Izvor: Politika, 20.Apr.2014, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle titule pecanje pa Kan
Dušan Petković se u velikom stilu rastao sa Crvenom zvezdom s kojom je odbranio naziv prvaka Srbije. – Odbojka se u Srbiji igra iz ljubavi
Kad neko iza sebe ima četiri sezone u Crvenoj zvezdi i devet trofeja za to vreme, može da se kaže da spada u „veterane”, međutim, Dušan Petković je sve to postigao do svoje 22. godine. Ovaj Nišlija, najbolji igrač na domaćoj odbojkaškoj sceni, u četvrtak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veče je podigao opet trofej namenjen prvaku Srbije i tako puna srca nastavlja karijeru u inostranstvu.
– Od sledeće sezone igraću u Francuskoj, u Kanu, kod našeg selektora Igora Kolakovića. Kan je odlična sredina za mene, jer uvek sam želeo postepeno da napredujem – kaže korektor Petković, rođen 27. januara 1992, visok 200 cm.
Finale s Vojvodinom nije bilo lako (3:1 u pobedama), ali u tome je i snaga naše odbojke, što godinama više klubova s jednakim šansama pretenduje na pehar. U poslednjem, četvrtom meču, u Spensu, Petković je bio ubedljivo najefikasniji sa 26 poena.
– Fantastično je što smo na ovakav način krunisali dobru sezonu. Otišli smo u Novi Sad po titulu. Presudno je bilo naše samopouzdanje koje se stiče kad mnogo finala odigrate zajedno. Protekle četiri sezone u Zvezdi su jedan od mojih najlepših perioda, što se sporta tiče. Zvezda je klub koji volim i osećam se predivno što sam, noseći njen dres, osvojio devet trofeja. To je uspeh cele ove generacije.
Počeo je odbojku u niškom Naisusu, sa deset godina, a već sa 14 zaigrao u državnom prvenstvu, u Velikom Gradištu.
– U Nišu, mom rodnom gradu, mnogo sam naučio od trenera Vladana Milića, doktora odbojke. U Velikom Gradištu proveo sam dve lepe godine i dobio šansu da zaigram na glavnoj sceni, posle sam prešao u kragujevački Radnički s kojim sam osvojio titulu. Kao mlad, ali ipak zreo igrač, stigao sam u Crvenu zvezdu. Imao sam dobru procenu kad sam birao klubove, išao sam postupno, a ne odmah u Zvezdu.
Među beogradske „crveno-bele” došao je kao zamena za Tomislava Dokića i ne samo da ga je uspešno zamenio već je i otišao korak dalje. Dao je Zvezdi sve što je mogao, ali i ona njemu i na tome joj je, kako kaže, veoma zahvalan. Pored klupskih trofeja ima i četiri medalje s mlađim nacionalnim selekcijama (među njima i svetsko kadetsko zlato).
– Što se tiče seniorske reprezentacije, pripreme počinju 1. maja, to je sve što sad mogu da kažem, a za ostalo ćemo videti. Na meni je da treniram, a selektor odlučuje – kaže Petković koji kaže da u slobodno vreme voli da peca (to je i hobi proslavljenog reprezentativca Vanje Grbića), ali da će u narednim godinama pokušati da nađe vreme za studije („Nisam nastavio posle srednje škole, ali imam obavezu da tu nešto uradim”).
Na pitanje da li je nekome posvetio poslednji trofej u Crvenoj zvezdi, odgovara:
– Imam za koga da igram, to je važno. Srećan sam što imam izvanredne ljude oko sebe, ali roditelji su ti koji zaslužuju da budu na prvom mestu. Ruku na srce, nije ni njima lako, jer sam sa 14 godina otišao od kuće. Oni verovatno još teže od mene preživljavaju svaku moju utakmicu.
Srpska odbojka poslednje dve decenije postiže svetske rezultate i redovno izbacuje dobre odbojkaše. U Savezu ističu s ponosom da tu stasavaju i kvalitetne ličnosti.
– Odbojkaški svet je, ako tako mogu da kažem, veoma prirodan. Mi nismo toliko interesantni javnosti kao, recimo, fudbaleri ili košarkaši, ali nam je i ovako dobro. Pokušavamo da budemo realni i da uživamo u sportu koji igramo. Siguran sam da u Srbiji svi igraju odbojku iz ljubavi, to mora da bude jasno ljudima koji su u sportu, da zbog toga možda više poštuju najmlađu ligu u našoj zemlji, zalaganje svih nas i trenera, sve ono što doprinosi tome da se odbojka sa onima koji je čine razvija u pravom smeru.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 20.04.2014.
