Izvor: Politika, 30.Apr.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdin stadion – od „Avale” ka „Zvezdanom gradu”
„Crveno-beli” su 1945. dobili stadion ugašene Jugoslavije i na njemu igrali do 1958, a onda su morali da sagrade nov (otvoren 1963), koji bi uskoro trebalo da bude osavremenjen
Crvena zvezda je ovih dana krenula u veliki poduhvat. Sa dve kineske firme svoj stadion namerava da preobrati u „Zvezdani grad” – komforniji fudbalski objekat bez atletske staze s komercijalnim prostorijama.
Ceo svoj život >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crvena zvezda je tu bila na svome. Detinjstvo (prvih 13 godina, do 1958) na stadionu koji je dobila kad je ugašena Jugoslavija (prvak države 1924. i 1925), a koji se 1945. zvao „Avala”.
Za punoletstvo je dobila na poklon nov stadion, ovaj na koji je sada njen dom. Prvu utakmicu na njemu je odigrala 1. septembra 1963. kada je pobedila Rijeku s 2:1. Prvi gol na njemu postigao je u predigri te utakmice njen tadašnji pionir Trifun Mihailović, docniji miljenik njenih navijača. Dok nije sagrađen toliko da na njemu može da se igra bila je bila je domaćin na Stadionu JNA (danas Partizana), a za manje utakmice i na nekim drugim.
Ako nađete sarmatski krečnjak...
Kako je došlo do toga da se sruši stari stadion i na njegovom mestu gradi novi podseća inž. Vlastimir-Vale Purić (rođen 9. jula 1921. u Mileševi), Zvezdin drugi izabrani predsednik, a decenijama njen potpredsednik:
− U leto 1958. trebalo je da odigramo prijateljsku utakmicu s bugarskim CDNA, kako se tada zvao današnji CSKA. Iz Starog grada je došao inspektor, pogledao stadion i rekao da na njemu ne može da se igra. Drvena grede su bile trule i zaista je bilo opasno.
S obzirom da je završio Građevinski fakultet u Beogradu Purić je bio pravi čovek da se u Zvezdino ime pozabavi tim problemom:
− Obratili smo se projektantskom preduzeću „Sport” u kojem je radio Kosta Popović. On nam je dodelio Sašu Radovanovića da uradi projekat našeg novog stadiona.
Razume se, i onda su pare bile problem. Zbog toga je odlučeno da se stadion ukopa, kako bi se uštedelo na armaturi. Ali...
− Pojavio se vrlo ozbiljan problem. Kad je počelo da se kopa nastala je opasnost da kuće neposredno iznad stadiona počnu da klize, − otkriva Purić. − Za pomoć kako da to sprečimo obratio sam se jednom poznatom statičaru. On je uradio svoje i saopštio nam rezultat – prestanite da kopate! To za nas nije bilo rešenje, pa sam otišao kod geologa prof. Lukovića. Posavetovao nas je da iskopamo tri-četiri bušotine duboke osam metara tamo gde se graniče zapadna i južna tribina, pa ako naiđemo na sarmatski krečnjak da slobodno fundiramo, u protivnom da dignemo ruke od projekta. I naišli smo na taj sarmatski krečnjak. Na istočnoj strani je bio drugačiji problem. Tamo je trebalo da nabijemo zemlju. Tu nam je pomogao dr Raša Stojadinović, koji je doktorirao u Parizu. Pošto sam zbog posla morao da odem u Afriku, najpre u Tunis, a onda u Alžir, gde je gradila je moja firma „Energoprojekt” nadzor nad izgradnjom stadiona sam ostavio tehničaru Paviću. I on je to odlično uradio. Na pomoćnom terenu su bile barake za radnike, a kad su oni otišli tu su bile klupske prostorije, dok nisu završene na zapadnoj tribini.
Vladin uslov – atletska staza
Za izgradnju Zvezdinog stadiona vezan je mit o takozvanim „ciglicama”, to jest prilozima „zvezdaša“ i onih koji su hteli da pomognu svojim dinarom. Purić to ovako osvetljava:
− Slobodan Ćosić, kome se Crvena zvezda nije dostojno odužila za ono što je on učinio za nju, bio je genijalan sportski radnik. „Ciglice” su donele veliku popularnost, pa i prihod, ali to je, na žalost, ipak bilo neznatno za ono što nam je trebalo. Pomogla nam je vlada Srbije. Međutim, imala je i jedan uslov – da bude i atletska staza.
Iako je država dale pare, izgradnja stadiona je nastavljena i posle prve utakmice odigrane na njemu. Purić ističe još jednu pojedinost iz prvobitnog projekta.
− Krov na zapadnoj tribini je bio drugačije zamišljen od ovog postojećeg. Saša Radovanović je predvideo da ima betonske lukove. Kad je Slobodan Penezić Krcun, tadašnji predsednik vlade Srbije čuo od mene da za završetak stadiona treba još dve i po milijarde dinara, rekao je: „Mi te pare nemamo“. Kasnije nam je zapadnu tribinu pokrila skopska Železara. Ali to nije dobar krov. Gvozden je, pa zato i težak za održavanje. Zbog vetra su bili ostavljeni otvori, međutim, kasnije su tu sagrađene pomoćne prostorije i, mada je to opasno, do sada, na sreću, nije bilo nikakvih problema.
Deceniju posle otvaranja stadiona Zvezda je sagradila i Upravnu zgradu sa samačkim hotelom za svoje sportiste. U vezi s tim Purić kaže:
− Nju je sagradio „Komgrap” i koštala je oko milijardu i sedamsto miliona dinara. Kada je sagrađena Miljenko Zrelec, pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Bogdana Pešića, hteo je da tu zgradu kupi za potrebe grada. Mi smo se dogovorili s Miletom Jovanovićem zvanim Mile Komgrap da je otplaćujemo na rate i to smo uspeli zahvaljujući utakmicama, jer je stadion često bio pun kao oko, pa je bilo para.
----------------------------------------------
Navijač BSK-a dao stadion Jugoslavije
U „Politikinoj” arhivi je sačuvano svedočenje osnivača Metalca, čiji je naslednik današnji OFK Beograd, koji se čude kako je Crvena zvezda dobila stadion Jugoslavije, iako je on bilo obećano njima.
– Stadion nam je dao Vladimir Dedijer, tadašnji predsednik Fiskulturnog saveza Jugoslavije. Bio je veliki „zvezdaš”, a pre rata je navijao za BSK.
Ivan Cvetković
objavljeno: 01.05.2012.
Pogledaj vesti o: Fudbal
.jpg)
