Izvor: VOA, 15.Avg.2020, 00:07

SAD: Domaćinstva bez interneta i nova školska godina

SAD: Domaćinstva bez interneta i nova školska godina

Džon Ros brine o povratku svoje dece u školu, dok raste broj zaraženih u Kentakiju, ali misli da nema izbora: njegovo domaćinstvo nema dobar internet i to otežava deci da prate nastavu od kuće.  "Moraju da se školuju", kaže ovaj otac troje dece u ruralnom okrugu Li, te dodaje da pamti koliko je deci bilo teško da prate nastavu na slabom internetu na njegovom telefonu. U okrugu Li živi 7.000 ljudi u Apalačkim planinama i tu se u mnogim seoskim školama strahuje od odluke kako da se deca vrate na nastavu. Kao i u drugim mestima, roditelji i zvaničnici se plaše zaraze, ali limitiran pristup internetu takođe može da znači da će deca zaostati sa školovanjem, ako budu morala da uče od kuće. Skoro tri miliona đaka širom SAD nema pristup internetu od kuće. Trećina domaćinstava sa decom koja idu u školu, navode kao razlog cenu, prema statistici Sekretarijata za obrazovanje. U nekim seoskim mestima, dobra internet veza ne može da se nađe ni za koje pare.  To je poseban slučaj u istočnom Kentakiju. Analiza popisa koji je radio AP pokazuje da polovina đaka škole u Liju nema internet kod kuće.  Mnoge oblasti su pokušavale da nađu alternativu da đaci pišu na papirima, ili da se naprave stanice za bežični internet na parkinzma škola i drugim javnim mestima. Dva najveća okruga u Kentakiju, Luizvil i Leksington počinju školsku godinu onlajn i nameravaju da obezbede internet đacima koji ga nemaju kod kuće. Demokratski guverner Endi Bešir rekao je da ta savezna država traži načine kako da pojača internet u oblastima do kojih se teško stiže.  Ako školska godina počne 24. avgusta u Liju, gde ima oko 800 đaka, u toj oblasti će biti dva javna mesta sa bežičnim internetom, jedan kod sudnice, drugi kod biblioteke, oba u centru Bejtivila, središtu okruga, ali dosta daleko od mesta gde većina stanovnika živi.  Nisu samo đaci u problemu, neki učitelji su išli na posao da bi imali pristup internetu i pored preporuka da ostanu kod kuće, kaže direktorka škole u okrugu Sara Voson.  U nameri da se snađu bez interneta, đaci donose domaće zadatke na USB drajvovima. Za to vreme, učitelji su sa njima u kontaktu telefonom. Nedostatak interneta često je povezan i sa drugim nejednakostima. Bez interneta je više đaka koji nisu belci, siromašnije porodice ili one u kojima su roditelji nižeg obrazovanja. U okrugu Li, skoro polovina deca živi ispod granice siromaštva. Dok i dalje traje pandemija, Amerikanci sa manjim prihodima koji imaju internet, imaju problema da ga i priušte.  Gradonačelnik Bejtivila Skot Džekson pamti kada su pre više od pola veka morali da se bore za čistu vodu u vodovodu. Sada smatra da je internet jednako važan, da bi se otvarala radna mesta i privlačio kapital u prazne radnje glavne ulice u gradu. Internet se malo popravio kad je jedan od internet provajdera počeo da se širi u toj oblasti. Do većine meštana koji žive u planinama, kao što je porodica Ros, internet neće doći do početka školske godine.  Tokom proleća, njegova deca od 12, 13 i 15 godina, pokušavala su da povežu lap top sa mobilnim internetom na njegovom telefonu, ali to nije uvek uspevalo.  Ros može da plati da ima više interneta na mobilnom, jer radi privremene građevinske polsove, ali su telefonske kompanije uvele novine, koje usporavaju i ono malo interneta koje Ros ima. U Liju, kao i u drugim oblastima u ruralnom istočom Kentakiju, ima malo potvrđenih slučajeva koronavirusa. Zbog toga, neki se zalažu da se deca vrate u učionice odmah, ali neki su oprezniji. Ros bi voleo da se sačeka do oktobra u nadi da će virus da oslabi.  Redžina Mejs, izvršna sekretarka gradonačelnika Džeksona navodi da će ona i njen muž ostaviti decu kod kuće celo polugođe, čak i ako se budu otvorile škole. Planira da ih vodi u kancelariju nekoliko puta nedeljno, da bi imali stabilan internet. Njena deca nisu dobro uradila neke zadatke tokom proleća, zbog problema sa satelitskom internet konekcijom. "Samo me brine da će zaostati sa gradivom i koliko će im biti potrebno da nadoknade i šta to znači za njihovu budućnost", navela je Redžina.  Direktorka Voson već predviđa nove probleme kad se škola otvori: okrug nema dovoljno ljudi koji bi zamenili učitelje ili vozače školskih autobusa. Ipak bi volela da se škola otvori, sa merama socijalne distance, jer je svesna teškoća učenja od kuće.  "Zamislite da prvaka učite da piše slova, a da niste pored njega", kaže Voson.

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.