Izvor: Politika, 21.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikola i Milica najpopularnija imena
U Srbiji i Hrvatskoj podjednako popularno ime Luka, a u Sloveniji dečaci se danas najčešće zovu Franc, Janez, Anton
Najnovija potvrda teze da su Srbi "nebeski narod" stiže iz matične službe opštine Savski venac – imena koja Srbi najčešće daju svojim sinovima upravo su imena hrišćanskih svetaca i apostola. Na tronu popularnosti već dve godine suvereno "vlada" Nikola, a za njim slede Luka, Marko, Aleksa, Lazar, Stefan, Aleksandar, Filip, Jovan, Nemanja, Miloš, Uroš, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Petar, Vuk i Dušan. Najveći broj devojčica u prestonici odaziva se na ime Milica, a slede Anđela, Jovana, Teodora, Katarina, Ana, Marija, Sara, Anja, Jana, Iva, Tamara, Sofija, Tijana i Jelena.
Gordana Milanović, načelnica odeljenja za Opštu upravu opštine Savski venac, na čijoj se teritoriji nalaze tri najveća porodilišta u u prestonici, primećuje da roditelji ženskoj deci daju kraća imena i internacionalna koja po formi podsećaju na nadimke, dok roditelji dečaka uglavnom smatraju da njihovi sinovi treba da nose imena svetitelja i srednjovekovnih vladara Srbije.
Kada roditelji požele da nasledniku daju ime Petar drugi ili Aleksandar treći, matičari su prinuđeni da roditelje podsete da zakonodavac zabranjuje davanje imena koje je pogrdno ili je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
"Tako smo ocu koji je poželeo da mu se sin zove Petar drugi objasnili da ćemo da mu uslišimo molbu kada bude podneo dokaz da je on Petar prvi. Sličnu argumentaciju smo koristili kada smo odbili zahtev roditelja da im se sin zove Maslačak, odnosno da devojčica bude nazvana imenom Oprolećovala. Naime, kada donosimo odluku da li da u krštenicu upišemo neko neobično ime, moramo da vodimo računa o tome u kojoj će sredini dete da odrasta. I to je "jezičak na vagi" koji presuđuje da roditeljima romske nacionalnosti dozvolimo da dete nazovu Klinton ili Rambo, jer znamo da postoji velika verovatnoća da mu se tata zove Tarzan, a mama Kasandra", objašnjava naša sagovornica.
Gordana Milanović se priseća vremena kada je Beogradom zavladala moda davanja deci imena voća, pa su bebe dobijale imena Jagoda, Malina, Višnja i Dunja. Naša sagovornica kaže da moda davanja određenih imena u proseku traje oko pet godina, a da se u poslednjih pola veka na top listi popularnosti ženskih imena nalaze Marija, Ana, Milica i Katarina, dok se najveći broj (odraslih) dečaka u našoj zemlji zove Aleksandar, Nikola, Marko i Jovan. Aleksandar i Marija su imena koja u srpskom rodoslovu imaju status večnosti.
Mali doprinos međunacionalnom poverenju mogao bi da učini baš neki Luka, s obzirom na to da je to trenutno najpopularnije muško ime i u Srbiji i u Hrvatskoj. Posle Luke, dečaci u Hrvatskoj najčešće se odazivaju na ime Karlo, Filip, Antonio, Matej, Dominik, David, Lovro i Leon, dok se devojčice zovu Petra, Sara, Lucija, Dora, Laura, Marta, Karla, Ema i Klara.
Dečaci koji odrastaju u Sloveniji danas se najčešće zovu Franc, Janez, Anton, Ivan, Jožef, Andrej, Marko, Jože, Marjan i Peter. Male Slovenke danas najčešće nose imena Marija, Ana, Irena, Maja, Jožefa, Mojca, Frančiška, Mateja, Nataša i Ivana.
Pogled u nacionalni rodoslov otkriva da su pedesetih i šezdesetih godina suvereno vladale Biljana, Ljiljana, Gordana i Dragana, dok su Jelena i Maja bila imena koja su se najčešće nalazila u krštenicama beba rođenih sedamdesetih i osamdesetih godina. Iako su devedesete godine donele raspad zemlje i metaforične stihove jednog poete "naš je Jug, a njihov Sever", tako je i ime Jug jedino "preživelo" modu davanja imena po stranama sveta.
"Potpuno je netačno da je ime Slobodan bilo jedno od najpopularnijih imena tokom devedesetih imena. Slobodan i Petar su imena koja su najčešće davana nakon Drugog svetskog rata, kada su se roditelji preko imena naslednika veoma jasno opredeljivali za monarhiju ili socijalizam. To su bila dva najpopularnija muška imena sve do polovine šezdesetih, kada su na scenu popularnosti stupila imena Dragan i Zoran. Devedesetih godina u modu su se vratila imena srednjovekovnih vladara Srbije", priča Gordana Milanović.
"Za dvadeset godina koliko radim nikada mi se nije desilo da neko ima ružno ime ili ime koje vređa njegovo dostojanstvo, pa želi da ga promeni, ali je suprotnih primera bilo u izobilju. Naime, nikad se nije desilo da Staljin poželi da bude prekršten u Zorana, ali se dogodilo da Zoran po svaku cenu hoće da bude – Andersen i da Milan insistira da se zove Jan. Meni je ipak najupečatljiviji slučaj jednog Sretena, koji je u pedesetoj godini poželeo da se prekrsti u – Haralampija i zapretio tužbom kada mu je molba odbijena", kaže naša sagovornica.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 21.04.2007.]
