Izvor: Politika, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit za indeks
Ove godine je 40.000 đaka manje upisalo prvi razred nego pre deset godina, ali zato ima 225 viših škola, fakulteta i univerziteta
U Srbiji je trenutno veoma teško utvrditi tačan broj viših i visokih škola. Preciznom brojkom ne raspolaže ni Ministarstvo prosvete,što samo potvrđuje činjenicu da su institucije koje nam daju visokoškolske kadrove poslednjih godina narasle kao pečurke posle kiše. Ipak, prema trenutno raspoloživim podacima, u Srbiji postoji 31 privatna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i 49 državnih (ukupno 80) viših škola, zatim 81 državni i 51 privatni fakultet (132) i šest državnih i sedam privatnih univerziteta (13). Ukupno – 225.
Treba li da zabrinjava podatak što danas diploma može da se stekne i u Kruševcu, Smederevu, Kikindi, Vršcu, Odžacima, Vranju, Čačku, Valjevu, ili je to korak napred za naše obrazovanje i činjenica koju sa ponosom možemo isticati. Ako su se univerziteti približili studentima, omogućavajući im jeftinije visokoškolsko obrazovanje, na koji način su se profesori približili studentima – odlukom da se vrate svojim korenima i rodnim mestima iz kojih su davnih godina krenuli na studije, ili povremenim "vikend-predavanjima" u novoniklim višim školama i na fakultetima?
Šta kaže zakon
Novi model obrazovanja ponudio je profil školovanja koje zahteva naša privreda, a kojih u državnim institucijama nije bilo. Da li se, međutim, u kvantitetu izgubio kvalitet?
– Pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, dakle pre 10. septembra 2005. godine, na osnovu tada važećih pravnih propisa, jedan broj viših škola prešao je na trogodišnje studijske programe. Kako u tadašnjim propisima nije bilo odredbi vezanih za studiranje van sedišta, nicala su odeljenja u skoro svim gradovima Srbije – objašnjava prof. dr Emilija Stanković, pomoćnik ministra za visoko i više obrazovanje. I dodaje: Zakon o visokom obrazovanju nedvosmisleno kaže da "postupak akreditacije i dobijanje dozvole za rad moraju pod istim uslovima da prođu sve visokoškolske institucije, državne i privatne." Na taj način uspostavlja se red i jednaka pravila za sve.
Što se tiče profesora, Zakon je precizan (član 41. stav 7): "Potreban broj nastavnika je najmanje 70 odsto onih koji su u stalnom radnom odnosu i sa punim radnim vremenom od ukupnog broja predmeta na studijskom programu za koji se traži dozvola za rad". Stav 8. navodi da su izuzetak studijski programi u polju umetnosti gde taj broj ne može biti manji od 50 odsto, a što se tiče akademija strukovnih studija i visokih škola strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, kaže se da moraju imati najmanje 50 odsto nastavnika sa stečenim nazivom doktora nauka. Tome valja dodati da član 75. Zakona nalaže da "radi sprečavanja sukoba interesa, nastavnik, odnosno saradnik visokoškolske ustanove može zaključiti ugovor kojim se radno angažuje na drugoj visokoškolskoj ustanovi, samo uz prethodno odobrenje stručnog organa visokoškolske ustanove u okviru koje ima zasnovan stalni radni odnos".
– Pravilnikom o registru visokoškolskih ustanova, nastavnika, saradnika i zaposlenih regulisano je pitanje evidencije, tako da će moguće nepravilnosti sada biti otklonjene – uverena je dr Emilija Stanković.
Cena studiranja
Dr Nebojša Savić, dekan, ne misli da je previše visokoškolskih institucija u zemlji. "U zemljama zapadne Evrope fakultete upisuje preko 50 odsto stasale populacije, a u našoj zemlji, i pored, po nekima, toliko velikog broja fakulteta, tek četvrtina ili petina stasalih postaju brucoši", veli dr Savić. Više bi se, dodaje, valjalo zabrinuti nad činjenicom da je ove godine u prvi razred osnovne škole krenulo oko 90.000 đaka a pre deset godina 130.000 ili nad podatkom da mnogi fakulteti rade preko "isturenih odeljenja" odvlačeći tako studente iz kvalitetnih visokoškolskih institucija.
Osnovne studije na ovom fakultetu koštaju 2.900 evra a dve godine postdiplomskih studija 3.200 evra. Ne bi li olakšali izmirivanje dažbina, čelnici fakulteta su postigli ugovor sa "Hipo Alpe Adrija" bankom, gde studenti sa profakturom fakulteta mogu otići i pod povoljnijim uslovima otplatiti ovaj svojevrstan studentski kredit.
(Sutra: "Koliko košta diploma")
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 25.10.2006.]
