Izvor: RTS, 25.Sep.2015, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kap koja muti čašu
Vode su nam zagađene, ali kažu da pijemo ispravnu vodu. Zagađenje voda jedan je od najvećih ekoloških problema u Srbiji i istovremeno najskuplja oblast zaštite životne sredine. Prečišćavamo svega 10 odsto otpadnih voda a ostatak puštamo direktno u reke.
Najčistiju vodu imaju Vlasinsko jezero, reke Lim i Drina. Najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini, gde se za piće koriste podzemne vode u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ima arsena. Veliki zagađivači su neuređene deponije i fabrike koje ispuštaju otpad u reke i kanale.
Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da su vode kanala i reka na teritoriji Vojvodine u takvom stanju da je skoro 80 odsto svih profila u kategoriji – veoma loš.
Podzemne vode zagađuje i preterana upotreba veštačkog đubriva i pesticida.
Nada Kostić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže da Gradski zavod uopšte nije pratio kakvu vodu pije čak 40 odsto našeg stanovništva, prvenstveno seoskog.
"Znači, mi ne znamo da li su oni pili vodu koja je zdrava ili onu koja je opasna pre svega po zdravlje", kaže dr Kostić.
Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a kanalizaciju ispušta direktno u Savu i Dunav.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da se radi na projektima za izgradnju nekoliko manjih fabrika za prečišćavanje voda koje će finansirati "Beogradski vodovod i kanalizacija" i Direkcija za građevinsko zemljište.
"Najveća fabrika za prečišćavanje je fabrika u Velikom Selu. Mi ćemo nju raditi kroz javno-privatno partnerstvo. Mi smo obezbedili novac, to je oko 30 miliona evra za tačke 4 i 6, to su dva nedostajuća dela interceptora koji ide od centra grada pa skroz do Velikog Sela. Srbija može da očekuje pomoć od Evropske unije u izgradnji postrojenja za preradu voda", rekao je Mali.
Rajner Frojnd, menadžer za ekološke projekte Delegacije EU u Srbiji, kaže da su IPA fondovi dostupni.
"Iz njih već investiramo u upravljanje otpadnim vodama. To mora biti sufinansiranje sa opštinama i javnim preduzećima. I na kraju potrošač mora biti sposoban da to plati, stvar je političkih odluka koliko je to dostupno", kaže Frojnd.
Svaki četvrti evro koji dobije od Brisela, Srbija ulaže se u životnu sredinu.
Od ukupno 10 milijardi evra, koliko je neophodno uložiti za postizanje ekoloških standarda u Srbiji, više od polovine tih sredstava treba uložiti u postrojenja za prečišćavanje voda.
