Izvor: Politika, 14.Sep.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda opkoljena imanjima Miškovića, Janjuševića i Antelja
S Partizanovim stadionom je isto kao i sa splitskim Poljudom – oba su građena zajedničkim novcem bivše države i na oba danas polaže pravo svih šest nekadašnjih republika. Oba stadiona mogu da budu u sukcesiji…
Privatizacija u našem sportu ima smisla ukoliko se govori o projektu na duge staze, ali od skore privatizacije nema ništa. Ne samo zbog toga što mora da se ispuni „hiljadu preduslova” – kako nam je kazao jedan od onih koji su pisali zakon – već i zato >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što se još ne zna odgovor na ključno pitanje: šta se to privatizuje?
Šta recimo, Crvena zvezda, sa dugom koji premašuje 50 miliona evra i s više od deset hipoteka na stadion smešten na državnom zemljištu, može da ponudi potencijalnom kupcu? Ili, kako Partizanov položaj objašnjava jedan poznati analitičar iz Hrvatske, koji je želeo da ostane anoniman: „S Partizanovim stadionom je isto kao i sa splitskim Poljudom – oba su građena zajedničkim novcem bivše države i na oba danas polaže pravo svih šest nekadašnjih republika. Oba stadiona mogu da budu u sukcesiji…”
Hajduk je na ivici bankrota i pregovara sa svojim potencijalnim vlasnicima iz Amerike, koji su, navodno, spremni da izdvoje 40 miliona dolara. To je epilog državne intervencije u hrvatskom fudbalu: vatreni navijač Hajduka Ivo Sanader je pre pet godina, kao premijer Hrvatske, promenio zakon samo da pi spasao splitske „bile”. I vidimo kako ih je spasao…
Pisali smo već da je šest od deset hiljada srpskih klubova, u svim sportovima, prekršilo zakon kad nije u roku evidentiralo svoju imovinu. Taj rok je istekao pre godinu dana, a država nije ugasila klubove koji su prekršili zakon, što je, kako su neki upozoravali – bila greška. I tu se, zapravo, začinje problem o privatizaciji u našem sportu, jer niko ne može precizno da odgovori šta je na prodaju.
Jedina „opipljiva” karta na koju bi Partizan i Crvena zvezda mogli trenutno da igraju jesu njihova imena, tradicija i „kapital” u igračima (sve to je varljivo…). Kada bi ih država, recimo, tretirala kao „Simpo”, priča o privatizaciji i ne bi morala da se poteže. Jednostavno, država bi mogla svakog trenutka da pred „večite” rivale iznese pitanje njihovih dugova prema njoj, počev od struje i vode, pa sve do poreza. I da tako kroz proces „simpoizacije” zagospodari i klubovima.
Priča o privatizaciji je uvek i priča o zemljištu i tu je zapravo glavna caka. Sadašnjih 16 fudbalskih superligaša se nalazi na ukupno blizu 100 hektara, ali pošto po zakonu „onaj ko ima kuću koristi parcelu na kojoj se nalazi”, maltene svi oni su samo korisnici gradskog ili republičkog građevinskog zemljišta. A po zakonu nije moguća prenamena objekata i zemljišta na kojima se nalaze.
Tako je i jedan od najbogatijih ljudi Velike Britanije udario u zid kad je pre 18 godina, za vreme embarga, došao u Beograd da bi kupio Crvenu zvezdu. Kad su mu objasnili da je Zvezda podstanar na državnom zemljištu, došao je do zaključka da je ona „bespravno sagradila stadion”! Pitao je zatim svoje domaćine da li je sve to što je video – a obišao je ceo kompleks oko stadiona – Zvezdino ili nije, ali nije dobio konkretan odgovor. Okrenuo se i otišao nazad – kući.
Zvezda se danas prostire na 16,2 hektara, a ne tako davno imala je oko sedam hektara više. Prodata su tri dela od te parcele, a kupila su ih trojica biznismena koji su jedno vreme, zbog drugih stvari, provela iza rešetaka. Miroslav Mišković je uzeo deo kod Autokomande, suprotni krak je otkinuo Đorđo Antelj, dok se između severne i istočne tribine ugurao Zoran Janjušević. Kad smo nedavno pitali jednog od onih koji su u Zvezdi proveli duže od pola svog radnog veka, da prokomentariše to što se ona nalazi u „sendviču Miškovića i Antelja”, on je samo konstatovao:
„Kada se pogleda raspored parcela koje su prodate, pravilnije je da se kaže da je Zvezda u orbuču Miškovića, Antelja i Janjuševića”.
Partizanov stadion je uknjižen na istoimeno sportsko društvo čiji generalni sekretar Milan Obućina je nedavno, na okruglom stolu u Ministarstvu omladine i sporta, kazao da će to društvo morati na sud sa vojskom. „Politika” je još pre nekoliko nedelja pisala vojsci, u pokušaju da sazna oko čega se vodi spor, ali do danas nije dobila dogovor. Kako su nam rekli u Fudbalskom savezu Srbije, za razliku od „Marakane”, Partizanov stadion nema upotrebnu dozvolu, kao i većina stadiona u Superligi!
Zakon ne dozvoljava da udruženje građana (svi klubovi izuzev Čukaričkog) pređe u privredno društvo, ali udruženje građana može da osnuje privredno društvo, kao što je slučaj sa evropskim prvakom Bajernom čiji je fudbalski klub profesionalizovan. Pokušaj da se Crvena zvezda pre pet godina ustroji po ugledu na Barselonu, da hiljade članova kluba plaćaju članarinu od nekoliko stotina do desetina hiljada evra (više kategorija članova koje imaju različitu moć), nije prošla. Navijači su uterali strah u kosti upravi rečima: „Ko ste vi da prodajete naš klub”!
Crvena zvezda i Partizan su se prethodnih dana izjasnili. Kažu da je privatizacija dobrodošla. Verovatno svesni da će na nju morati da se popričeka. Njihov pokušaj da se nađu u zakonu kao „klubovi od nacionalnog interesa” nije prošao, a neki su to protumačili kao jasnu poruku vlade da nije zainteresovana da vraća njihove dugove.
Na prvi pogled, i manji klubovi su s radošću dočekali apel prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića koji je zatražio da se srpski fudbal pod hitno privatizuje. Predsednik kragujevačkog Radničkog Milenko Marjanović kaže da je privatizacija poželjna, ali upozorava:
„Nema privatizacije ukoliko se, pod jedan, ne definišu uslovi pod kojima neko može da kupi klub i da se, zatim, obaveže da će se ugovor raskinuti na njegovu štetu ako klub ne bude dobro poslovao. Privatizacija u sportu mora da bude sasvim suprotna od privatizacije u privredi koja je bila na štetu radnika, pa i države”.
Kragujevčani, kao i većina od 16 superligaša, živi na gradskom građevinskom zemljištu i igra na gradskom stadionu (Čika Dača). Kao podstanari svesni su da povremeno i neki drugi imaju prioritet, kao ovih dana estradna zvezda Ceca. Srećom po klub, organizatori su doneli specijalnu podlogu iz inostranstva pa tren neće biti toliko oštećen.
Predsednik niškog Radničkog Darko Bulatović naglašava da je „privatizacija verovatno jedino rešenje za sport u Srbiji”:
– Verujemo da će Zvezda i Partizan biti prvi u tome i da ćemo na osnovu njihovih iskustava i mi ostali sagledavati svoje mogućnosti za takav korak. To bi sigurno donelo boljitak i u infrastrukturi i takmičarskim rezultatima.
Sportski direktor Voždovca Zoran Perić kaže da je on odavno za privatizaciju:
„To je jedini način da se racionalno posluje. Bio sam 30 godina u Crvenoj zvezdi i znam da smo u vreme kad je bila evropski i svetski prvak imali 73 zaposlena, a sada, sa tri puta više ljudi, vidimo dokle je stigla. Zvezda je kao na traci menjala kadrove koji su imali basnoslovna primanja i za to niko nije odgovarao. Voždovac je prvi u redu za privatizaciju”.
Generalni sekretar užičke Slobode Predrag Vitić iznosi svoje lično mišljenje pošto se klub još nije izjasnio:
„Podržavam privatizaciju i mislim da je ona dobra i za Slobodu. Treba da se zna ko je gazda u klubu, jer gradski i državni budžeti ne mogu više ovo da podnesu”.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 14.09.2013.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda