Izvor: Kurir, 18.Okt.2010, 08:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEČAK OSTAVLJEN I OD MAJKE
ŠABAC - Teško detinjstvo! Ranisav Rafailović, 17-godišnji dečak iz prigradskog naselja Letnjikovac, od malih nogu zna samo za nemaštinu. U kućici, u jednom odeljenju, bez struje i vode živi s teško bolesnom majčinom tetkom Milenom Mandić od njene socijalne
ŠABAC - Teško detinjstvo!
Ranisav Rafailović, 17-godišnji dečak iz prigradskog naselja Letnjikovac, od malih nogu zna samo za nemaštinu. U kućici, u jednom odeljenju, bez struje i vode živi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << s teško bolesnom majčinom tetkom Milenom Mandić od njene socijalne pomoći od 5.000 dinara.
Sve mu je krenulo naopako još u najranijem detinjstvu. Otac Dušan odlazi da radi u Nemačku i odvodi sa sobom starijeg brata Ratka. Ranisav ostaje da živi s majkom Dragicom. Išao je u drugi razred osnovne škole kada se, jednog kišnog dana, vratio u stan i zatekao ga potpuno ispražnjenog. Ničega u njemu nije bilo, ni stvari, ni zavesa, pa čak ni njegove odeće. Što je najgore, ni majke, koja je sve pokupila i otišla da živi sa drugim u selo Varna.
- Rekli su mi da je majka otišla sa drugim čovekom. Plakao sam tri sata, nisam znao gde ću. Ni sam ne znam o čemu sam mislio, samo da sam sam i da nemam kuda. Kod dede po majci nisam otišao jer sam znao da me neće primiti. Otišao sam kod bake Milene, mamine tetke koja ima kućerak na Letnjikovcu, i sve vreme sam ostao kod nje - priseća se Ranisav. A baka Milena nikada nije radila. Sa 62 godine teško je obolela, imala je dva šloga i predinfarktno stanje.
Sami su nastavili da dele sirotinju kako su znali i umeli. Bili su više gladni nego siti.
- Bilo je dana kada nismo imali ni za hleb. Preturala sam po kontejnerima, pa kada nađem buđav hleb, ja odsečem buđav deo, a ostalo jedemo. I na groblje sam išla da nađem hranu koju ljudi ostavljaju - kaže Milena.
Ranisav je u svemu pomagao baki i nije bio pošteđen teških poslova. Kao dete išao je da kopa, pomaže kad se drva izvlače iz šume, nosio malter kada je neko nešto zidao.
- Najteže mi pada što nemamo struje. Već 10 godina nam je isključena, jer nismo imali novca da platimo račune. Posebno je teško uveče, kada uđem, a ono mrak - priča Ranisav.
Siromaštvo ga udaljilo od škole
Ranisav je završio samo osnovnu školu u naselju Letnjikovac. Njegovi nastavnici ga pamte kao izuzetno dobro i pošteno dete koje nije pravilo problema. A kada je krenuo u srednju školu u gradu, morao je da je napusti. Nije bilo para ni za autobus ni za knjige.
- Ostao je nepoverljiv prema ljudima. Kad bi video nekog nepoznatog, uvek se skrivao. Plašio se da ga neko ne prijavi i ne odvede u dom - opisuje Ranisava baka Milena.
Ipak ima nade
Najveća želja Ranisava i Milene, da imaju udobniji dom, struju i vodu, biće ostvaren vrlo brzo. Predsednica i osnivač fonda ‘’Humano srce“ Ruža Popović već je preuzela brigu o njima. Obezbedila im je doručak i ručak svakog dana, nabavila ogrev.
- Sve vreme su živeli u ovoj sobici, a do zime će dobiti novu kuću sa dnevnom sobom, kuhinjom, još jednom sobom, kupatilom i terasom. Ranisav je već krenuo na praksu u obućarsku radnju da bi izučio obućarski zanat. Divan je dečak i ima svu našu konkretnu pomoć - obećava Popovićeva, koja je već pomogla mnogim siromašnim ljudima.
