Izvor: Politika, 15.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život protiv statistike u varoši na Skrapežu
Velike plate 350 radnika cementare podigao je opštinski prosek, dok 1.600 zaposlenih u kosjerićkim firmama uglavnom tavori
Svrstani su među bogate i razvijene, ali stanovništvo im se osipa. Među vodećim su po proseku plata u državi, a za deceniju, od prethodnog do minulog popisa, izgubiše šestinu življa. To je Kosjerić, jedan (uz Paraćin i Beočin) od tri „cementna“ grada u Srbiji. „Titan cementara“, pre deceniju privatizovana, srce je kosjerićkog života, sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se oko nje vrti u varoši na Skrapežu.
Dragan Vujadinović, aktuelni predsednik opštine Kosjerić, ovu cementno-kosjerićku priču posmatra iz nekoliko uglova. Pomenuti statistički ugao je varljiv – zbog visokog proseka plata u „Titan cementari“ opština je uvek u vrhu.
– U cementari je 350 radnika, njihove plate podigle su opštinski prosek, dok ostalih 1.600 zaposlenih u Kosjeriću primaju manje, firme tavore. Tako se stvara nepotpuna slika. Zato smo po vladinim kriterijumima u lošijoj poziciji, jer spadamo u bogate opštine. I mi se ubismo da dokažemo da je to samo zbog fabrike i da smo, u stvari, nerazvijeni, ali uzalud. Gola statistika nam smanjuje šanse. Uostalom, sad imamo oko 12.000 stanovnika, pre 10 godina bilo nas je za 1.800 više. Zašto bi njegovi stanovnici napuštali ovaj kraj ako je tako bogat i razvijen – pita se prvi čovek kosjerićke opštine.
On, ipak, naglašava i drugu stranu, da fabrika cementa zaista nesebično pomaže lokalnoj samoupravi. Posebnim ugovorom, van zakonskih obaveza, obezbeđuje oko 25 odsto opštinskog budžeta, od 60 do 70 miliona dinara godišnje, što je namenjeno za niz projekata izgradnje lokalne infrastrukture. – Zato Kosjerić napreduje, sve obećano moguće je i ostvariti, otuda mnoštvo urađenih poduhvata poslednjih godina. Opština u kojoj je dugo vladala nestašica vode sada ima moderan vodovod za celu varoš i okolna naselja, što je investicija od oko 1.000.000 evra. Isto toliko vredela je nova sportska hala koju smo napravili, kao i stambena zgrada sa 41 stanom zvana „mrkonjićka“ koju završavamo, a propadala je započeta pre više od decenije. U novu trafo-stanicu i dalekovod kojim je obezbeđeno urednije napajanje strujom ovog područja i svih 25 hladnjača (sa 10.000 tona kapaciteta) uložili smo sa „Elektrosrbijom“ oko 600.000 evra, u novi dečji vrtić 250.000. Otpočet je i projekat toplifikacije varoši, vredan oko 1.000.000 evra – nabraja urađeno Vujadinović.
Poseban aspekt ove cementno-opštinske veze je ekološki. „Titan cementara“ je investirala oko 15 miliona evra u minulih 10 godina u modernizaciju postrojenja i ugradnju filtera, postavši jedino preduzeće od 177 industrijskih u Srbiji koje je steklo ekološku integrisanu IPPC dozvolu u skladu sa najstrožim evropskim zahtevima. Slika kosjerićkih „belih krovova“ prekrivenih cementnom prašinom, koja je bila uobičajena sve do prvih godina ovog milenijuma, otišla je u prošlost. Lakše se diše, aero-zagađenje je velikim ulaganjima svedeno na minimum, a prečišćavaju se i otpadne vode. Ipak, druga namera brine Kosjerićane. – Građani su uznemireni zbog najavljene zamene goriva u cementari. Četvrtina petrol-koksa i uglja bi se u perspektivi menjala energentom nastalim spaljivanjem komunalnog otpada, u saradnji sa regionalnom deponijom. Neki se plaše jer smatraju da će se time emitovati otrovni gasovi dioksini i furani. Eksperti fabrike cementa i pojedini naši profesori sa hemijskog fakulteta tvrde da je ta tehnologija potpuno bezbedna, dok američki profesor Pol Konet, koga zovu zaštitnikom lokalne sredine, smatra da ne postoje filteri koji mogu da eliminišu nepovoljno dejstvo gasova nastalih spaljivanjem komunalnog otpada. Studija izvodljivosti o tome tek je u pripremnoj fazi, daleko je sve to od realizacije – veli predsednik.
Kosjerić nije samo cementara, već i kraj u kome se dosledno neguje izvorna tradicija (32. „Čobanski dani“ su ovde juče završeni) i opet budi nekad razvijeni seoski turizam (ranije u Sečoj Reci, a danas najviše u Skakavcima, Kosjerićkoj Mionici, Rosićima). Opština pomaže ovdašnjim domaćinima, pa i drugim preduzetnicima, sufinansiranjem kamata na njihove kredite kod banaka. Do iznosa kredita od tri miliona dinara pola bankarske kamate preduzetniku plaća opština, a pola snosi sam.
Branko Pejović
objavljeno: 16.07.2012
