Izvor: Press, 23.Jun.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U sivoj zoni čak 8 milijardi evra
Sindikati i poslodavci ističu da u Srbiji „na crno" radi 800.000 ljudi, a da je za takvo stanje najviše kriva inspekcija koja je korumpirana i ne radi svoj posao
U sivoj zoni srpske privrede godišnje se „obrne" oko osam milijardi evra ili 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuje istraživanje Socijalno-ekonomskog saveta. Procenjeno je i da u Srbiji oko 800.000 ljudi radi „na crno".Sanja Paunović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglasila >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je da nije moguće tačno utvrditi koliko ljudi radi u „sivoj ekonomiji".
Plata „na ruke"
- Iako ne postoji način da se popišu svi koji rade bez ugovora, pretpostavlja se da je u sivoj zoni najmanje pola miliona ljudi. Procena je da „na crno" radi oko 800.000 građana. Najviše ih ima u sektoru trgovine, u buticima i kafićima, ali i u oblasti građevinarstva i poljoprivredi - istakla je Paunovićeva.
Ona je navela da najčešće ilegalno rade nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom, ali da rada „na crno" nije pošteđen ni visokoobrazovani kadar.
- Platu „na ruke" najčešće primaju zaposleni u građevinarstvu, tekstilnoj industriji i trgovini - naglasila je Paunovićeva, i dodala da bi smanjenje rada „na crno" doprinelo popunjavanju budžetskog deficita.
Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, u kome je učestvovalo 227 preduzeća koja zapošljavaju 10.587 radnika, 83,3 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizička lica, 48,5 odsto navodi pravna lica, dok 38,3 odsto smatra da nelegalno posluju i preduzeća i građani. Kada se radi o nelegalnoj trgovini, najviše pritužbi ima za prodaju putem oglasa - 51,9 odsto, na pijacama - 47,1 odsto i oko 44 odsto za prodaju u neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjama.
- Ukupni finansijski gubici među ispitanicima na godišnjem nivou iznose oko 4,4 milijarde dinara. Čak 46,7 odsto ispitanika navelo je da slab rad tržišnih i finansijskih inspekcija omogućava održavanje neformalnog ekonomskog sektora u Srbiji - istakao je Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Smanjenje poreza
On je ukazao da je za tako visok nivo sive ekonomije „zaslužan" slab rad državnih organa, pre svega inspekcija, i odsustvo političke volje da se taj problem reši. Rajić je rekao i da su predstavnici kompanija naglasili da bi smanjenje poreza i doprinosa dovelo do suzbijanja sive ekonomije. Većina ispitanika smatra i da je potrebna stroža kaznena politika i zatvorske kazne.
- Privredni subjekti u proseku državi plaćaju od 30 do 40 različitih dažbina, poreza, taksi, doprinosa... Zato je roba legalnih prodavaca za 30 do 40 odsto skuplja nego roba ilegalnih firmi - naveo je Rajić.
Takođe, istraživanje je pokazalo da je rad inspekcije kao „nedovoljan" ocenilo 55,5 odsto ispitanika, 37,9 odsto ocenilo je da inspekcija radi „nezadovoljavajuće", dok niko njihov rad nije ocenio kao „efikasan". Istraživanje je pokazalo i da su svi ispitanici naveli da sive ekonomije ima svuda, a često se spominje da je izvor nelegalnog uvoza administrativna granica sa Kosovom, kao i granice sa Bosnom, Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom, ali i grad Novi Pazar, gde je veoma izražena siva zona.
