Izvor: Politika, 28.Dec.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sam sebe najviše pritiskam
Bez obzira na prozivke radi bez opterećenja kao da će narednih pet godina voditi „crveno-bele”. – O Partizanu će razmišljati tek ako bude prepreka Zvezdi na putu ka trofejima
Na klupu Crvene zvezde stigao je kada je ona bukvalno bila užarena, uoči odlućujuće utakmice za plasman u Evroligu, dočekan u javnosti i među delom navijača kao „još jedan u nizu trenera koji se neće dugo zadržati na Malom Kalemegdanu“. Ipak, osam meseci kasnije Dejan Radonjić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (43), kiseli izraz lica zamenio je širokim osmehom, prošavši put od „smenjenog“ do trenera u kog igrači, navijači i članovi uprave „crveno-belih“ imaju poverenje, za kojim su zapaženi rezultati.
Ocenite godinu koja odlazi s osvrtom na vreme koje ste proveli kao trener Crvene zvezde?
Iza mene je s gledišta posla dobra godina, pre svega veoma uzbudljiva i interesantna. Dolazak u veliki klub posle dugog perioda u Budućnosti, u prilično delikatnom trenutku, kada se odlučivalo da li će Zvezda posle toliko godina igrati u Evroligi, stvaranje tima za novu sezonu i ono što smo do sada u njoj ostvarili, čini me srećnim i uverenim da smo na dobrom putu i da ćemo na kraju svi u klubu, kao i navijači, biti zadovoljni.
Zvezda je ostavila odličan utisak u Evroligi, posebno u drugom delu gde je igrala kvalitetnu košarku, ali sticajem okolnosti završila je takmičenje uprkos četiri pobede. Šta je nedostajalo za „Top 16“ fazu?
Posle svega viđenog, jasno je da je u našoj grupi najteže bilo izboriti plasman u drugi krug. Nismo imali sreće prilikom žreba jer smo iz četvrtog šešira dobili Lokomotivu, osvajača Evrpkupa, tim koji je pravljen da u elitnom takmičenju ostvari zapažen rezultat, kao i pobednika kvalifikacija Lijetuvos Ritas, koji bi, a to garantujem, prošao dalje u bilo kojoj drugoj grupi. U utakmicama sa Makabijem, Panatinaikosom i Laboral Kučom apsolutno smo dokazali da nam je mesto u Evroligi, ali platili smo cenu neiskustvu u trenucima kada smo imali veliku razliku jer nismo donosili prave odluke. Znam da našim navijačima to nije pravo, ali na to ne bi trebalo da gledaju emotivno već pragmatično. Zvezda je na pravi način trasirala put da bude stalni učesnik Evrolige, a uz bolju selekciju, stečeno iskustvo i više sreće, nadam se da ćemo praviti i znatno bolje rezultate.
U Jadranskoj ligi ste posle mnogo godina na čelu, s dobrim šansama da ponovo izborite Evroligu. Kako vidite rasplet?
Teško je bilo uskladiti formu i takmičenje na dva važna fronta. Evroliga nam je donela veliku potrošnju u svakom pogledu i malo vremena za rad zbog više gostovanja u regionalnom takmičenju. Sve smo dobro izdržali i ostvarili rezultat koji uz dobar rad i povoljan raspored daje mogućnost da ostanemo gde jesmo i na završnom turniru odemo korak dalje u odnosu na prošlu sezonu, a to je titula koja Zvezdi nedostaje.
Dan posle Božića nastavljate evropski put. Dugo nijedan srpski klub nije osvojio evropski trofej, a u delu javnosti provejava da Zvezda može da napadne Evroligu preko Evrokupa. Koliko je to realno?
Nikad nisam razmišljao toliko daleko, ali ne zbog toga što nemam snove. I taj put ima etape, a za mene kao trenera je prevashodno važno da pripremam utakmicu po utakmicu i da prođemo grupu. Kada dođu eliminacione, u neku ruku će biti lakše, mada neki lakomisleno, a drugi s lošim namerama stvaraju utisak da ćemo da se prošetamo kroz Evrokup. Oni koji nisu dobronamerni potenciraju i priču o budžetu, a cifra nije ni približna onoj o kojoj govore. Dobili smo jake protivnike i očekuje nas težak posao. Bilbao je godinama u vrhu španske košarke i učesnik Evrolige, Nižnji među boljim ruskim timovima, a Panionios treći u Grčkoj, sa samo dva poraza. Očekujem da posle ispadanja iz Evrolige tim pokaže dobru reakciju, a ukoliko prikažemo igru iz drugog dela, siguran sam da ćemo ići dalje.
Bez obzira na evidentno dobre rezultate niste pošteđeni kritika dela košarkaške javnosti. Kako se borite sa tim pritiskom?
Znao sam šta me očekuje od trenutka kada sam pakovao kofere za Beograd, šta je Zvezda i spreman na stres i svaku vrstu pritiska. Već posle prve utakmice kad smo poraženi od Metalca ukazali su se problemi koji nisu bili mali, a sledio je završni turnir Jadranske lige. U polufinalu smo pobedili Radnički i izborili učešće u Evroligi i tek tada sam postao svestan gde sam, video veliko zadovoljstvo kod svih u klubu i prepoznao ljubav i energiju da se postignu dobri rezultati. Za ovih osam mesci imao sam dosta teških trenutaka, ali nikad nisam postavio sebi pitanje, „šta ti ovo treba Dejane“, niti razmišljao koliko ću se dugo zadržati na Zvezdinoj klupi. Radim i dajem sve od sebe kao da ću ostati narednih pet godina, mada znam da ima kritika i da se kroz medije i portale provlače razni komentari, ali nikad se na to nisam osvrtao, niti me je pogađalo. Znam ko o sudbini trenera odlučuje, a do sada na tu temu ni sa kim iz kluba nisam razgovarao.
Uspeh trenera Crvene zvezde uvek se gledao i kroz prizmu odnosa snaga sa Partizanom. Sa Vujoševićem ste sarađivali u crnogorskoj reprezentaciji, dobro se poznajete, a prvi duel je pripao vama. Kako gledate na rivalstvo i odnose dva kluba?
Zanima je jedino teren, a isključivo vodi želja za pobedom i da timski i individualno napredujemo iz utakmice u utakmicu. Želim da ostvarimo bolje rezultate nego prošle godine i svestan sam da nam na putu do trofeja stoji i Partizan koji godinama kvalitetno radi i ima kontinuitet u igračkom i stručnom smislu. U ovom trenutku razmišljam samo o prvom narednom protivniku, a kada dođu na red „crno-beli“, a to će biti za nekoliko mesevi, znam da ćemo biti još bolji. Nemam pritisak Partizana jer ne treba mi veći pritisak od onog koji sam sebi namećem iz velike želje za pobedom, koji je lako uočljiv.
Pravljenje trofejnog tima je težak posao. Kako ste uspeli da za kratko vreme napravite dobru „hemiju“ od tolikog broja novajlija, nekolicine starosedelaca i mladih igrača?
Zato što se bavimo samo košarkom. Zaista imamo kvalitetanm ambijent, nema bilo kakvih podela u ekipi i sve što treba da se kaže, rešavamo u svlačionici. Imamo trojicu Amerikanaca, potpuno različitih igrača, ali spremnih da rade i igraju u interesu tima, bez želje za ličnom statistikom. Njihov napredak je jasno uočljiv, kao i Blažiča koji ima neverovatnu energiju, mladih igrača koji su posebna briga kluba, kao i svih ostalih prvotimaca kojima je uspeh Zvezde na prvom mestu. Ima dosta toga što moramo da popravimo, ali to je proces, ne može se do vrhusnkog rezultata preko noći, možda ni za godinu.
Šta bi ste poručili igračima kao novogodišnju čestitku?
Pre svega da budu zdravi i da nastavimo kvalitetno da radimo, a prvi trening sam im zakazao 1. januara! Želim da na kraju sezone konstatujemo kako smo dali sve od sebe i uradili dobar posao za Zvezdu, sebe lično i navijače.
A, gde ćete Vi da dočekate Novu godinu?
Sa porodicom i kumovima koji dolaze iz Podgorice. Najbolje se osećam kad sam sa suprugom, ćerkom i sinom koji prate šta radim još dok sam bio igrač. Zajedno se i nerviramo i radujemo i ono malo slobodnog vremena što imam sa njima delim. Podgorica mi ne nedostaje previše jer u Beogradu imam dosta prijatelja i bliskih rođaka, ali mi je žao što češće ne mogu da budem sa majkom i sestrom. Tako će biti sve do leta...
M. Stojaković
objavljeno: 29.12.2013
