Izvor: Politika, 11.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnjom protiv glavobolje
Organizam se lakše prilagodi hladnom nego toplom vremenu. – Ugroženi kardiovaskularni bolesnici i oni s "tanjim živcima"
TEMA DANA
Sve smo bliže Jovanjdanu, a od jovanjskih mrazeva ni traga. Naprotiv, imamo proleće usred zime, a baš njega mnogi okrivljuju za loše raspoloženje, umor ili zdravstvene tegobe. Istina je da u januaru niko nije očekivao ovako sunčano vreme i temperature koje se već treći dan u podnevnim satima penju i iznad 15 stepeni Celzijusa, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lekari tvrde da glavni krivac za tegobe nisu vremenske prilike, mada one mogu da pogoršaju osnovnu bolest.
Dr Svetlana Marković-Klipa, iz beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, kaže za "Politiku" da se vreme kao faktor koji utiče na zdravlje ne može generalizovati. Postoji niz drugih faktora koji utiču na izrazite i ozbiljne tegobe sa zdravljem, ali niko ne može da porekne da sunce u doba kada mu vreme nije može načiniti ljude nervoznim, prouzrokovati glavobolje ili probuditi infekcije disajnih puteva koje najteže podnose hronični bolesnici sa opstruktivnim bolestima pluća.
Doktorka Marković-Klipa takođe primećuje da tokom jučerašnjeg više prolećnog nego zimskog dana nije bilo više izlaska ekipa Hitne pomoći na teren. Dežurne ekipe su imale najviše posla sa stalnim "klijentima" – kardiovaskularnim pacijentima, povređenima u saobraćajnim i drugim nezgodama, kao i hroničnim plućnim bolesnicima. Umesto odlaska lekaru u dom zdravlja, utisak je, lakše je okrenuti broj 94 i pitati šta da se radi u slučaju visokih temperatura i virusnih infekcija, koje su posle novogodišnjih praznika učestali... Mnogo je šmrcavih, kijavičavih, prehlađenih.
Promene vremena naročito smetaju psihijatrijskim bolesnicima, ali i ljudima koji sebe smatraju zdravim, ali su iscrpljeni, osećaju nesvesticu, glavobolju, mučninu... Ovi znaci zamora, kada se udruže sa nepovoljnim vremenskim prilikama, mogu veoma da utiču na zdravlje i raspoloženje. Lekari, međutim, podsećaju da ne postoji "univerzalno" ili idealno vreme koje bi svima godilo ili svima smetalo.
Profesor dr Miroslav S. Kovačević, načelnik odeljenja neurologije u Kliničkom centru Srbije, objašnjava da se organizam čoveka mnogo lakše prilagođava hladnoći nego toploti. Brojni su mehanizmi koji omogućavaju da se lakše prilagodimo hladnom vremenu nego iznenadnom otopljenju kada gubimo tečnost, znojimo se i – eto nervoze, nesvestice, glavobolje...
Dr Kovačević kaže da duboke strukture mozga, odgovorne za afektivna stanja, prve gube tečnost, pa čovek postaje neraspoložen, napet, reaguje i na sitnicu, "eksplodira"...
– Kod preosetljivih ljudi okidač za neprimerenu reakciju jeste na mnogo nižem stepenu nego kod osoba koje su u stanju da pre svake reakcije "izbroje do deset". Glavobolje su vrlo neprijatne ovih toplih dana. Najčešći vid glavobolje predstavljaju one izazvane spazmom, grčom mišića vratne kičme. Kičma, naročito vratni deo je pravi odraz naše starosti, a ne naša krštenica. Zato ovih dana mnogi mladi ljudi i osobe srednjeg doba imaju brojne neurološke tegobe. Glavobolje u potiljku i gornjem delu vrata i vrtoglavice mnogo su češće prilikom naglih vremenskih promena, pa onda za sve tegobe okrivljujemo vreme – kaže naš sagovornik.
Umesto da se stalno žalimo na vreme, doktorka iz Hitne pomoći savetuje da krenemo u šetnju.
– Bez obzira na to kakvo je vreme, treba izdvojiti barem 45 minuta za laganu šetnju koja nam čuva srce. Studije su pokazale da se tada troši višak triglicerida i holesterola, da se na prirodan način reguliše metabolizam. Za decu je najvažniji boravak napolju i za njih je ovo lepo vreme, kao što je to i za sve zdrave i mlade – kaže dr Marković-Klipa, uz podsećanje da ovih dana valja obavezno pojačati vitaminsku ishranu i podići imunitet.
Olivera Popović
[objavljeno: 11.01.2007.]
