Izvor: Blic, 04.Sep.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S novim gazdom Zvezdi će ostati samo ime
Došao bih u Crvenu zvezdu kada bih mogao da je kupim i kada bih mogao sam da odlučujem o svojoj imovini a ne o nečemu što mi ne pripada, o nečemu što sutra mogu da izgubim a da su mi ruke vezane, stav je Filipa Ceptera, koji se prethodnih dana pominjao kao jedan od mogućih spasilaca kluba sa „Marakane".
Nema sumnje da bi bilo koje rešenje, pa i privatizacija, bilo bolje od postojećeg, u kojem se sve svodi na besmislene kadrovske promene, ali situacija se na tom polju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najverovatnije neće još dugo promeniti.
Da je privatizacija jedini spas za Crvenu zvezdu, potvrđuje i Milan Mandarić, vlasnik Lestera, koji se takmiči u Prvoj diviziji Engleske.
- Neću da izmišljam toplu vodu, Crvena zvezda bi trebalo da zadrži ime, ali da rukovođenje prepusti jednom jakom čoveku koji bi napravio praktično novi klub. Tu mislim, pre svega, na organizaciju. Nekada moćan tim iz Beograda došao je do dna i sada je vreme da neko razmisli kako da ga podigne na vrh. Ako se ovako nastavi, biće to tužna priča za Crvenu zvezdu, njene navijače i srpski fudbal - kaže Mandarić.
U Srbiji se većina sportskih radnika i sportske javnosti plaši privatizacije naših najvećih klubova.
- Nema razloga za to. Jak gazda bi očistio u klubu sve što ne valja. To bi morao da bude čovek koji bi bio odgovoran materijalno, moralno i sportski. Dakle, neko ko se razume u biznis, sport, odnose s navijačima i javnošću. To vam govorim iz iskustva jer ovo što se do sada radilo u Crvenoj zvezdi je zidanje temelja na živom pesku. Samo u slučaju privatizacije, klub bi mogao da očekuje relativno brz povratak na stare staze.
Model privatizacije gde se akcije kluba nalaze na berzi funkcioniše najbolje u Engleskoj. Ostale zemlje su izabrale neka prelazna rešenja.
- Da, ali i u drugim zemljama u klubu odlučuje jedan čovek, osim možda u nekim nemačkim klubovima. Bio sam vlasnik Nice u Francuskoj, Standarda u Belgiji i uvek sam ulagao novac i donosio odluke. Tako je bilo i u Portsmutu i evo sada u Lesteru. Izuzetak je samo Španija, tačnije Real i Barselona, gde sve vode udruženja građana, ali to je druga priča.
Novi gazda ne mora da bude i garancija uspeha.
- Da, ali pogledajte moje iskustvo. Preuzeo sam Portsmut kada je bio pred bankrotom i od njega napravio stabilnog premijerligaša. Zatim sam kupio Lester i napravio malu grešku jer sam mislio da je potrebno da napravim samo tim s obzirom na reputaciju kluba, ali su uspešno uspeli da prikriju nerad. Sada sam sve očistio, krenuo iz Divizije 1, još ne znamo za poraz i za dve sezone očekujem plasman u Premijer ligu - kaže Mandarić.
Privatizacija kasni
Nacrt zakona o privatizaciji sportskih klubova prvi put je urađen 2002. godine, zatim je prerađen 2003, pa 2004, i na kraju 2006. godine, ali nikada nije ušao u skupštinsku proceduru, niti će se to u skorije vreme dogoditi. Posle nekoliko izgubljenih godina zaključeno je da Ministarstvo sporta nema kompetencije da sastavlja nacrt, pa je nadležnost preneta na Ministarstvo ekonomije, koje bar za sada ni ne razmišlja o njemu, tako da u naredne dve-tri godine sigurno neće biti prilike da se raspravlja o modelima privatizacije sportskih klubova. U četiri napisana nacrta, uvek je bilo spornih tačaka, od ponuđenih modela privatizacije, preko toga da li bi jedan vlasnik mogao da ima 49 odsto akcija a da 51 odsto podele država, zaposleni u klubu i udruženja navijača, do toga da li bi novac od prodaje sportskih objekata trebalo da se vrati klubovima na raspolaganje ili da uđe u privatizacionu kasu.
.jpg)
