Izvor: S media, 19.Avg.2010, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kragujevačkoj grobnici 674 partizana, ravnogoraca i civila
Na Varoškom groblju u Kragujevcu, na grobnom mestu 9, sahranjeno je ukupno 674 streljanih partizana, ravnogoraca i gradjana koje je nova narodna vlast posle Drugog svetskog rata proglasila narodnim neprijateljima i naredila streljanje, saopšteno je danas na konferenciji za novinare u gradskoj upravi.
Prema rečima publiciste i istoričara Željka Vidakova Zirojevića, u tu grobnicu su sahrenjena 54 streljana partizana >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pripadnika Čačanskog odreda, a naknadno 1980. godine pohranjene su kosti ostalih.
"Premeštene su i kosti jednog broja ravnogoraca koji su streljani 1943. godine, ali i gradjana koji su za novu vlast bili narodni neprijatelji i koji su streljani 1944. i 1945. godine u "Kapislani" i u krugu fabrike 'Zastava'", rekao je Zirojević.
Iako je nedavno najavio, Zirojević nije želeo da iznosi ostale podatke o streljanima, kao ni o tome da li je to konačan broj naglašavajući da je takav stav Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle septembra 1944. godine koja će se, kako je saopštio, naknadno izjasniti o svim podacima kojima on raspolaže.
Na konferenciji za novinare je govorio i Pantić Dragić (63) koji je 1980. godine kao radnik komunalnog preduzeća "Gradska groblja" izmeštao kosti iz "Kapislane" u grobnicu 9 na Varoškom groblju.
"Po naredbi tadašnjeg direktora preduzeća u kojem sam radio sa kolegama smo u prepodnevnim satima otišli do 'Kapislane' i iz jedne rupe skupili ljudske koste u 64 džaka težine od po 50 kilograma", rekao je Dragić i dodao da je tada, kako je rekao, bio jedan čovek iz DB koji im je naredio da o tome ništa ne pričaju".
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović je na konferenciji rekao "da postoji ideja o tome da se podigne zajednički spomenik sa pravoslavnim krstom i petokrakom na grobnici 9 na Varaškom groblju".
"To je ideja o kojoj će se, pored ostalih, izjasniti i potomci svih streljanih", rekao je Stevanović i "naglasio da se iznošenjem podataka o grobnici 9 i o tome gde su pohranjene kosti streljanih otvara priča otkrivanja istine".
"Ovo je početak toga i do sada su nadjeni posmrtni ostaci jednog broja streljanih", rekao je Stevanović koji je rekao da "Kapislana" najverovatnije nije jedina lokacija u kojoj su streljani gradjani u prvim posleratnim godinama Drugog svetskog rata.
Konferenciji su prisustvovali su predstavnici stranaka i odborničke grupe, kao i potomci streljanih, ali i predstavnici ravnogorskog pokreta, pa je tako Petar Simović sin poslednjeg predratnog gradonačelnika Kragujevca Dragomira Simovića koji je ubijen 27. marta 1945. godine, izrazio protest zbog, kako je rekao, objavljivanja podataka koji su odavno poznato.
"O svemu ovome što govorite pisao je kragujevački nedeljnik 'Nezavisna Svetlost' još 2001. godine, i mi kao potomci streljanih očekivali smo na ovoj konferenciji konkretne i pouzdane informacije a zbog ovog što radi gospodin Zirojević stići će ga greh", vrlo ljutitim i drhatvim glasom govorio je Simović.
I nekadašnji novinar nedeljnika "Nezavisna Svetlost" Zoran Mišić u izjavio medijima potvrdio je da je taj list objavio četiri teksta o grobnici 9 na Varaškom groblju, od kojih su dva njegove koleginice Gordane Jočić a dva njegova.
"Prvi tekst o tome objavljen je u broju 280 od 1. novembra 2001. godine tako da apsolutno nije tačno da je ovo sada otkrivena masovna grobnica kako o tome piše jedan broj medija", rekao je Mišić u izjavi Tanjugu.
