Izvor: Blic, 08.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za gradsku decu nedovoljno škola
Za gradsku decu nedovoljno škola
SRBIJA - Problem upisa đaka, zbog sve češće prebukiranosti pojedinih, pre svega prigradskih škola, naterao je nadležne u Ministarstvu prosvete i sporta da razmišljaju o racionalizaciji mreže škola u Srbiji. I dok u jednom broju osnovnih škola ima previše đaka, u nekima učionice zvrje prazne.
Broj prvaka u Beogradu svake godine se povećava, ali se od opštine do opštine bitno razlikuje njihov broj. Škole u centru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grada kubure s brojem đaka prvaka, dok su u prigradskim naseljima bukvalno preplavljene. Tako škole 'Aleksa Šantić' u Kaluđerici i 'Stevan Sremac' u Borči rade u tri smene. Škola u Kaluđerici ima 2.350 učenika i časove u trajanju od 40 minuta, dok škola u Borči ima 1.500 učenika i nastavu organizuje u učionicama formiranim od pregrađenih hodnika. - U ekstremne slučajeve spadaju četvororazredne škole u manjim mestima, sa više desetina isturenih, izdvojenih odeljenja. Škola u Bosilegradu, na primer, ima 24, a škola u Ljuboviji 96 izdvojenih odeljenja, od čega u osam odeljenja ima samo po tri učenika. Ipak, one su jedino mesto gde tamošnja deca mogu da se školuju, jer ih do najbliže škole dele kilometri i kozje staze - ističe Bogoljub Lazarević, načelnik zadužen za nadzor u Ministarstvu prosvete Republike Srbije.
U Nišu, Niškoj Banji i okolnim selima postoji 56 osnovnih škola. Škole u strogom centru grada nemaju dovoljno đaka, jer upisuju - tek po dva, tri odeljenja. Osnovne škole koje se nalaze na periferiji Niša, kao što je OŠ 'Rodoljub Čolaković', prebukirane su. Razlog je što se u ovim niškim naseljima ubrzano grade kuće, kao i što se tu nastanilo dosta raseljenih lica sa Kosova.
Broj novosadskih prvaka raste poslednje četiri godine, ali osnovne škole u ovom gradu uglavnom nemaju problema sa prebukiranim odeljenjima. Prosečno odeljenje broji između 16 i 24 učenika, kažu u tamošnjem Sekretarijatu za obrazovanje. Odeljenja sa neznatno većim brojem učenika ima samo u prigradskim naseljima i to najviše u Veterniku i Futogu. Od šest opština Jablaničkog okruga, najveći broj učenika pohađa škole u Leskovcu, administrativnom centru okruga. Đaka nema previše i u svakom se odeljenju ih se obično nađe nešto više od 20. U seoskim i prigradskim sredinama taj broj je daleko manji. Najprebukiranije škole u Leskovcu su 'Vasa Pelagić' i 'Josif Kostić' i one imaju 30 đaka po odeljenju. U osnovne škole u Kragujevcu ove školske godine upisano je za 200 učenika manje nego lane. Istovremeno, u 17 osnovnih škola u selima oko Kragujevca ima samo 23 đaka prvaka. - I u centru Kragujevca sve je manje prvaka, što jasno ukazuje na inače veliki problem ovog grada - belu kugu - rekao je za 'Blic' Mile Stanić, direktor jedne kragujevačke osnovne škole.
U Užicu je pre deset godina počela izgradnja nove osnovne škole. Kada su vlasti shvatile da potrebe za novom školom ovog tipa nema, prošle godine su odlučili da izgrade srednju medicinsku školu i Vlada Srbije je u tu izgradnju uložila 1.750.000 dolara. Ova škola će pokrivati ceo Zlatiborski okrug.
Na teretu Ministarstva nalazi se 4.500 osnovnih i srednjih škola u Srbiji.
- Samo za održavanje i plate zaposlenih u školama sa isturenim odeljenjima godišnje se izdvoji oko 200.000 dinara. Tako je ministarstvu i te kako u interesu da se što pre dođe do racionalne mreže škola i da sredstva počnu da se raspoređuju 'po glavi' učenika. Međutim, to je veliki posao. Moramo prethodno da se dogovorimo sa predstavnicima lokalne samouprave šta treba promeniti tako da to bude interesu svih. Tek onda možemo da razmišljamo o tome koje škole će da se gase, gde ćemo praviti nove, a koje ćemo spajati - istakao je Bogoljub Lazarević. Jovana Subotić Časovi organizovani u tri smene
BEOGRAD - Nada Petrović, jedna od nastavnica OŠ 'Sevan Sremac' u Borči, govori za 'Blic' kako to izgleda kada nastavnik predaje i ispituje u odeljenju koje broji 40 učenika.
- Mi se bukvalno gušimo. S tim brojem dece vi ne možete da održite normalan čas. Klupe su spojene, pa ne možete ni da im priđete. Nemate vremena ni sve da ih ispitate, pa samo dajete kontrolne i pismene vežbe. Pošto časove organizujemo u tri smene, nemamo vremena ni prostora za dopunske, dodatne nastave, sekcije, a roditelji i deca to stalno traže. Tako deca školu ne mogu ni da osete kao svoju, da im bude lepo i zanimljivo. Kad su takvi uslovi, vi ne možete da ih vaspitavate i svakog trenutka ulica može da ih uzme po svoje, da dođu u kontakt s drogom, čega se najviše plašimo - kaže Petrovićeva.
