Izvor: Politika, 10.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga o svetski priznatim Užičanima
Ugledni naučnik Srećko Stopić u knjizi „Ugledajte se na njih” predstavlja javnosti brojne zemljake, svoje kolege
Užice – Da li Užičani znaju da se neko iz njihovog kraja u svetu uspešno bavi robotikom? Jesu li čuli za sugrađanku koja je značajno ime u svetskoj molekularnoj elektronici? Znaju li za naučnicu koja je deo tima nobelovca Alena Hegera, koja radi u Santa Barbari, a rodom je iz Kremana? Ko je iz gradića podno Zlatibora stigao do vrhova kanadske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nauke, s kolegama projektujući postrojenje koje emisiju štetnih gasova pri sagorevanju uglja smanjuje za čak 90 odsto, za šta je dobio nagradu kanadskog ministarstva za prirodne resurse?
O nabrojanima i njima po uspesima sličnima piše Užičanin Srećko Stopić u knjizi „Ugledajte se na njih”. Autor je i sam ugledni naučnik, Humboltov stipendista koji godinama radi na institutu u nemačkom gradu Ahenu, objavio je i više od 50 stručnih publikacija, a uz to je i vrstan fudbaler, mnogi kažu, najbolji među naučnicima.
Putovao je Srećko po svetu, učestvovao na stručnim skupovima, i svuda je upoznavao kolege rodom iz svog zavičaja i zapisivao podatke o njihovim uspesima, dostignućima, sklonostima. Deo toga je objavljivao u listu „Užička nedelja”, da bi nedavno sve to pretočio i u knjigu.
– Ljudi o kojima pišem su biseri nauke i svog zavičaja, ugledni stručnjaci koji govore više jezika, ali njih ne prati veliki publicitet i senzacionalizam. Zato mi je i bio cilj da u javnost iznesem ono što je bitno o ovim ljudima, o kojima ni u njihovom zavičaju nema dovoljno saznanja – objašnjava za „Politiku” Srećko Stopić.
U njegovoj knjizi pomenuto je i malo užičko naselje zvano Gušteraj (iz koga je autor knjige) koje je dalo čak pet doktora nauka. A tajnu uspeha objašnjava jedan od njih, Zoran Jevtović: „Sirotinja nas je naterala da postanemo doktori i da se nikad ne predajemo, bez obzira na to gde se nalazili...”.
Takođe, saznajemo da je Užičanka dr Ana Đurić, devojačko Vulović, ugledna naučnica u Vindzoru u Kanadi, gde živi sa suprugom i sinom. Sa uspehom se bavi robotikom, predaje predmet automatsko upravljanje, peva u tamošnjem horu i pomaže Kolu srpskih sestara. Njen brat Boris Vulović radi doktorat u Los Anđelesu, bavi se spinotronikom i fonotronikom, voli aikido, hobi su mu matematička fizika i filozofija kvantne mehanike.
Za dr Slađanu Stojković, takođe Užičanku, kažu da lepotom svuda privlači pažnju, a vrlo je uspešna naučnica u oblasti molekularne elektronike. Studirala je fiziku u Novom Sadu, tu je i doktorirala, zatim otišla u Nemačku, dobila Humboltovu stipendiju, a na skupu „humboltovaca” u Bonu imala je čast da održi predavanje pod nazivom „Modelovanje kinetičkih procesa tokom rasta indijum-arsen kvantnih tačaka”. Sada s porodicom živi i radi u Francuskoj, u Tuluzu, u grupi za nauku o nanomaterijalima.
Prof. dr Vasilije Manović (36) rodom iz Priboja, s druge strane Zlatibora, onaj je pomenuti sa visokim priznanjem kanadskog ministarstva za smanjenje emisije štetnih gasova. Tri godine je u Kanadi, a zaposlenje mu je, i reizbor za profesora, na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.
Bliznakinje iz Kremana Biljana i Gordana Stamenić usavršavale su se u oblasti metalurgije. Biljana je trenutno glavni inženjer za razvoj kod profesora Blumentala na Univerzitetu Santa Barbara u Kaliforniji, a radila je u timu nobelovca Alena Hegera. Sestra Gordana je radila kao direktor u Kruševcu, pa je sada s porodicom u Novom Sadu.
U Nemačkoj doktorat iz metalurgije sprema Nataša Vučković iz Sevojna, već treću godinu je u Klaustalu. Tamo ju je pozvala i pomogla joj dr Tatjana Stišović iz Priboja, koja radi na važnim poslovima u železari u Salcgiteru.
Jedan od u svetu dokazanih Užičana, a koji je ipak ostao u Srbiji, jeste prof. dr Branimir Jovančićević, šef katedre za primenjenu hemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Slovi za poznatog svetskog stručnjaka u oblasti nafte, član je evropskih asocijacija koje se bave hemijom životne sredine, uvek rado viđen gost na institutima u Nemačkoj i širom sveta.
Branko Pejović
[objavljeno: 11/08/2008]
