Izvor: B92, Tanjug, 28.Okt.2009, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je 130 milijardi iz budžeta?
Beograd -- Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da se "ne zna" kako se godišnje troši 130 milijardi dinara budžetskih sredstava. Ekonomisti: To je dokaz javašluka.
Dragutinović je istakla da je po dolasku na mesto ministra finansija nasledila nedovoljno odgovornu fiskalnu politiku, odnosno strukturni debalans, koji znači da su rashodi veći od prihoda za tri do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
Dragutinović je precizirala da zakon omogućava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sopstvene prihode indirektnih i direktnih budžetskih korisnika koji iznose oko 100 milijardi dinara ili tri odsto BDP-a, i ta sredstva se pretežno troše van budžetskog procesa.
Prema njenim rečima, "ne vidi" se ni kako se troše sredstva od projektnih zajmova, donacija i razvojna pomoć iz fondova iz EU, što prema njenim rečima, ne mora da znači da se troše neracionalno, ali se to ne vidi.
Ministarka je napomenula i da je dodatno 35 milijardi dinara rezultat različitih poreskih izuzetaka. Najbolji primer je porez na dobit, navela je i dodala da su prema najnovijm podacima izuzeća za porez na dobit veća od prikupljenog poreza.
Dragutinović je navela i da postoji oko 50 državnih agencija, fondova i direktorata, od kojih je najveći broj formiran 2004. i 2005. godine, i od kojih su neke nezavisne od budžetskih sredstava, iako su formirane sredstvima iz budžeta, dok su neke na budžetu. I jedne i druge su van budžetskog procesa, rekla je ona i dodala da je nasleđen i nejasan budžetski tretman javnih preduzeća.
Ministarka je naglasila da je donošenjem zakona o državnoj pomoći prvi put uspostavljena kontrola državne pomoći, gde nisu samo subvencije, već i poreska izuzeća, neki krediti i garancije, što ukupno iznosi 120 milijardi dinara, odnosno oko četiri odsto BDP-a. Prema njenim rečima, normalna državna pomoć je do 1,5 odsto BDP-a, a u zemljama u tranziciji dva odsto.
Dragutinović je ukazala da je javna potrošnja proteklih godina bila 44,5 odsto BDP-a, a u 2010. godini biće smanjena na 42,5 odsto BDP-a, dok će fiskalni kapacitet Srbije u narednoj godini biti oko 38 odsto BDP-a.
Ona je dodala da budžetski deficit sam po sebi nije loš, već je normalan instrument države, ali samo ako je rezultat investicija i stabilizacione politike, dodajući da bi u prosperitetnim vremenima država trebalo da ima suficit, a u krizi deficit.
Izjava dokaz javašluka
Ekonomski analitičari procenjuju da je izjava da ministarka finansija da je trošenje novca van kontrole budžeta samo dokaz javašluka koji vlada u javnim finansijama Srbije.
Mijat Lakićević kaže da je „dobro što je najzad javnost saznala da zapravo država nije vodila računa o svojim troškovima i da praktično ni oni ljudi koji su po definiciji zaduženi da vode računa o tome nisu imali uvid u državne troškove".
Lakićević navodi da su sve javne ustanove, ne samo javna preduzeća, nego i agencije trošile novac kako su htele.
„Zato su plate u agencijama i drugim telima bile mnogo veće nego u državnim organima pa su ljudi iz ministarstava zapravo odlazili u agencije. Tamo je veća plata i tamo su se delili stanovi mnogo lakše nego u državi. Trošenje para je bilo mnogo više za račun tih ljudi koji su tamo radili i to su bila odlična mesta za rad i život a bez ikakve odgovornosti", smatra on.
S tim se slaže i ekonomista Aleksandar Stevanović navodeći da je srpski budžet i ranije bio poznat po tome da nije bio dovoljno transparentan.
„Kada nemate mehanizam kontrole koji bi podrazumevao internu kontroue i kontroue javnosti onda vam raste podsticaj da se ponašate na način koji neće obradovati poreske obveznike. Ne znači to da svi tako rade, ali kad imate podsticaj da se ponašate na taj način i nikakvu šansu da budete uhvaćeni velika je verovatnoća da će neko primetiti tu rupu i trošiti novac nerezonski", objašnjava on.
