Izvor: Kurir, 10.Okt.2011, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LUDILO DRMA SRBIJU, ŽILETOM SAM SEBI PREREZAO VRAT
U Srbiji od neke urođene psihoze boluje otprilike pet odsto stanovništva, što znači da oko 350.000 ljudi možemo svrstati u jednu od tri kategorije duševnih bolesti - kaže za Kurir dr Milutin Nenadović, direktor bolnice „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu...
BEOGRAD - Psihotično!
- U Srbiji od neke urođene psihoze boluje otprilike pet odsto stanovništva, što znači da oko 350.000 ljudi možemo svrstati u jednu od tri kategorije duševnih bolesti - kaže za >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Kurir dr Milutin Nenadović, direktor bolnice „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu. On naglašava da je i danas, kad se obeležava svetski dan metalnog zdravlja, baš kao i svakog drugog dana, svih 4.500 kreveta, koliko ih ima u našim ustanovama za duševne bolesnike, zauzeto.
Prepušteni sami sebi
Prema njegovim rečima, kad je reč o psihičkoj bolesti, naš narod se ponaša kao da je u pitanju neka zaraza, pa se trudi da se distancira, a bolesnika etiketira.
- Smatram da je to posledica neznanja. Ove urođene bolesti imaju svoja imena i kategorizuju se po lakoći lečenja - izričit je dr Nenadović, koji dodaje da je tužno što većina ove bolesnike „krsti“ raznim pejorativnim nazivima.
- Za razliku od HIV pozitivnih, koje društvo takođe marginalizuje, ponižava i tretira kao „poluljude“, psihički oboleli su uglavnom prepušteni sami sebi. Oni nemaju obezbeđen bolesnički krevet, adekvatno lečenje i zagarantovana prava - opominje Nenadović.
Zbog utvara sam sebi žiletom prerezao vrat
Priču o tome kako je nedavno došao u bolnicu „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu, započinje N. T. (28), pod vidnim dejstvom lekova.
- Utvare su počele da mi se priviđaju kad sam imao 12 godina. Jedino sam ja mogao da ih čujem. Užasno sam se plašio - kaže N. T. i dodaje da se njegova baka davno ubila, a da se njegov otac takođe lečio u „Lazi“.
Roditelji N. T. nisu znali za strah u kome im dete živi. Shvatili su to, priča on, tek kad je počeo da spušta roletne, zatvara prozore i okreće se za sobom. On je mislio da ga kolege prisluškuju, čak mu se i muzika koju je slušao pretvarala u „strašne glasove“. Stalno je, govori nam, imao utisak da će se desiti nešto loše.
- Na kraju sam sebi žiletom presekao arteriju na vratu. Sada mi je bolje, ali ne znam koliko mi lekovi zaista pomažu. Glasovi traju koliko ja hoću jer, ipak, je sve u mojoj glavi - kroz šapat priča N. T. i kaže da je bez obzira na sve, ipak uspevao da vodi normalan život. Upisao je i gotovo završio FON, živeo je sa svojom devojkom u glavnom gradu i imao posao u ozbiljnoj firmi.
Dovoljno kreveta
Dr Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, kaže da se radi na uvođenju zakona o zaštiti lica sa duševnim smetnjama.
- Tako ćemo definisati prava pacijenata, ali i način zbrinjavanja i lečenja. Što se tiče smeštajnih kapaciteta, oni su sasvim dovoljni. Neophodno je da dođe do reorganizacije u dijagnostikovanju, jer nije suština ostaviti svakog pacijenta u bolnici, već ga zalečiti, a zatim lečenje nastaviti van ustanove - rekao je Simonović.
(S. B.)
