti. Problem može da nastane samo u slučaju političke nestabilnosti, koja ovde izaziva nervozu i u velikoj meri utiče na ekonomska dešavanja u zemlji.
A. Nikolić
[objavljeno: 21/01/2008.]
