Izvor: Politika, Beta, Fonet, 10.Jul.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referentna kamata spuštena na 12 odsto
Smanjenje obavezne rezerve oslobodiće poslovnim bankama dodatnih 13 milijardi dinara
Narodna banka juče je snizila referentnu kamatnu stopu na 12 odsto. Smanjenje referentne stope ne znači da će banke odmah davati jeftinije kredite jer se to ne događa ni u zemljama Evropske unije, već je dodatni korak da banke imaju više interesa da ih odobravaju, istakao je guverner Radovan Jelašić. On ističe da će centralna banka i dalje „krojiti” svoju kamatu u skladu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa rastom cena čija je stabilnost najvažnija.
Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da je odluka Monetarnog odbora o smanjenju referentne kamatne stope sa 13 na 12 odsto zasnovana na povoljnim kretanjima platnog deficita, stabilnom kursu, manjoj tražnji, pojeftinjenju hrane i stabilizaciji inflatornih očekivanja. Ali je i dodao da i dalje postoje rizici kad je reč o ceni sirove nafte i efektima fiskalne politike.
Poslovnim bankama će biti obezbeđena dodatna dinarska likvidnost od 13 milijardi dinara po osnovu jučerašnje odluke Monetarnog odbora da se udeo obavezne rezerve koji se polaže u dinarima smanji sa 35 na 30 odsto.
– Videćemo kako će banke iskoristiti tu likvidnost, da li će kupovati hartije od vrednosti NBS i državne zapise ili će ih plasirati u kredite privredi i građanima – rekao je Jelašić.
Guverner je procenio da je u trećem kvartalu moguće zaustavljanje pada, pa čak i blagi oporavak privrede.
– Bez brzog ekonomskog oporavka Srbiji, zbog finansiranja budžetskog deficita, predstoji značajno uvećanje javnog duga, koji je za pet meseci ove godine uvećan za 490 miliona evra – upozorio je Jelašić i dodao da je održivost duga, kao i standarda stanovništva na duži rok moguće jedino ako se pozajmice države koriste za investicije a ne za potrošnju.
Guverner je ukazao i da su prihodi budžeta primereni smanjenom BDP-u, ali da na njih dodatno negativno utiče i to što država ne primenjuje sve mere koje je predvidela rebalansom budžeta.
– Gotovo svi fiskalni prihodi beleže pad u odnosu na april, ali i rashodi. Fiskalni deficit je u maju iznosio 17 milijardi i potpuno je finansiran zaduživanjem na domaćem tržištu, a u prvih pet meseci on je iznosio oko 45 milijardi dinara. Deficit budžeta je u junu iznosio dodatnih 11 milijardi dinara. S obzirom na to da je punjenje državne kase i dalje slabo, može se očekivati visok deficit – upozorio je guverner uz ocenu da su korekcija nivoa prihoda i rebalans budžeta neophodni pre nego što dođe Misija MMF-a.
Govoreći o inflaciji, on je rekao da je rast cena koje su pod kontrolom države od početka ove godine 13,9 odsto, a na kraju juna godišnja inflacija iznosila je 8,2 odsto. Očekivanja guvernera su da će u narednom periodu inflacija biti u granicama ciljanog raspona, koji je za ovu godinu osam odsto, sa odstupanjem plus-minus dva odsto. Prema procenama NBS, u narednim mesecima, kad je reč o regulisanim cenama, naftni derivati mogli bi da poskupe 2,3 odsto, komunalno-stambene usluge 2,5 odsto, a cigarete dva odsto.
B. Dumić
-------------------------------------------------
Nemoguće smanjenje kamata
U Srbiji nema uslova za sniženje kamatnih stopa na kredite, ocenio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
On je na konferenciji za novinare kazao da je za sniženje kamatnih stopa potrebno smanjenje stope obaveznih deviznih rezervi za banke, pad inflacije i smanjenje rizičnosti zemlje i plasmana. „Kada Srbija bude imala kreditni rejting tri B plus (BBB+), stopu obavezne rezerve 18 odsto i inflaciju oko tri procenta godišnje, kamate će biti oko 10 odsto i niže”, kazao je Dugalić.
Prema njegovim rečima, trenuto je kreditni rejting Srbije dva B minus (BB-), inflacija je u 2008. godini bila 8,5 odsto, a obavezna rezerva je oko 40 odsto.
Prema navodima medija, prosečna kamatna stopa na stambene kredite u Srbiji u prvom tromesečju ove godine bila je oko 8,3 odsto, kamate na potrošačke kredite u evrima su oko 20 odsto, a na kreditne kartice za dinarsku potrošnju oko 30 odsto godišnje.
Dugalić je naveo i da je najveći deo dobiti banaka na srpskom tržištu u 2008. ostvaren iz trgovine repo hartijama od vrednosti Narodne banke Srbije (NBS), precizirajući da je 32 od ukupno 34 milijarde dinara dobiti ostvareno trgovinom tim hartijama. „Najveći deo dobiti je ostvaren od repo hartija, a ne od kamata”, rekao je Dugalić.
Beta
[objavljeno: 11/07/2009]
