Izvor: Blic, 01.Maj.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ću ja u propalim firmama
Poznati biznismen Slobodan Vučićević ekskluzivno otkriva za "Blic" da će Košarkaškom klubu Crvena zvezda oprostiti 3,5 miliona evra, koliko im je pozajmio.
Za ideju ulaska pojedinih biznismena u propala srpska preduzeća kaže da je plod romantičarskog zanosa sa sastanka na koji je i on bio pozvan. Vučićević govori o poslovima, sportu i budućoj prodaji "Droge Kolinske", čiji je predsednik uprave.
Pitamo ga ima li njegovog novca u dva miliona evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na koliko je već pet godina blokiran račun slavnog kluba koji je pred gašenjem i u čijoj je upravi.
- Taj novac je zvanično pozajmljen, suštinski sam ga poklonio. Radi se o iznosu od 3,5 miliona evra. Mog novca nema u blokadi. Voleo bih da oni zbog kojih je račun u blokadi to povuku i oproste klubu sve dugove. Stalo mi je da vidim da će na kraju s klubom biti sve u redu i mislim da Crvena zvezda neće propasti i neće nestati.
A šta će onda biti?
- Koliko sam upoznat, radi se na tome da se na jedan dan izađe iz blokade da ne bi došlo do stečaja. Međutim, ako i dođe do stečaja, mislim da i to ima svojih dobrih strana. Bilo bi dobro ako bi se na nekoliko godina Zvezda povukla u neki od nižih rangova takmičenja, uz određenu korekciju imena. Najbolje je da joj se desi neka vrsta uslovnog stečaja i da krene ispočetka kako bi za nekoliko godina ozdravljena bila u sadašnjem rangu takmičenja.
Bili ste predsednik kluba godinu dana, kako je došlo do finansijskog kraha?
- Račun je u blokadi od 2004. godine i kada sam došao na to mesto, znao sam to. Klub je i u junu 2008. bio pred gašenjem. Pokušao sam da s dobrim trenerom i solidnim timom, i uz nešto veći budžet, preokrenem situaciju. To je čak i uspelo jer su rezultati u prethodnoj sezoni bili izvanredni. Ali nije bilo više snage za ovu sezonu. Svestan toga, dao sam ostavku još u julu 2009. godine, odmah po završetku prošlogodišnje lige.
Šta će biti sa grbom koji je u zalogu kod kompanije Milana Beka?
- Kako sam i rekao, predlažem da se svi odreknu svoga duga u korist kluba. A grb treba da bude tamo gde mu je i mesto, u KKCZ.
Predsednik ste uprave "Droge Kolinske", ali i predsednik Srpske asocijacije menadžera. Zašto niste bili na nedavnom sastanku izabranih biznismena, Vlade i sindikata?
- Dobio sam poziv, ali nisam otišao jer sam bio na putu.
Je l' vam žao?
- Bilo bi mi drago da sam prisustvovao jer je dijalog uvek potreban.
Kako gledate na ponude biznismena da besplatno rukovode propalim srpskim firmama?
- Loše. Cela ta ideja o ulasku pojedinih biznismena u propala srpska preduzeća bez naknade nerealna je i čini mi se da je plod romantičarskog zanosa učesnika tog sastanka. Ne verujem da ima dobrog rada bez jasne odgovornosti i čistih računa. Ko će i čime da odgovara za eventualni neuspeh? Osoba svojom rečju? Sigurno ne. Osim toga, doći će dan kada će država dati toj firmi neki kredit ili pomoć, kada će se postaviti pitanje koja je razlika između te pomoći i subvencije. Dalje, ta firma će da posluje sa drugim kompanijama, biće prelivanja novca, a kada se ne zna ko je vlasnik, gubi se uvid u tokove novca i ideja će pre ili kasnije biti iskompromitovana.
Šta predlažete?
- Nije važno da li će neki biznismen da kupi ili preuzme neka od propalih preduzeća. Važnije je da ti privrednici odgovaraju za budućnost te firme, ako treba i svojom imovinom. Onda su stvari čistije i ovakvo angažovanje privrednika ima smisla. Mada, moram da priznam da u Srbiji ne poznajem privrednika sa viškom slobodnog vremena i manjkom sopstvenih problema.
Da vama ponude spisak propalih firmi, da li biste u neku firmu ušli kao menadžer ili vlasnik?
- Čak i kada bi mi neko to ponudio, ja to ne bih prihvatio ni u jednom obliku. Nemam ni vremena ni resursa, a ni razloga da bilo šta radim u firmama koje su propale. Da ima dovoljno potencijala u njima, neko bi ih već kupio. Možda bi u neka preduzeća trebalo uvesti profesionalni menadžment po profitnom principu. Ali, ponavljam, to mora biti strogo poslovni odnos gde patriotizam nema šta da traži. Jedino takav pristup ima smisla za opšti društveni interes.
Da li bi model profesionalizacije trebalo primeniti na javna preduzeća?
- Mislim da je država najgori vlasnik i najgori preduzetnik i trebalo bi da drugima uzima što manje prostora za to. A pošto se u javnim preduzećima nalaze ključni resursi ove zemlje, smatram da bi u njih trebalo staviti profesionalce za menadžere pre nego u propala preduzeća. To bi bilo korisno za celu privredu jer bi javna preduzeća znatno popravila svoje performanse, koje su sada zabrinjavajuće loše. A profesionalni menadžment treba da bude biran na konkursima, a ne u internim krugovima i po političkim linijama. Ukratko, depolitizacija i profesionalizacija javnih i zdravih državnih preduzeća jesu neiskorišćeni razvojni potencijali Srbije.
Je li to dovoljno?
- Naravno da nije. Zato država mora da smanji javnu i poveća investicionu potrošnju. U protivnom, samo će se napraviti šteta povećanjem PDV-a.
Kakva je 2010. godina za poslovanje?
- Vrlo teška. Iako statistički podaci pokazuju da kriza prolazi, za mnoge će ova godina biti teža od prethodne. Prosto, onaj ko je imao alternativne resurse već ih je potrošio, a kriza traje duže nego što se očekivalo. Oni koji su i pre krize bili u problemu sada im je još teže. Opstaju samo zdravi poslovi.
Država maćeha prema Srebrnom jezeru
Zašto kasni velika investicija na Srebrnom jezeru?
- Prvi razlog je kriza. Drugi razlozi su objektivne prirode. Naime, u zamenu za zemljište, lokalnoj samoupravi smo uplatili 4,5 miliona evra za izgradnju osnove infrastrukture, ali je to urađeno vrlo loše. S druge strane, iako se radi o značajnom i sjajnom projektu, država je sve vreme prema njemu imala maćehinski odnos. Ove godine na spisku korisnika sredstava NIP-a Srebrno jezero i njegova šira okolina uopšte se ne pojavljuju, iako je opština Veliko Gradište konkurisala sa nekoliko odlično pripremljenih projekata. Ukratko, projekat se nastavlja, ali usporeno. Ako sve bude u redu, tokom leta će početi gradnja hotela vrednog 10 miliona evra.
Roba se plaća posle 120 dana
Bili ste jedan od prvih koji je prošle godine javno rekao da je Miroslav Mišković, odnosno „Maksi", najveći neplatiša. Da li se tu nešto promenilo ove godine?
- Najveća kriza u plaćanju je bila početkom krize, kada smo čekali na plaćanje i po 150 dana. Sada je negde oko 120 dana, što je takođe mnogo, ali je ipak bolje. Međutim, moram da naglasim da s „Deltom" u ovom trenutku imamo jako dobru i kvalitetnu saradnju.
Prodaja „Droge Kolinske"
„Droga Kolinska" se ponovo prodaje. Koja je cena ispod koje ne sme da se ide?
- Proces prodaje je u toku i zbog toga ne mogu ništa da govorim o tome. Takav je dogovor sa „Istrabencom", većinskim vlasnikom koji upravlja procesom prodaje.
Ostajete u kompaniji ili odlazite?
- Ni o tome ne mogu da govorim.
Šta ćete uraditi sa novcem od prodaje, budući da vam sleduje pet odsto po osnovu vlasništva?
- Bez komentara.
