Izvor: Glas javnosti, 15.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SA LOVĆENA - PROTOJEREJ MR VELIBOR DŽOMIĆ
Svega i svačega, i važnog i nevažnog ima u arhivama. U državnim, ali i u crkvenim. Nedavno je i u crkvenim i u državnim arhivama pronađeno nekoliko dokumenata koji svedoče o tome kako se anatemisani raspop Miraš Dedeić odavno stavljao u službu protiv Crkve i crkvenog poretka, a crkvene vlasti uveravao da je odan Bogu, Srpskoj crkvi i narodu.
Odavno se u crkvenim krugovima primećivalo da sa Dedeićem nešto nije u redu u duhovno-crkvenom smislu. Sklonost ka skandalima je pokazivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << još kao mladić u Bogosloviji u Prizrenu. Švercovao je čak i datume svog rođenja. Bogoslovsko-školskim upravama je tokom školovanja prijavio čak tri različita datuma rođenja!?!
Nema sumnje da je današnji raspop Dedeić odavno zavrbovan za tajnu komunističku policiju. To se i znalo i osećalo, a postoje i dokumenta. U crkvenoj arhivi postoji jedna Dedeićeva izjava od 9. decembra 1983. godine u kojoj je tadašnjem Mitropolitu Danilu (Dajkoviću) izjavio sledeće: "U krugovima SPC kruže neistinite vesti da sam nekoliko puta sklapao crkveni i građanski brak, te da sam jedan o glavnih inicijatora za odvajanje Crnogorske od Srpske pravoslavne crkve u Jugoslaviji... Ispred svih ovih neistina i laži stojim lično kao jugoslovenski građanin i član SPC. U svako doba spreman sam da stanem pred bilo kojom ličnosti SPC i naše države da negiram laži koje prenose ličnosti koje rade u nečijem interesu. Želim da se protivu mene primene najstrožije mere bilo od strane naše države i SPC ukoliko i najmanja neistina namijenjena meni bude istinita."
Kad je Dedeić 1997. godine stigao u Crnu Goru prvo je dao intervju nedeljniku Monitor. U svojoj prvoj izjavi kao raspop i kandidat za raspopskog pseudopoglavara naglasio je da trideset godina živi sa idejom o obnovi takozvane CPC i da je spreman da dođe i da služi toj "crkvi"!?! Teško da bi iko mogao i u prvu i u drugu izjavu da poveruje da i jedna i druga nisu napisane, svojeručno potpisane i objavljene. Ostaje samo da se proceni koga je i zašto je više lagao mitropolita Danila 1983. g. ili novinara Monitora 1997?
Ono što se osećalo i videlo iz ponašanja Miraša Dedeića i dok je studirao, a i dok je bio nastavnik u Monaškoj školi u manastiru Ostrogu bilo je dovoljan razlog tadašnjem crnogorskom mitropolitu da oceni da takva ličnost ipak ne može da bude sveštenik u Crnoj Gori. Doduše, ni Dedeić nije mnogo ni navaljivao ni insistirao. Dopale su mu se beogradske mogućnosti i svetla velegrada. Nema sumnje da je Beograd uvek nudio mnogo više od Ramovog Ždrijela gde je rođen ili bilo koje parohije u Crnoj Gori za vreme komunizma.
Danas svedoče mnogi sveštenici i đakoni po Beogradu, inače Dedeićevi poznanici iz vremena njegovih burnih beogradskih dana, da niko nije tako žestoko srbovao kao on. Kažu da ih je u ono doba komunizma bilo stid kako malo, u odnosu na Dedeića, "Srbina iz junačke Crne Gore", pokazuju i svedoče svoje srpstvo. Jednostavno, dok se srbovalo - srbovao je Miraš Dedeić, a oni su ga slušali, ćutali i u sebi se divili "njegovom srpstvu" i "njegovoj hrabrosti" da srbuje u vreme brozomore kad to nije bilo ni unosno ni pohvalno. Danas se takvi čude svojoj naivnosti i shvataju da je Dedeić bio provokator koji ih je mamio da se izjasne, a onda te podatke dostavljao u tajnu policiju. Sadržaj izjave koju je Dedeić lično napisao, potpisao i dostavio crkvenim vlastima bio bi krasan i lep da sve to nije veoma brzo demantovao. Nije bilo potrebno ni desetak godina od kada je ovu izjavu dao da sam sebe demantuje i pokaže u pravom svetlu. Ali, to nije sve!
Koliko mržnje! Potpisuje se ovaj autor kao "protojerej", što znači da je crkveno lice ili bi valjda trebalo da bude. Kao takav on bi trebalo da zna da je g. Mihailo 1998. hirotonisan za vladiku od strane jednog patrijarha i sedam vladika. To valjda nešto znači za onog ko je iole upućen u crkveni život. Kao "protojerej" on bi, prilikom susreta s vladikom Mihalom, trebalo da zatraži blagoslov i da ga celiva u ruku. Mihailo jeste bio predavač u Ostrogu ali nikada nije bio sveštenik Srpske crkve, već Carigradske patrijaršije. Autor bi, kada pominje blaženopočivšeg mitropolita g. Danila (Dajkovića), trebalo da razjasni zbog čega je 1990. onako bahato uklonjen s katedre na Cetinju kada je g. Amfilohije postavljen za novog mitroipolita? Ne biva po crkvenim kanonima da jednom episkopu oduzmu eparhiju dok je još za života a to se desilo g. Danilu koji je do smrti još tri godine venuo izolovan i napušten od svih u jednoj keliji Cetinjskog manastira. Gospodin "protojerej" bi morao da navede precizne navode kada nekoga optužuje da je bio saradnik UDBE. Pominje prošle nedjelje g. Antonija (Abramovića), prvog poglavara obnovljene Crkve crnogorske, kako je, na bazi nekog nespecifikovanog dokumenta, predložen od jednog yu-diplomate da dobija 100 dolara. Jaka stvar, takvih dokumenata za pravoslavni klir u doba komunizma ima na stotine i stotine, ne samo za 100 dolara, već za penzije, automobile, stanove... Srpski crkveni kalendar imao je veliku Titovu sliku, tamo gdje stoji Sv.Sava, zar ne? "Protojerej" bi svakako, kada pominje blaženopočivšeg g. Antonija, trebalo da svoje čitaoce, istine radi, upozna kako je g. Antonije kao iguman Visokih Dečana spasio taj manastir tokom Drugog svjetskog rata, itd. Da je g. Antonije bio u milosti UDBE, da li bi upravo UDBA pisala saopštenja i putem TV-a ih objavljivala kao one nesretne 1993. godine? Sve to, kao i mnogo štošta drugog, g. "protojereju" je svakako poznato, ali on koristi poluistine i poludokaze što ne priliči jednom crkvenom licu. Jedino "sagrešenije" g. Antonija i g. Mihaila jeste izgleda u tome što jesu po narodnosti Crnogorci i što su obnovili liturgijski život naislno ukinutoj Crnogorskoj crkvi. Ukoliko je bilo kome poznat primjer da su oni mijenjali ili pozivali na mijenjanje načela Hristove nauke, uvodili novotarije u liturgiju ili bilo što slično, pa da bi postali "sektaši", to bi konačno trebalo objelodaniti. Ali, avaj po "protojereja", toga nije niti će biti, Crnogorci su oduvijek bili i ostaće pravoslavni. Da li neko zna i za sumnju da su oni počinili nekom čovjeku nekakvo zlo? Da su učestvovali u duhovnoj i ideološkoj pripremi kakvog masakra i genocida protiv inovjernih? Da su nad nečijim odrom držali bogohulne govore?
.jpg)
