Izvor: Press, 04.Sep.2013, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija mozga
A sad jedno pitanje. Da li bi prelazak jednog Mesija, Runija, Kristijana Ronalda ili pak Ibrahimovića, u redove Crvene Zvezde, Partizana ili Vojvodine, obezbedio našim klubovima barem četvrtinu finala bilo koje evropske lige?! Ne bi!!! I to svi znamo! Za razliku od ovoga, obrnutih slučajeva ima dovoljno. Slučajeva, u kojima srpski igrači odlazeći u Evropu, dolaze do vrhunskih rezultata i za sebe i za timove u kojima igraju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />
Ostavimo za sada fudbalski teren i pređimo na teren društva i politike. I vrlo brzo ćemo videti da je slučaj maltene identičan. Hoće li 11 novih igrača u dresu Vlade Republike Srbije (kojih, gle ironije, ima tačno kao u jednom fudbalskom timu) - Udovičić, Tasovac, Krstić, Rodić, Mirović, Radulović, Vulin, Ružić, Glamočić, Jovanović i Antić, uspeti da uvedu Srbiju u Evropsku ili Svetsku političku ligu ili bar za početak spasu Srbiju od totalne propasti?
Aproksimirajmo to, da veštine nabrojanih nisu ni prineti fudbalskim veličinama s kojima ih poredimo. Jer, čak i da jesu njihov transfer u Vladu Republike Srbije, kao i fiktivni transfer gore navedenih igrača, sam po sebi ne može doneti nikakav visok domet.
Kako recimo objasniti ovakav kontrast? Mladi fudbaleri osvoje Evropsko prvenstvo, a naši klupski prvaci gube od osmoplasiranih klubova nižerazrednih fudbalskih nacija! Naši mladi matematičari i programeri već godinama osvajaju sve prestižne svetske nagrade, a srpska nauka odavno nije na svetskoj mapi! A o srpkoj politici i da ne govorimo!
Pa ima li spasa srpskom fudbalu i srpskoj politici!? Ima li uopšte smisla govoriti o, na primer, rekonstrukciji vlade?! Ili pre treba govoriti o temeljnoj rekonstrukciji politike! Ili možda o rekonstrukciji vrednosnog sistema, ili što reče jedan moj poznanik: „Nama, bre, treba rekonstrukcija mozga!" Kad budemo „rekonstruisali mozak", onda nećemo tek tako prodavati mlade igrače velikim timovima iz Evrope. Onda nećemo oterati sve mlade stručnjake iz Srbije. Onda ćemo prestati da poštenom svetu gadimo politiku. Onda ćemo napokon shvatiti da smo dovoljno vredni da zaista živimo, a ne da samo preživljavamo!
U čemu bi nam još mogla pomoći potencijalna „rekonstrukcija mozga"? Da recimo nova Vlada stane na put kreditno-uvozničko-trgovačkoj ekonomskoj politici, pre svega enormnom uvozu robe široke potrošnje, i da konačno krene da podstiče realnu proizvodnju i izvoz. Da ako treba u tome upotrebi i domaće tajkune. A ne da domaće tajkune hapsi, a otvara prostor tuđim, regionalnim tajkunima, koje, ako i poželi, nikako neće moći da kontroliše. Da nova vlada stane s mantrom o stranim investicijama i rasprodajom domaćih prirodnih resursa i konačno kreira i usvoji strategiju o RAZVOJNOJ POLITICI. „Rekonstrukcija mozga" bi nakon toga konačno doprinela da se nađe upotrebna vrednost jedne reči koja nas toliko deli kao narod - patriotizma. „Ekonomski patriotizam" bi bio nešto što bi konačno ujedinilo sve one koji su bar malo dobronamerni i prema Srbiji i/ili prema sopstvenom novčaniku, bez obzira na to koju stranku ili ideologiju podržavaju.
Takav razvoj situacije ili bar njegov početak omogućio bi pojavu novih društvenih ideja i prioriteta, pre svega redefinisanje trenutno važećeg sistema vrednosti.
Tako naposletku mladi srpski fudbaleri ne bi odlazili u evropske klubove, već bi ostajali u Srbiji. Naš bi fudbal doživeo svoju renesansu i postao evropski i svetski konkurentan (da upotrebim tu savremenu kapitalističku reč). Tada bi napokon pametni ostajali u Srbiji i služili svom narodu i sebi u isti mah. Čestit svet, koji, uveren sam, u većini čini naše društvo, izašao bi na videlo. Društvom i politikom bavili bi se najbolji od nas. Iako će neki reći da je ovo utopijski san, uveren sam da generacije koje dolaze čvrsto veruju da je samo takav svet moguć. Svet s idejom! Svet koji vrednuje pamet i rad! Svet u kojem će događaje kreirati oni, odnosno - mi!
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Večiti derbi, Zvezda - Partizan
