Izvor: Dzungla.org, 16.Okt.2013, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PENAL: Ljudi, i to je moguće!
DA je živ, legendarni Mladen Delić bi uzviknuo: Ljudi, da li je to moguće? Da, u našem fudbalu je sve moguće, pa i da čelnici Crvene zvezde ne kažu ni „a“ posle divljanja nekih ljudi, namerno ne kažem navijača, i lomljenja šoferšajbni na klupskom parkingu! Stakla su razbijena ne devet automobila, a stradali su oni najnedužniji, oni koji su rezerve ili se bore za taj status. Abiola Dauda je jedini standardan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << povremeni prvotimci su Vukan Savićević, Goran Gogić i Darko Lazić, Miloš Vesić je rezervni golman, a ni klupu nisu videli treći čuvar mreže Miloš Trkulja, Petar Đuričković i Ljuba Nenadić. Šamponi koji su ubačeni na sedišta mogli bi se shvate kao zanimljiv odgovor posle pisma prvotimaca Crvene zvezde, ali je to moglo da se učini šmekerski, da se stave uz automobil, zakače na brisače ili već šta, ali ne da se divlja i lomi. Posle tog huliganskog čina, igrače je po dolasku sa Zlatibora na „Marakanu“ obezbeđivala policija, a trener Slaviša Stojanović ih je oslobodio jednog treninga jer igrači nisu bili sposobni da se posvete poslu. Profesionalce Crvene zvezde ne može niko da opravda ili odbrani kada je u pitanju njihov učinak i slika sa terena, ali ni oni, kakvi – takvi, ne zaslužuju da ih bilo ko maltretira. Bez obzira na sve. Oni, pravi navijači, imaju i zašto da budu ljuti, razgovarao sam sa mnogima, njihova ljutnja ide u drugom smeru. Njima smeta što se igrači ne trude dovoljno, što se šetaju po terenu i ne bore za taj, po njima, sveti crveno-beli dres. I tu ima istine i tu treba tražiti, između ostalog, i uzrok neverovatnog posrtanja. Igrači, zacelo, moraju da se bore i za svoje ja, da traže ono što im pripada i u tom segmentu mnogobrojnih primedbi potpuno su u pravu. Ali ima istine i u onoj drugoj „priči“, da fudbaleri Crvene zvezde i nije potreban trener da pobede, na primer, Donji Srem na svojoj „Marakani“. Koliko god da si umoran, psihički nestabilan, pa i gladan, kada izađeš na teren, na sve to zaboraviš. I igraš prvo za sebe, a onda i za klub koji voliš. Elem, da se vratimo upravi kluba sa „Marakane“. U najkraćem: tužno je koliko i ružno da se niko ne oglasi. Klub sa najviše saopštenja nije se udostojio da napiše ni pet rečenica. Pa ili da osudi vandalski čin i stane iza igrača, ili da one koje su oni zatekli ili doveli u klub prozovu, svejedno. To bi bio njihov izbor. Ovako, još jednom su pali na ispitu. Ili su se uplašili navijača! OpširnijeVečernje Novosti
