Izvor: Politika, 03.Feb.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prilika da se Zvezda opredeli

„Crveno-bele” već godinama napuštaju fudbaleri iz podmlatka, jer klub nikako da pređe s reči na dela i da se osloni na njih

Trener Aleksandar Janković je nameravao da u Antaliju, gde je Crvena zvezda od juče ponovo na pripremama, povede i Filipa Jankovića. Ali, pod uslovom, da povuče zahtev za raskid ugovora. To se nije dogodilo i daroviti fudbaler nije otputovao s ekipom.

Razume se, najlakše je da se zavapi kako su, eto, dečku napunili glavu i hoće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pošto-poto da ode u beli svet, a to nije za njega u ovom trenutku. Međutim, Filip Janković nije jedini. Ove zime je već bilo slučajeva da Zvezdina deca ne vide svoju budućnostu u klubu u kome su ponikla. I tako je već nekoliko godina. Zašto?

Po nepisanom pravilu sve uprave „crveno-belih” su se klele u svoju fudbalsku školu, ali su i dovodile pojačanja iz drugih klubova, čak i iz Latinske Amerike i Afrike, pa i vraćale svoje bivše prvotimce iz inostranstva.

I ta pojačanja su imala mesto u prvom timu, a vunderkindi iz svoje škole su čekali svoju priliku. Čekali, čekali i nisu dočekali.

Ovi sadašnji neće da gube vreme. Uostalom, ionako je san svakog našeg fudbalera da ode u inostranstvu i zašto da skrate put?

Verovatno bi priča bila drugačija da je klub pružao šansu svojim juniorima. Ali, to prokleto prvo mesto...

Samo da ponovo postane šampion, da skine sa sebe taj pritisak, pa će onda i „klinci” da dobiju šansu. I biće im lakše, kad ne moraju po svaku cenu da budu prvaci.

Ali, prošlo je pola decenije, a titule nema. Štedeći i štiteći maturante svoje fudbalske škole Crvena zvezda se sve više udaljavala od cilja.

Jasno je da nema idealnog tima i da uvek može da se pojača. Međutim, jedno je ako je stvorena ekipa vaspitavana od malih nogu u najboljem klupskom duhu, pa se njoj priključi neko sa strane, a sasvim drugo ako se dovedu igrači odrasli i vaspitavani u sasvim drugačijim sredinama. Od te mešavine, ako to nisu vrhunski profesionalci (doduše, ni to nije garancija), a takvi ne dolaze u naše klubove, vrlo je teško da se stvori ono što bi se htelo.

Sada je prilika da se Zvezda opredeli. Trener Janković je u Antaliju odveo i Zvezdinu decu. Ali, to nije dovoljno. To je rađeno i ranije.

Klub treba da skupi hrabrosti i da preseče – pružićemo šansu našim dečacima. Ako neko vredi pokazaće to i sa 18 ili 19 godina. Niko nije postao as u 25. ili 30. godini. Šekularac, Džajić ili Petrović su svoj visok domet najavili još pre punoletstva.

Ali, da bi trener mogao da se odluči na takav potez klub mora da preuzme odgovornost za to na sebe. Da proglasi novu klupsku politiku, koja će, u stvari, da bude povratak na stari Zvezdin recept.

I ništa strašno ako se još malo pričeka na titulu. Do sada se išlo na to da se u hodu stvori šampionski tim, pa eto dokle se stiglo. Ne samo da nema titule, nego se došlo do ivice bankrota. Jer, dovedeni igrač je neuporedivo skuplji od onog koji je tu, iz grada ili okoline. Nema problema ni sa takozvanim uklapanjem, jer je odrastao u klubu. I ako je stručni rad bio dobar, onda nema razloga da se ne stvori i dobar tim.

A što se titula tiče... Nije Crvena zvezda bila najveći klub u Jugoslaviji zato što je najviše puta bila prvak, nego zato što je najčešće zimu dočekala u evropskim takmičenjima. A tada u našim klubovima nisu igrali stranci...

I. Cvetković

objavljeno: 04.02.2013.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda

Nastavak na Politika...