Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neispravno 40 odsto vodovoda u Srbiji
U većini tih slučajeva pronađene su bakterije koje nisu opasne po zdravlje, ali u ostalim uzorcima bilo je i toksičnih i kancerogenih materija, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije. – Teški metali otkriveni na više od trećine mernih mesta na vodama
Od 153 vodovoda ispitana u prvih šest meseci prošle godine, samo 90 je građanima prosleđivalo potpuno ispravnu vodu. Svi ostali, gotovo 42 odsto analiziranih vodovoda, nisu uspevali da prečiste vodu od nekih materija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje se ne bi smele nalaziti u vodi za piće. Čak 28 vodovoda, to jest oko 18 odsto ispitanih, davali su vodu neispravnu i po fizičko-hemijskim i po mikrobiološkim parametrima. Zbog toga su ti vodovodi u izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” ocenjeni kao visokorizični.
Među visokorizičnim vodovodima u centralnoj Srbiji nalazi se njih pet, a u Vojvodini 23, što predstavlja oko 56 odsto svih sistema za preradu i distribuciju vode za piće u pokrajini. Od pet vodovoda čiju ispravnost kontroliše Zavod za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici, visokorizična su tri – u Leposaviću, Zvečanu i Mitrovici. Vodovod u enklavama nije ispravan po fizičko-hemijskim karakteristikama. Onaj u Zubinom Potoku jedini je koji dostiže sve standarde, podaci su „Batuta”.
Procenti prikazani u tom izveštaju ipak su zloslutniji od realnog stanja, napominju u „Batutu”.
– Od sistema koji su ocenjeni kao neispravni, u 70 odsto slučajeva otkrivene su aerobne mezofilne bakterije koje nisu opasne po zdravlje. Za neke parametre naše granične vrednosti daleko su strože nego u Evropi, tako da ni tu slika nije tako crna. Istina, u preostalih 30 odsto neispravnih slučajeva detektovane su i neke toksične i kancerogene materije – kaže dr Snežana Dejanović, iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Kakva sve voda može dospeti u sistem, rezultati prečišćavanja i nisu toliko loši. Jer, teški metali kadmijum i živa, koje stručnjaci karakterišu kao „prioritetne hazardne supstance”, nisu 2012. godine nađeni samo u jezeru Vrutci, iz kojeg se Užice snabdeva vodom za piće. Tih metala je u tom periodu bilo na 38 od 99 mernih mesta. Najzatrovaniji su, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, bili Borska reka kod Rgotine, gde je kadmijum 13 puta premašio granicu, Dunav kod Slankamena, sa isto toliko puta povišenom koncentracijom žive, i Ibar kod Raške, oko koje je živa četvorostruko nadmašila dozvoljene vrednosti.
Kao da to nije dovoljno zabrinjavajuće, na gotovo istom broju mesta – 39, i 2011. godine su ustanovljene povećane količine kadmijuma i žive. Neke od tih lokacija su obuhvaćene i istraživanjem iz 2012. i nisu se mnogo popravile, poput Rgotine koja je dva puta zaredom bila „šampion” po nivou teških metala. To znači da zagađenje istrajava, za razliku od jezera Vrutci, koje je u međuvremenu uspelo samo da se prečisti. Ali, na spisku mernih mesta iz 2011. ima i mnogih koja nisu analizirana godinu dana kasnije, a broj ugroženih lokacija je u ta dva turnusa ispitivanja bezmalo identičan. Drugim rečima, gde god da se pođe sa instrumentima za merenje kvaliteta vode, rezultat se u proseku ne poboljšava.
Kadmijum i živa su, prema nekim pretpostavkama, u jezero mogli dospeti sa okolnog poljoprivrednog zemljišta. Koliko srpske vode ugrožava industrija, nije poznato, i to zato što propisi koji bi to regulisali nikako da budu napisani i usvojeni još od 2010. godine. Tada je, kažu u Agenciji za zaštitu životne sredine, donet Zakon o vodama, na osnovu kojeg je podzakonskim aktom trebalo precizirati granične vrednosti zagađujućih materija koje fabrike ispuštaju u reke i jezera. Takođe, predviđeno je da se tim aktom ustanovi i obaveza industrije da dostavlja državi podatke o koncentracijama tih materija na mestima ispuštanja. Međutim, akt još nije sačinjen, kažu u agenciji.
V. Vukasović
objavljeno: 10.01.2014.
