Izvor: Politika, 01.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro Enciklopedija života
Kolosalni naučni poduhvat objediniće sva čovekova znanja o životnim vrstama na Zemlji
Danilo Kiš je literarno označio da negde od 1789. godine u Stokholmu postoji enciklopedija, narasla na ko zna koliko miliona tomova, sa svim informacijama o svim mrtvim, ukoliko njihova imena nisu obrađena u drugim enciklopedijama. Kišov katalog pokojnika nastao je početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su personalni računari i internet bili dostupni samo njihovim tvorcima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Od onda su neslućena dostignuća informatičke i digitalne tehnologije omogućila graviranje druge strane medalje Kišove enciklopedije, naime, "Enciklopedije života", jer će u narednih deset godina na Internetu biti postavljena sva dostupna znanja o poznatim biljnim i životinjskim vrstama na našoj planeti.
Edvard Vilson, profesor harvardskog univerziteta, jedan od pokretača ovog projekta i vodeći stručnjak za bioraznolikost (biodiverzitet) navodi da je do sada imenovano 1,8 miliona biljnih i životinjskih vrsta, gljiva i mikroorganizama, a taj broj bi "mogao da bude i pet puta, pa čak i deset puta veći, "jer danas, u stvari, ne znamo koliko vrsta ima".
Ilustracija ovog ljudskog neznanja u znanju je istraživački rezultat do koga su između 2002. i 2005. došli okeanolozi i biolozi istražujući vode Antarktika.
Paralelno s najavom "Enciklopedije života", objavljena je vest da je u hladnim vodama oko Južnog pola pronađeno oko 600 novih, nauci do sada nepoznatih vrsta morske faune, na primer sunđera mesoždera, slepih puževa sa dlakavim roščićima ili prugastih crva.
Zahvaljujući "Enciklopediji života" (www.eol.or ) naučnici, studenti i svi drugi korisnici Interneta moći će da pruže i sopstveni doprinos evidentiranju novih životnih oblika na Zemlji.
Projekat su pokrenuli Muzej poljoprivrede iz Čikaga, Univerzitet u Harvardu, Smitsonijan institut, Biblioteka za očuvanje bioraznolikosti (BHL), Botanička bašta Misuri i Pomorska biološka laboratorija, uz startnu finansijsku podršku od 12,5 miliona dolara (najviše je donirala Fondacija Mekartur, a onda Fondacija Alfreda P. Slouna).
O razmerama projekta govori i podatak da je u BHL i njegovim saradničkim centrima u Londonu, Bostonu i Vašingtonu skenirano prvih 1,25 miliona, od ukupno desetak miliona stranica ove elektronske enciklopedije, iz ogromnog broja relevantnih naučnih izvora.
Po rečima dr Džejmsa Edvardsa, izvršnog direktora projekta, "Enciklopedija života" treba da "zaštiti bioraznolikost i čuva informacije za svakoga, uvek i za sva vremena". Pre samo pet godina, ovakav projekat nije bio izvodljiv, ali napredak tehnologije, skladištenja informacija i njihovog vizuelizovanja sada to omogućuje.
Ovo naučno zdanje će u narednoj deceniji rasti pod budnim okom najviđenijih stručnjaka, po ugledu na Vikipediju, što znači da će enciklopedija biti slobodno dostupna svim korisnicima Interneta na svakom mestu, u svakom trenutku.
Tako se ostvaruje san naučnika koji su prve veb-stranice posvećene oblicima života na Zemlji počeli da kreiraju devedesetih, da bi 21. januara ove godine konačno dizajnirali matricu po kojoj će enciklopedija biti prepoznatljiva na Internetu. Stranica je posvećena pirinču (Oryza sativa).
Uz ovu, demo-stranice su posvećene jednoj otrovnoj gljivi (Amanita phalloides), jeti krabi (Kiwa hirsuta), novootkrivenoj vrsti iz pacifičko-antarktičkog područja i polarnom medvedu (Ursus maritimus).
Predstavljenjem belog medveda "Enciklopedija života" pokazuje svu svoju raskoš. Na prvoj od tri stranice (pogled početnika) dat je prvi nivo informacija, kao u video-igricama. Druga stranica (BHL pogled) prikazuje skenirane i digitalizovane izvore iz mreže svetskih biblioteka u kojima se čuvaju dragocena naučna izdanja.
Zahvaljujući tome vidimo stranicu knjige "Putovanje ka Severnom polu", Konstantina Džonsa Fipsa Mulgrejva, štampane u Londonu 1774. godine. Mulgrejv je na 185. strani zapisao da je oko Špicberga nađen veliki broj Ursus maritimusa, neke su ubili, a potom se uverili da je njihovo meso "mnogo teže od crnog piva".
Treća stranica je namenjena ekspertima i nudi sve naučne informacije i reference, kao i mnoge stručne komentare.
Profesor Edvard Vilson smatra da će u narednoj deceniji "Enciklopediji života" biti dodato više od 300 miliona stranica, jer treba obuhvatiti sva znanja o životu na Zemlji, što uključuje i vrste koje će u međuvremenu biti otkrivene.
Euforija kojom je lansiranje projekta propraćeno nije prošlo bez Vilsonovog upozorenja da mnoge životne vrste uništavamo, da one nestaju, zbog čega se "naučnici uglavnom slažu da živa bića gubimo između sto i hiljadu puta brže nego što se pojavljuju nova".
Vilsonove reči opominju jer je čovekov odnos prema biosferi, sveukupnom životu, danas takav da čak i "Enciklopediji života" preti opasnost da u nekom momentu postane katalog životnih oblika kojih uglavnom više nema, slično fiktivnoj "Enciklopediji mrtvih" Danila Kiša.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 01.06.2007.]
