Izvor: Politika, 09.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda pred izazovima prelaznog roka
Da li prezaduženi klub spas da potraži u pojačanjima ili da poboljša ono što ima
Prelazni rok u fudbalu se oduvek iščekivao kao svojevrsni derbi. U njemu se nastavljalo rivalstvo kroz to koji će klub kog igrača da dovede. Dolazak zvezde prelaznog roka navijači njegovog novog kluba su slavili kao veliku pobedu.
Crvena zvezda je dovodila asove, još u doba kada su kupovani za drva za ogrev (Bela Palfi). Nije se plašila ni da izazove međurepublički sukob >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u onoj Jugoslaviji (dolazak Vladimira Beare iz Hajduka). Uzimala je i igrače koje je njen najljući rival Partizan isključio iz svog članstva (Branko Zebec), a i one koji su mu itekako trebali (Velibor Vasović).
Upuštala se i u riskantnu borbu za igrača (Stevan Ostojić), koja je mogla da se obije o glavu i njoj i Partizanu. Vodila je maratonske pregovore da bi u poslednjim trenucima prelaznog roka dobila onog koga je želela (Dragan Stojković).
Uspevala je da igrače koji su već navukli jedan rukav crno-belog dresa privoli da, ipak, nose njen dres (Darko Pančev, Dejan Savićević). Ne bi se pokolebala ni da uzme igrača, koga je njegov klub otpisao (Robert Prosinečki u Dinamu). Nije se bojala ni da prihvati političkog emigranta (Miodrag Belodedić iz Rumunije).
Ali, Zvezda je i stvarala igrače iz svog podmlatka. Od petorice njenih zvezda čak su trojica iz klupske škole (Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić i Vladimir Petrović, dok je Rajko Mitić, prvi među njima, u njenim redovima od osnivanja) ili je dovodila darovite igrače, koji su u njoj sticali ime.
Od kako su popuštala ograničenja koja je nametalo socijalističko društveno uređenje Crvena zvezda se nekako sve više okretala kupovini i sve je manje pitala za cenu. Siniša Mihajlović je doveden iz Vojvodine da se za proleće kompletira tim koji će da osvoji Kup šampiona, a posle raspada Jugoslavije za Darka Kovačevića iz Proletera je plaćena rekordna suma.
Ali, tada je broj dovedenih igrača bio uglavnom manji od broja prstiju na jednoj ruci. Kasnije se on uvećavao i stiglo se do toga da u jednom prelaznom roku dođe maltene ceo tim.
Da su to neafirmisani igrači iz naše zemlje, koji su sami ili preko preporuke došli na probu, koja klub nije obavezivala, to ne bi bilo ni novo, ni neki problem. Ali, ovi su došli samo da stave potpis na ugovor.
Na Zvezdinu žalost, retko je ko od njih opravdao očekivanja. A ranije je bila prava retkost da neko ko uđe u prvi tim „crveno-belih” propadne, što se kaže, kao igrač.
Ako se pogreši sa igračima iz svog podmlatka ili s onima koji su bez velike pompe došli iz manjih klubova, onda ništa strašno. Međutim, mnogo je skupo, ako se dovede neko za velike pare, a od njega ne bude vajde.
Zato Crvena zvezda uoči ovog prelaznog roka mora dobro da razmisli, tim pre što je u dugovima do guše, za šta će da se opredeli.
Do sada je bilo da čim ne ide menjaju se igrači. Ali, da je bilo malo više strpljenja, da se uporno radilo s njima na ispravljanju njihovih grešaka, kako elementarnih, tako i taktičkih, možda takmičarski rezultati ne bi bili bolji, ali bi bilo kudikamo jevtinije od eksperimenata s kupovinom novog kontingenta fudbalera.
I. Cvetković
objavljeno: 10.12.2012.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
