Izvor: Blic, 09.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liste čekanja za pregled su neophodne
Liste čekanja za pregled su neophodne
Protiv lekara Kliničkog centra Srbije poslednjih godina podneto je nekoliko krivičnih prijava. Najpoznatiji je slučaj dr Miroslave Pervulov, bivše direktorke Ginekološko-akušerske klinike u KCS, koja je 2002. godine optužena da je od dve porodilje tražila 1.000 maraka za carski rez. Na suđenju je utvrđeno da doktorka nije sama tražila novac, već da su je pacijentkinje častile posle porođaja. 'Neki od lekara su bili na informativnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razgovoru, protiv nekih su u toku sudski procesi, ali niko do sada nije osuđen', kaže za 'Blic' dr Vojko Đukić, direktor KCS.
Da li mislite da će najavljenim promenama, usvajanjem zakona o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i komorama zdravstvenih radnika biti suzbijena korupcija?
- Korupcija u zdravstvu postoji, kao i u drugim segmentima. To je bolest siromašnih društava koja su u tranziciji. Takva društva su podložnija tome. To je sistemsko pitanje, a nadležne službe bi trebalo time da se bave. Mislim da će korupciju smanjiti zakonske novine koje se uvode u sistem, kao i bolji materijalni položaj zaposlenih. Da li će građanima Srbije usvajanje reformskih zakona obezbediti kvalitetnije i dostojanstvenije lečenje?
- Nadam se da hoće. Nikada se ne mogu doneti idealni i savršeni zakoni ili urediti sistem ako nemate dovoljno novca. To znači da mi moramo da lečimo ljude na savremen način, a lekovi i medicinski materijal ovde koštaju isto kao i u Americi. Prema najavama, pacijenti će ubuduće teže dobijati uput za bolničko lečenje, jer je ideja da se sve završava na primarnom nivou.
- Suština je da Ministarstvo zdravlja na tome intenzivno radi, a, naravno, i svi mi učestvujemo u tome. Sada će biti jasnija podela nadležnosti. KCS kao tercijarna ustanova učitelj je učiteljima. Zajedno sa Medicinskim fakultetom sprovodimo program kontinuirane medicinske edukacije za lekare opšte prakse, specijaliste. Mi treba da pomognemo da u toku 2006. godine drugi nauče. Lekari iz regionalnih bolnica i primarne zdravstvene zaštite ne bi trebalo da pacijente za operaciju kile ili krajnika šalju u Klinički centar.
Ali i kada se dobije uput, javna je tajna da su pacijentima i za to potrebne debele veze da bi bili primljeni na bolničko lečenje.
- Tu postoji zabluda. Ubeđen sam da će svako ko dođe regularno sa uputom u KCS vrlo brzo doći na pregled. Sada se pregledi zakazuju, i to je neophodno. Kod nas postoji navika da pacijent odmah treba da dođe kod specijaliste. Ukoliko je hitan slučaj, on će biti primljen, ali ako nije - sačekaće. Nije moguće sve pacijente odmah primiti. Moramo još da se doučimo i da poštujemo pravila. Kod nas postoji nestrpljivost i navika, i zbog toga se traže veze. Kakva je situacija sa listama čekanja u Kliničkom centru?
- Liste čekanju su uvedene u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja. To su liste za kateterizacije srca, operaciju kukova, ugradnju sočiva kod katarakti. Liste nisu velike ni za operacije malignih tumora. U KCS ima 60 operacionih sala i one nikada nisu prazne. Imamo liste čekanja i za dijagnostičke procedure, kao što su magnetna rezonanca i skener. Pacijenti koji leže u KC a boluju od teških bolesti ne čekaju na dijagnostiku. Iz tog razloga ambulantne bolesnike ne možemo odmah da pregledamo. Na kateterizaciju se ne čeka duže od nekoliko meseci, kao ni za operaciju kukova. Mogu reći da su liste za operacije srca u Srbiji manje nego u Italiji, Engleskoj i u većini evropskih zemalja. Ovde bolesnik brže dođe na operaciju srca, kukova i na kateterizaciju. Možete li da nam objasnite kako to uspevate?
- To je plod velikog entuzijazma. Primera radi, na skeneru u Urgentnom centru svaki dan obavimo 70 pregleda. Njegov optimum je 30 pregleda dnevno. Rendgenska cev bi trebalo da traje nekoliko godina, a kod nas traje šest meseci. Možda smo mi neke procedure malo skratili ili ubrzali, ali činjenica je da su te liste čekanja manje nego u zemljama Evropske unije. Sonja Todorović
