Izvor: MozzartSport.com, 26.Sep.2014, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PRELAZZI: Prevara Manćini

Vest - na kraju je, ispostavilo se, ostala na nivou njegove želje - da bi Roberto Manćini mogao da preuzme reprezentaciju Portugaliju mogla je da obraduje samo Srbiju

Jedan bivši funkcioner Crvene zvezde ovako je branio jednog bivšeg trenera Crvene zvezde: "Ma šta ti je! Vidi ga! On je naš Manćini!" I bio je: imao je dugu kosu, šal oko vrata, izgledao pomalo kao Italijan, posebno kad naulji >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << kosu i - nije bio previše dobar trener.

Teško je, zaista, za nekoga ko u svom trenerskom si-viju ima čak 13 trofeja reći da mu nešto fali. Teško, ali nije daleko od istine.

Roberto Manćini, najbolje otkriće neprežaljenog Vujadina Boškova, koji će od njega i Vijalija napraviti pakleni tandem u onoj sezoni kada je Sampdorija osvojila Kalčo, i kada im se samo razorni šut Ronalda Kumana isprečio do titule evropskog prvaka, nije mnogo naučio od staloženog, ali zahtevnog Mistera. (Zato je od njega, pa bilo to dobro ili - uglavnom - loše, prilično naučio njegov ortak Siniša Mihajlović).

Već i kao igrač bio je poganog jezika, i voleo je da je svlačionica njegova. Neki igrači i treneri to su trpeli, neki drugi baš i nisu.

Taj će ga jezik možda i koštati većeg udela u dresu reprezentacije: Azuri su tada zaista obilovali mađioničarima na njegovoj poziciji, poput Zole ili Roberta Bađa, čak i nepravedno zapostavljenog Bepea Sinjorija, no za razliku od Manćinija oni su umeli da ćute, igraju, i pognu glavu kad govor drže Vićini ili Saki...

Njegovi prvi trenerski izazovi biće čudni jednako koliko i igrački, i dvostruko manje nego oni koji su došli nakon toga: uzeo je Fiorentinu kada je ona odavno bila u crvenoj finansijskoj zoni, i uspeo da sa njima osvoji Kup Italije, iako je od 27 utakmica na klupi pobedio na celih šest (!!!), potom je i Laciju doneo isti trofej, što ga je preporučilo gospodinu Moratiju i Interu.

Od jednog polušpica sa magičnim prahom u kopačkama očekivalo se da neguje napadački stil, no Manćini-alenatore bio je sušta suprotnost Manćiniju-đokatoreu. Njegov Inter bio je spor i neatraktivan, odbrana zategnuta, ali je napred sve zavisilo od raspoloženja i horoskopa Adrijana i Hulija Kruza; za tim koji je imao Figa, Verona, Kambijasa, Stankovića, kojem će se pridružiti i Ibrahimović i Krespo, uzastopna treća mesta bila su neuspeh, a Morati ponovo omiljena tema zafrkavanja na večerama najbogatijih Italijana.

A onda se Manćiniju desio Kalčopoli, i Inter je osvojio dve titule unazad i jednu, laganu, kada su svi još bili u šoku, kada je Milan krenuo sa minusom od osam bodova, a Fiorentina sa čak 15...

Već tada je Roberto pokazivao da nije šlif za Evropu, i mnogo slabiji timovi su lagano izbacivali Inter iz Lige šampiona, a ni arogantni đavo koji ga je savetovao mu nije dao mira, pa se često znao zakačiti i sa svojim igračima i sa novinarima. Samo je sa gazdama uvek uspevao da nađe zajednički jezik...

Mora da su bogati šeici gledali neki drugi fudbal, kada su ga pozvali da preuzme Mančester Siti. I sa gomilom novca, Manćini je prvo uzeo kup, a u narednoj sezoni, u onom neverovatnom finišu, i Premijer ligu - no i tu se videlo da mu fali talenta. Trebalo je samo pobediti KPR, a Manćini je to ostavio Edinu Džeku i Serhiju Agueru, i tog je popodneva na Etihadu izgledao kao da je zalutao među velike momke... Što je slika koju ćemo često gledati i u sezoni u kojoj je Roberto vodio Siti do ekspresne eliminacije iz Lige šampiona.

Umesto da posle titule krene hrabrije, Manćini je pokazao potpuno odsustvo duha i poznavanja svoje ekipe. Uspeo je da najbolje svetske fudbalere, o(t)kupljene novcem od crnog zlata, natera da igraju najdosadniji fudbal u Engleskoj, dosadan, letargičan i bez srca, kao iz najgorih era Kalča. A to čak ni šeici nisu mogli da trpe.

Posle samo devet meseci u Galatasaraju, Mancio je ponovo bez angažmana. Sreća za naš fudbal pa se Srbija već snašla, sa Advokatom, pošto bi toliko ličilo na Tomislava Karadžića da poželi jednog Manćinija - još jednog velikog igrača, trenera bez harizme, još jednog tipa solidnog fudbalskog znanja koje ne ume da prikaže na terenu.

Zato je vest - na kraju, ispostavilo se, ostala na nivou njegove želje - da bi Roberto Manćini mogao da preuzme reprezentaciju Portugaliju mogla samo da obraduje Srbiju.

Piše: Marko Prelević, kolumnista MOZZART Sporta i urednik Nedeljnika.

Foto: Action Imagess.

Nastavak na MozzartSport.com...