Izvor: Politika, 12.Maj.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S. Š. sama u razredu
Učenici škole za osnovno obrazovanje odraslih dolaze na časove dve nedelje, dobiju potvrdu koja im je dokaz za povlastice za prevoz, dečji dodatak, socijalnu pomoć, zdravstvene knjižice, status na tržištu rada, radni status, vojnu obavezu... i onda ih nema do sledećeg polugođa
Čas matematike. Odeljenje šestog razreda. U dnevniku šesnaest učenika, a u učionici samo S. Š. i prazne klupe. Nastavnik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ujedno i razredni starešina, pozdravlja S. Š., uzima kredu i zapisuje na zelenoj tabli: 6,2*(3,8 – 5,4).
– Ovo je klasičan zadatak za šesti razred. Dakle, ovde se radi isto što i u redovnim školama, s tim što je ovo takozvani skraćeni redovni program, ono što se u redovnoj ispredaje za godinu dana, ovde se ispredaje za šest meseci – kaže nastavnik matematike Predrag Vučković.
S. Š. sedi u prvoj klupi i radi svoj zadatak. Ona ima petnaest godina i jedna je od boljih učenica Osnovne škole za obrazovanje odraslih „Braća Stamenković”. Do sada je redovno dolazila na četvoročasovnu nastavu, međutim sledeće nedelje počinje da radi pa će morati da uskladi školu i osmočasovno radno vreme. Ona kao učenica šestog razreda ima sedam predmeta; učenici sedmog i osmog imaju devet; a najmlađi – do četvrtog – tri: matematiku srpski i strani jezik.
Sredinom časa upada mladić u učionicu, pita nešto S. Š., ona mu odgovori i on izađe. Nastavnik kaže da je to sasvim normalno.
Ova osnovna škola radi već 45 godina. Da bi upisao OŠOO „Braća Stamenković“, učenik mora da ima najmanje devet godina. Prema rečima direktora, najstarija učenica imala je 63 godine, a danas imaju učenike u četrdesetim, pedesetim.
Škola na Savskom vencu ima šest učionica i zbornicu. Ispred nje je nekoliko đaka uzrasta od 10 do 18 godina. U učionicama tek pokoji. Nastavnik Vučković razume zašto većina nije na času. Kaže da neki rade, neki odlaze na druge punktove, a neki su „negde oko škole”, i to je ovde uobičajeno, ali onaj ko hoće da nauči, ovde za to ima mogućnost.
– Moj posao je da ih naučim kad izađu odavde da znaju da sabiraju, oduzimaju, množe, dele. Da znaju da izračunaju zapreminu, sutra će im trebati kad kupuju drva. Da znaju da koriste procenat, kad im izračunaju kamatu da znaju da su ih prevarili – priča on.
Ovde se uglavnom školuju deca iz izbegličkih porodica, mladi koji su zbog problema u porodici izgubili redovan ritam školovanja, i Romi, kojih je najviše.
Domar zvoni za kraj časa. U zbornici se okupljaju nastavnici i sedaju za dugačak sto. Vrata iz zbornice vode u biblioteku, u kojoj bibliotekar i psiholog rade zajedno, gde se tehničko osoblje presvlači i gde je ujedno i digitalna učionica.
Škola trenutno ima 560 učenika raspoređenih u 32 odeljenja na devet lokacija. Pokriva teritoriju beogradskih opština Palilula, Zvezdara, Stari grad, Grocka i Smederevo i Smederevski okrug.
– U Orlovskom naselju držimo nastavu u kontejneru koji ima dvanaest kvadrata. Osim ovih, prostornih, postoji još niz problema, ali ne nadamo se velikim pomacima. Kad uđete u hostel vi ne očekujete hotel od pet zvezdica, jer znate da je to hostel – priča direktor Milovan Milović.
Oni koji školu završe pre navršenih 17 godina mogu nastaviti školovanje u svim srednjim školama, prema postignutom uspehu, kao redovni učenici. Stariji od 17 godina srednje školovanje mogu da nastave kao vanredni učenici.
– Ovde je praksa da kad dođe vreme za upisivanje srednje škole, razredni starešina sedne zajedno sa učenikom i roditeljima i gleda šta može da upiše i šta može da završi – kaže nastavnik matematike.
Oko 70 odsto učenika nastavi školovanje. Neki se dalje snađu, a neki ne.
– Imali smo učenicu koja je kod nas upisala peti razred, završila školu, upisala zubotehničku srednju školu, a potom i Stomatološki fakultet. Međutim, ima i onih koji se ne snađu. Prvi problem jeste to što je potrebno odsedeti šest časova u školi, a onda i samo učenje. Ovde je kriterijum znatno blaži – objašnjava direktor.
Kada je reč o motivisanosti đaka, najbitnija je veština nastavnika kojom će da ga zainteresuje, ali postoje i drugi načini.
– Potvrda o upisu u odgovarajući razred neki je od načina da ih naterate da redovno dolaze. Međutim, postoje zloupotrebe, a prostor im je napravila država. Učenik dolazi dve nedelje, mi mu izdamo potvrdu, a on se više ne pojavi do sledećeg polugodišta – priča Milović.
Sa ovom potvrdom učenici mogu dobiti povlastice za prevoz, potvrdu za dečji dodatak, socijalnu pomoć, dobijanje zdravstvene knjižice, regulisanje statusa na tržištu rada, radnog statusa i regulisanja vojne obaveze.
Inače, učenici koriste polovne udžbenike koje nabavlja škola, a kada je reč o vannastavnim aktivnostima, škola vodi učenike u pozorište i na festivale kad god imaju besplatne karte.
Zvono označava početak sledećeg časa. Nekoliko učenika ulazi u učionice, a ostali ostaju da se druže ispred škole.
Višnja Višnjić, Jelena Stojanović, Marija Maksimović
(Autori su polaznici radionice Profesionalno i odgovorno izveštavanje o diskriminaciji, nasilju u društvu, transparentnosti vlasti pri donošenju odluka i prava na obrazovanje u Republici Srbiji u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.)
objavljeno: 12/05/2013
