Izvor: TvojPortal.com, 22.Jan.2012, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psi rata u tužilačkim togama
BANjALUKA - GlasSrpske Većina međunarodnih sudija i tužilaca koji su radili i rade u Sudu i Tužilaštvu BiH u svojim zemljama nikada nisu predstavljali kadar koji bi bio za poštovanje, što se vidi i iz njihovih biografija, a domaći advokati koji su radili sa njima žargonski su ih nazivali "psima rata".
Rekao je to "Glasu Srpske" advokat i bivši sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić ističući da u Tužilaštvu BiH nije sreo nijednog međunarodnog tužioca koji ga >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << je impresionirao na bilo koji način.
- Oni su pokazivali da im nedostaje osnovno znanje, refleks i iskustvo da bi bili dobri tužioci. To se pokazivalo na njihovim istragama i po njihovim optužnicama. Iza najvećeg broja afera koje su potresale bih. pravosuđe, a to su istrage protiv Mirka Šarovića, Dragana Čovića, "Srpskih šuma" i drugih stajali su strani tužioci. Usledila su pogrešna optuženja i oslobađanja koja su pravosuđu nanela veliku štetu - kaže Simić.
Nakon što su po političkom zadatku odradili svoje prljave poslove u Tužilaštvu i Sudu BiH, neki od njih su povratkom u svoje zemlje postavljani na najviše funkcije.
Tako je tužilac Dejvid Švendimen, koji je pred odlazak iz BiH doneo Naredbu o obustavljanju istrage o ratnim zločinima počinjenim nad pripadnicima JNA u Tuzlanskoj koloni i nad Srbima u Konjicu, po povratku u SAD u toj zemlji imenovan na mesto zamenika državnog tužioca.
Britanac Filip Alkok, koji je "predmet Dobrovoljačka" vodio od 2006. do 2009. godine i koji nikad nije prestao da se meša u rad Tužilaštva BiH utičući i na tužioca Džuda Romana da obustavi istragu u tom predmetu, po povratku u Veliku Britaniju odlikovan je za svoj rad na mestu tužioca u BiH.
Njemu je medalju u Bekingemskoj palati dodelio princ Čarls "za predanost dužnosti međunarodnog tužioca za ratne zločine u BiH".
Tužilac iz Slovenije Hari Furlan, koji je pokrenuo istragu protiv rukovodstva RS koja je nedavno obustavljena zbog nedostatka dokaza, po povratku u Sloveniju imenovan je na mesto direktora Državnog zavoda za istrage.
Filipinca Džuda Romana, koji je u utorak obustavio istragu u "predmetu Dobrovoljačka" i kome mandat ističe 8. februara, po povratku u zemlju čeka najviša funkcija u kabinetu predsednika Filipina.
Simić kaže da je više nego iznenađen time što su ovi tužioci nagrađivani visokim funkcijama po povratku u matične zemlje jer je, ističe on, način na koji su oni odrađivali zadatke za svoje političke mentore bio često čak i komičan.
- Nekoliko njih naročito me šokiralo. Tužilac BiH bio je izvjesni doktor Holbah za kojeg sam bio siguran da nikad nije ušao u tužilaštvo pre nego što je izabran za tužioca u BiH. To je bila velika afera "Sidoil" u kojoj se radilo o stotinama iskarikiranih miliona maraka utaje poreza, carinskih prevara. Taj tužilac optužio je Bošnjaka iz Tuzle da je izbegavanjem plaćanja carine finansirao skrivanje Radovana Karadžića. Supruga optuženog skočila je i htjela stolicom da udari Holbaha kad je shvatila da je optužena da finansira Karadžića - kaže Simić.
Za sudiju Simonsa, dodaje Simić, koji je radio i u Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS) i koji je vodio velike slučajeve nametnuvši se kao autoritet, proverom referenci ustanovljeno je da nikad nije radio u sudu nego je bio pogrebnik. Dakle, on je, po britanskom sistemu, potpisivao ispravu da je neko lice umrlo kad se sprovede procedura obdukcije.
On zaključuje da je tragično to što stanovnici BiH ne mogu da shvate da to nisu stručnjaci koji su doneli znanje i vladavinu prava, nego da su naneli nesagledivu štetu pravosuđu i BiH kao državi.
U pravosudnim institucijama na nivou BiH radi 12 stranih sudija, tužilaca i službenika koji će, ako budu ispoštovane preporuke iz strukturalnog dijaloga sa Evropskom komisijom o reformi pravosuđa BiH, do kraja godine morati da napuste te pozicije i prepuste ih domaćem kadru.
Priznanje zločina
Komentarišući Naredbu Tužilaštva BiH o obustavljanju istrage u "predmetu Dobrovoljačka", Simić kaže da je jedan od osumnjičenih, osnivač Patriotske lige i jedan od komandanata koji je naredio masakr nad vojnicima JNA Zaim Backović u izjavi datoj posle obustavljanja istrage priznao da je u Dobrovoljačkoj ulici počinjen zločin.
- On je time priznao svoju odgovornost i drugih lica koja su bila na liniji komandovanja. Komandna odgovornost se konstruiše nakon što se ispostavi da komandant svoj posao nije obavio kako treba, a ne na osnovu toga što je naredio da se izvrši zločin, što je, opet, direktna odgovornost njega kao izvršioca - kaže Simić.
republika srpskasudstvoBIH
