Izvor: Blic, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uranijumski danak na jugu Srbije
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Vranju, broj novoobolelih od raka veći je dvanaest puta u 2005. godini u odnosu na deceniju ranije. Lekari kažu da ovaj podatak ne čudi, jer je tokom NATO bombardovanja na jugu Srbije korišćena municija s osiromašenim uranijumom.
U Italiji je zbog osiromašenog uranijuma pokrenuta parlamentarna istraga, jer je 225 vojnika koji su boravili na Kosmetu u okviru mirovne misije obolelo, a čak 37 umrlo od malignih bolesti. Municija s osiromašenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uranijumom najviše je korišćena u okolini Prizrena i Peći, gde su stacionirane nemačke i italijanske snage Kfora. Italijanski veterani neće biti prepušteni sami sebi, jer je država predvidela da u naredne tri godine izdvoji pet miliona evra godišnje za vojnike žrtve osiromašenog uranijuma.
O italijanskim vojnicima ima ko da brine, ali šta je s civilima iz Srbije, sa Kosova i Republike Srpske, gde je korišćena ova municija. Zna se da su maligne bolesti u stalnom porastu u Srbiji, ali koliko je na tu ekspanziju uticao osiromašeni uranijum - ozbiljnih analiza nema.
Dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" kaže da će se u narednih deset godina posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom mnogo više odraziti na vrste oboljenja i uzroke umiranja, jer će doći do raspadanja košuljica neeksplodirane municije u kojima se nalazi osiromašeni uranijum.
- Najviše će biti kancera kod odraslih i genetskih deformacija kod novorođenčadi.
Zabrinjavajuće slike deformiteta kod dece stižu iz Iraka, gde je prvi put korišćena municija s osiromašenim uranijumom - upozorava dr Kovačević.
On kaže da su osobe koje borave u kontaminiranim područjima u velikom riziku da obole od kancera limfnih žlezda, krvi, pluća, raka dojke. Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" uradio je tokom 2002. interno istraživanje u rejonu Vranja. Tom prilikom došli su do poražavajućih rezultata o internoj kontaminaciji stanovništva uranijumom. Pokazalo se da je u grupi od 29 ispitanika bilo nekoliko onih koji su kontaminirani uranijumom. U jednom slučaju je utvrđena ogromna kontaminiranost (3.759 nanograma po litru), a reč je o čoveku koji je radio na dekontaminaciji oko jednog bunara.
Naš sagovornik kaže da su lažne dileme da li osiromašeni uranijum ima negativne posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi, jer su potvrđene štetne posledice na biljni i životinjski svet, pa samim tim i na čoveka.
Vek raspada uranijuma je oko 4,5 milijardi godina, koliki je i vek planete, s tim što je planeta već preživela dve milijarde godina. Radijus kontaminacije zemljišta je 500 metara od mete.
- Zabrinjavajući je podatak da nema potrebnih sredstava za praćenje i ispitivanje ugroženosti zdravlja rizičnih grupa stanovništva, kao ni za praćenje podzemnih voda, ugroženog biljnog i životinjskog sveta. Unošenje osiromašenog uranijuma u lanac ishrane jeste realna opasnost. Takođe, nema sredstava ni za adekvatno rešavanje problema kontaminiranog zemljišta, kao ni za prikupljenu neeksplodiranu municiju - dodaje dr Kovačević.
Inače prema zvaničnim podacima Međunarodne agencije za istraživanje karcinoma, godišnje od karcinoma u BiH oboli 11.000 ljudi, što je za oko 30 odsto više nego pre rata.
- U Sarajevu su u stalnom porastu broj obolelih od leukemije i genetskih poremećaja. Osim Sarajeva, posebno ugrožene zone su Hadžići i Han Pijesak. U Bosni je konstatovano da više nema površinske radijacije, ali opasnost predstavlja neeksplodirana municija u zemlji koja korodira i ispušta otrove. Zna se da je period raspada takve municije 40 godina - objašnjava Jelena Đerković, koja je pre dve godine bila član parlamentarne komisije BiH za prikupljanje podataka o posledicama bombardovanja municijom s osiromašenim uranijumom. Ona kaže da bi država morala da izdvoji dodatna sredstva da se 15 lokacija u BiH očisti od zaostale municije, koja bi se skladištila kao sav drugi radioaktivni otpad.
Desetine hiljada projektila
Iako je NATO potvrdio upotrebu municije s osiromašenim uranijumom na 112 lokaliteta, tačan broj lokacija još uvek nije utvrđen. Razlikuju se podaci koliko je municije s osiromašenim uranijumom ispaljeno na području Srbije. NATO kaže da je ispaljeno 31.000 projektila, Vojska Jugoslavije oko 50.000, dok Rusi tvrde da je ispaljeno mnogo više, čak 90.000 projektila. U Crnoj Gori ispaljeno je 400 projektila, dok je u Bosni ispaljeno oko 10.500 projektila s osiromašenim uranijumom.
Četiri lokaliteta na jugu Srbije su ograđena, tako da je sprečen pristup stanovništva kontaminiranom zemljištu.
Smrt engleskih novinara
Iv En Prentis, engleska novinarka, bila je dugogodišnji izveštač sa prostora bivše Jugoslavije. Tokom NATO bombardovanja putovala je s grupom stranih novinara planinskim putem na Kosmetu, nedaleko od Prizrena. Na deonicu puta kojom su oni prolazili palo je nekoliko projektila s osiromašenim uranijumom. Kasnije je je na tom području i zvanično registrovana pojačana radioaktivnost. Na ispitivanjima u Londonu utvrđeno je da se u organizmu Iv En nalaze teški metali koji ne mogu da dospeju u organizam slučajno ili prirodnim putem. Samo nekoliko dana posle incidenta ona je izgubila glas. Moć govora se vraćala povremeno, ali je stalno bila prehlađena, imuni sistem joj je totalno narušen. Tri i po godine kasnije dijagnostikovan joj je sekundarni rak kostiju. Kao jedinog mogućeg krivca za bolest, ona, mesec dana pre smrti u intervjuu za beogradski nedeljnik NIN, navodi osiromašeni uranijum. Iv En Prentis umrla je 20. septembra ove godine. Ona nije jedini balkanski ratni izveštač koji je oboleo od kancera. Slična sudbina zadesila je i Toma Vokera, koji je umro u 44. godini od raka.
