Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okrenuti se plovidbi, a ne buri u čaši vode
Crvena zvezda sutra ima vrlo važnu utakmicu – protiv Rena (20,30 č) za opstanak u Evropi, pa je zato sve ostalo sporedno u ovom trenutku
U trenutku kada karte za Ren (sutra u 20,30 č) idu kao alva, kada tim, nesumnjivo uzdrman lošim početkom u domaćem prvenstvu, treba osokoliti i pripremiti za utakmicu od koje zavisi njena plovidba kroz Evropu, Crvena zvezda je došla u situaciju da se bavi burom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u čaši vode. Koliko su njeni ljudi tome doprineli, a koliko je prosto uvučena u to biće vremena da se razmatra posle – kad prođe ono što mora da ima prednost nad svim ostalim – dvoboj s francuskim timom za ulazak u Ligu Evrope.
Dakle, u trenutku kada joj najmanje treba da se bavi pitanjima poput onih srednjovekovnih – koliko anđela može da stane na vrh igle – Crvena zvezda se umesto pripremanja za ispit, koji joj je uslov za jesen u Evropi, rvala sa stvarnim ili izmišljenim problemom. I više uopšte nije važno da li je Lukić naglas pomišljao da digne ruke ili je to neko samo tako shvatio – to je, nesumnjivo, protraćeno vreme.
Treba li predsednik da ostane ili da ode je pitanje koje niko nikada ne treba da postavlja dok sezona traje. Kad igrači istrče na igralište, onda su samo oni u središtu pažnje.
U Zvezdi je zdrav razum prevladao i Vladan Lukić ostaje da vlada. Do daljeg. A ma koliko to bilo blizu ili daleko povukao je jedan dobar diplomatski potez: pozvao je navijače Rena da dođu u Beograd i pritom nahvalio naš glavni grad.
Što se igrača tiče oni posle žrebanja nijednog trenutka nisu važili za favorite, a posle smušene igre u Subotici, koja je mnogo veći razlog za brigu od samog rezultata, sa zebnjom se očekuje šta će pokazati protiv Rena. Francuski tim nije nepobediv, na šta ukazuje i Prosinečki. Ali, da li je to njegovo uverenje ili pokušaj trenera da ulije samopouzdanje onima koji će nositi crveno-beli dres sutra uveče?
Bez obzira na to što zvuči nemoguće nadu uliva – upravo slaba igra protiv Spartaka. Zaista će biti neverovatno ako „crveno-beli” budu sapeti i bezvoljni kao u prvom kolu našeg prvenstva.
Međutim, kakav su nauk izvukli iz toga? Da je pogrešno ono što su radili protiv Spartaka sigurno su znali i pre Subotice. Kako onda da se te slabosti ne ponove, kako da se izbegne malodušnost koja parališe, pa se onda na igralištu zaboravi i ono što je fudbalska azbuka?
Zvezdin prvi adut je – pun stadion. To može da drži vodu, ali to nije rešenje za velika dela kakva je imala u svojoj istoriji. Igrači su, ipak, u glavnoj ulozi, a publika nosi, uliva snagu, diže iz mrtvih, ali – ne daje golove, niti ih brani.
Drugo što može da pojača Zvezdu u odnosu na meč protiv Spartaka je što će biti u najjačem sastavu i to tamo gde je njoj to ključno – u veznom redu. Najavljen je povratak Evandra, trebalo bi da u timu bude i Kadu... To su igrači koji mogu ne samo da pokrenu ceo tim (u Subotici je bio baš učmao), nego i da mu obogate igri.
Crvena zvezda je protiv Spartaka bila pročitana. I tokom cele utakmice nije ništa promenila. Da li je ona poput šahiste koji ima svoje omiljeno otvaranje i ne odustaje od njega ili su joj nedostajale figure da kasnije razvije neku podvarijantu odgovor treba da da baš okršaj s Renom.
Prema onome što je pokazao u ovo malo utakmica na početku sezone to je tim koji ume da iskoristi šansu u gostima (u Gruziji je pobedio s 5:2, a u prvom kolu francuskog prvenstva s 4:1 u Dižonu). Crvena zvezda, ako želi da sačuva nadu i za revanš, moraće u svakom trenutku da zna šta hoće i kako to da izvede.
I. Cvetković
objavljeno: 17.08.2011
