Izvor: MVP.rs, 11.Maj.2016, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Gudurić za MVP: Neočekivano
Bek Crvene zvezde je za naš sajt pričao o sezoni, prilici koju je iznenada dobio, ali i mnogim drugim stvarima...
Crvena zvezda Telekom je postala stabilan evroligaš, ekipa u kojoj se teško dobija šansa i u kojoj svaki minut na terenu predstavlja test. Posebno za mlade igrače. Bilo je onih koji se nisu snašli i nisu zadovoljili visoke kriterijume trenera Dejana Radonjića, a ima i onih koji su postali materijal za (ne samo srpsku) reprezentaciju.
Jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << od košarkaša koji je prošao trnovit put da bi postao prvotimac Zvezde je Marko Gudurić. Mladi bek je oduševio mnoge, prevazišao očekivanja i stručnog štaba i simpatizera beogradskih crveno-belih, a na tu priliku je čekao dugo.
Lična karta Ime i prezime: Marko Gudurić Datum i mesto rođenja: 8. mart 1995. (Priboj) Visina: 198 centimetara Pozicija: Bek Klubovi: FMP (2013-2015), Crvena zvezda (2015-)
Kako izgleda dosadašnji tok sezone iz Vaše perspektive?
"Glavna reč koja me asocira na sezonu je "neočekivano". Bar sa moje tačke gledišta. U sezonu sam ušao sa dosta samopouzdanja posle uspeha sa reprezentacijom letos, ali opet nisam bio u prvom planu. Dovedeni su neki igrači na mojoj poziciji, ali sticajem okolnosti sam dobio šansu koju sam uspeo da iskoristim. Generalno sam prezadovoljan kako se sve odvijalo i kako se trenutno odvija. Još samo jedan trofej nam nedostaje da kompletiramo uspešnu sezonu", počeo je Gudurić razgovor za "MVP portal".
Nedavno ste završili finalnu seriju ABA lige pobedivši Mega Leks sa 3-0. S obzirom da je Vaš protivnik bio oslabljen zbog povreda velikog broja igrača, može se reći da ste lako došli do nove titule? Da li je bilo tako lako kao što je delovalo i da li je u nekom momentu došlo do opuštanja?
"Trener nije dozvolio da dođe do opuštanja. Znali smo da je Mega nezgodna ekipa. Jeste da su imali problema sa povredama, ali su naši mečevi sa Megom uvek neizvesni. Svake godine Zvezda i Mega igraju utakmice na jednu ili dve lopte. Maksimalno smo ozbiljno pristupili. Ispalo je da smo lako došli do trofeja, ali nije bilo tako. Čitava sezona je bila specifična i teška. Na početku su bili neki porazi na domaćem terenu, dosta promena u timu, ali uspeli smo to da iznesemo. Ipak, stigli smo do zacrtanog cilja sa početka sezone, a to je da se osvoji ABA liga.“
Crvena zvezda je sezonu počela loše. Zabeležila je nekoliko neočekivanih poraza, kako u Evroligi tako i u ABA ligi. Delovalo je da će tim ući u probleme. Nastavak sezone je doneo potpuno suprotne stvari. Kako ste Vi videli početak sezone?
"Iz moje perspektive je sve bilo novo. Sva ta putovanja u ABA ligi, Evroligi... Mnogo igrača se promenilo i bilo je teško, ali nijednog trenutka se nije osetio gubitnički mentalitet, pa čak i kada smo gubili neke utakmice u Evroligi sa 30 razlike. Držao je trener to stvarno dobro i govorio je da samo jako treniramo i da je to pravi put, a dolaskom Kvinsija (Milera, prim. aut) i (Vladimira prim.aut) Štimca počele su da se sklapaju neke kockice. Tada se video potencijal koji imamo."
Zbog visoke temperature ste propustili duele u Moskvi protiv CSKA u sklopu plej-ofa Evrolige i sigurno Vam je bilo teško. Možete li da nam približite kako ste se osećali u tim momentima?
"Od početka sezone smo igrali Evroligu za to četvrtfinale. Niko nije očekivao, ali kako je sezona odmicala svi smo glasnije pričali o tome. I na kraju smo uspeli da se plasiramo tamo. Sve je bilo u najboljem redu i kada je trebalo da igram desilo se to što se desilo. Baš mi je bilo teško dok sam gledao utakmicu, jer sam mislio da mogu da pomognem. Još teže mi je palo to što smo bili blizu da pobedimo. Ali, šta da se radi. Za treću utakmicu nisam bio potpuno spreman da igram, ali mislim da je to jedno veliko iskustvo za celu ekipu, pa i za mene. Nadam se da će Zvezda igrati još plej-of utakmica u Evroligi.“
Da ste igrali u Moskvi, da li mislite da biste uspeli nešto da promenite ili doprinesete da Zvezda odnese bar jednu pobedu?
"Sigurno. Ubeđen sam. Bar jednu utakmicu."
Jedina ekipa iz ABA lige koja ima bolji međusobni učinak od Zvezde u svim takmičenjima ove sezone je Partizan NIS. Da li taj splet okolnosti za Vas neočekivan?
"Naneli su nam dva teška poraza, što je bilo neočekivano i za navijače i za nas. Ali, spremamo se za Superligu da im se revanširamo, da probamo da im vratimo i da dokažemo da smo bolji.“
Ko je, po Vašem mišljenju, najveća konkurencija Crvenoj zvezdi u borbi za titulu šampiona Srbije?
"Sigurno da su to ekipe iz naše grupe Metalac i FMP, koji stvarno igra dobro. Namučio je Partizan u Kupu i u prijateljskoj utakmici. Stvarno igraju dobro, zajedno su dugo i imaju dobrog trenera. Mislim da će iznenaditi nekoga u Superligi. Ali, tamo u polufinalu i finalu, nadam se, biće glavni konkurenti Mega, koja će biti kompletnija, i Partizan, koji se sprema dugo. Biće stvarno teško, možda čak i teže nego u završnici ABA lige.“
Nedavno ste izglasani za petog najtalentovanijeg košarkaša u Evroligi. Kako ste reagovali kada ste to saznali i koliko Vam to znači?
"Kvinsi mi je poslao poruku. Ja to nisam ispratio. Sigurno da znači takvo priznanje i sigurno da prija. Prva mi je sezona u Evroligi i sigurno niko nije očekivao od mene da ostvarim takav uspeh. Trudiću se u narednim sezonama da budem na još boljem mestu i da pravim još bolje rezultate sa Zvezdom.“
Nekoliko puta tokom sezone dogodilo se da budete faulirani pri šutu za tri poena. Da li je to zbog mehanike šuta ili namerno pokušavate da iznudite tri slobodna bacanja?
"Uvek gledam da šutnem što lepše, ali u trenutku kada vidim da protivnički igrač ide malo brže ka meni i kada osetim kontakt možda ponekad uspem da "prodam" faul. Nikada u životu nisam tako često dobijao tri slobodna bacanja, pa čak i da pogodim trojku uz faul."
Da li to ima veze sa tim što ste levoruki?
"Ne verujem. Pravi primer je Suad Šehović. On je baš po tome specifičan, a šutira desnom rukom.“
Sa druge strane, dešavalo se i da napravite faul i poklonite protivniku tri slobodna bacanja. Da li je to bilo zbog neiskustva ili prevelike želje?
"Na početku sam pravio, ali kako se približava kraj sezone malo sam to popravio. Cenim da je zbog neiskustva i želje. Zbog toga dolazi do grešaka. Dešavalo se da napravim neke bespotrebne greške, ali sam iz njih izvukao pouke pa mi se u drugom delu sezone retko dešavalo da ih pravim."
Kako komentarišete poređenja sa legendarnim argentinskim košarkašem Emanuelom Đinobilijem?
"On mi je čak u jednom periodu detinjstva bio i omiljeni igrač (smeh). Baš zbog toga što je levoruk i što igra na talenat. Prija mi sigurno i voleo bih da imam neke njegove pokrete. Ja sam zaluđenik za košarku, pratim sve igrače i volim da skidam poteze. Ne gledam previše na to da li šutiraju levom ili desnom rukom, može nešto da se "ukrade" i od centara."
Ranije Vas je bio glas da ste veoma talentovani, ali da Vam nedostaje sportskog bezobrazluka da biste postali vrhunski košarkaš. Ima li u tome istine?
"To su mi dosta ranije govorili. Mislim da mi je tu pomogao Milan Gurović, jer je on bio takav kao igrač. Puno mi je pričao o takvom ponašanju i usadio mi je tu dozu sportskog bezobrazluka i pobednički mentalitet. U radu sa njim sam dobio na samopouzdanju i, eto, ove sezone sam dobio poverenje od trenera i saigrača i ne libim se da uzmem važan šut. Drago mi je da sam pokazao da mogu da igram bitne završnice, kao što sam oduvek znao da mogu i nisam se toga nikada plašio."
Da li mislite da ste u vrhu na listi igrača u Zvezdi kojima ide lopta kada mora da se uzme neki bitan šut?
"Mislim da nisam još došao do toga da mi daju loptu. Mada, sve zavisi od utakmice do utakmice. Kako ko igra, kako je ko raspoložen... I mislim da kod nas nema individualnih akcija u tim momentima. Trener uvek postavi neku akciju da se iz nje nađe neko rešenje. Baš protiv CSKA je bila akcija da Jović igra pikenrol sa Cirbesom, pa ako dođe do preuzimanja da spusti loptu na njega ili da on iz pika proba nešto da uradi. Ali, sigurno da sam stekao neko poverenje kod trenera i saigrača i da veruju u moj šut i moju igru. Drago mi je da sam pokazao da mogu, jer ni ja na početku sezone nisam očekivao da će biti tako."
Deluje da Prvu mušku ligu Srbije i Evroligu igrate jednako dobro. U čemu je tajna?
"Letos sam sa reprezentacijom dobio veliku dozu samopouzdanja. Kada sam došao na pripreme dobro sam trenirao i trudio sam se da lidersko iskustvo iz FMP-a prenesem u Zvezdu i da pokažem da mogu da igram sa ostalima. Mislim da sam uspeo u tome i nadam se da će od sada ići samo na bolje."
Na početku sezone niste dobijali mnogo prostora za igru. Kako ste podneli malu minutažu, s obzirom da je delovalo da sledi "Vaša sezona"?
"Bilo je prvo kolo ABA lige protiv Mege kada nisam bio među 12 odabranih za taj meč. Bilo mi je teško u tom trenutku, ali baš zbog toga što sam došao posle uspeha sa reprezentacijom i zbog tog samopouzdanja dobro sam trenirao i radio sam maksimalno. To mi je dosta olakšalo situaciju. Nisam očekivao da ću igrati nešto puno tada, ali sam očekivao da ću biti u timu i da ću moći da mu pomognem u nekom trenutku. Bilo mi je malo teško, ali sam već sutradan na treningu zapeo, dao sve od sebe i brzo sam to zaboravio zarad nekog daljeg uspeha. Fokusirao sam se na trening. Znam da moram da budem najbolji na treningu i to je neki moj moto. Da treniram što više i da će mi se sigurno vratiti ako budem pošten prema igri. Igra će mi to vratiti."
Spletom nesrećnih okolnosti, kada se povredio Nemanja Dangubić, konačno ste dobili šansu da pokažete šta umete. Da li ste osećali strah od propuštanja takve šanse?
"Nikada mi to nije palo na pamet. Da moram da odigram dobro jer mi je to jedina šansa. Nikada mi to nije prošlo kroz glavu. Kada me trener ubaci ja igram svoju igru. Radim na treningu svaki dan, znam sve akcije, trudim se da igram timski i ni u jednom trenutku nisam imao strah od neuspeha. Čak i da nije bilo tako to ne bih shvatio tragično. Da bi uspeo moraš ponekad da padneš. Bio sam siguran u sebe i bio sam spreman na priliku na koju sam čekao."
Džej Ar Holden je jednom prilikom izjavio da svi skauti znaju za Vas. Da li mislite da biste mogli da se oprobate i uspete u NBA ligi?
"Ne znam da li mogu da uspem, ali bih svakako voleo. To je san svakog košarkaša, da se jednom oproba sa najboljima. Znače mi reči jednog od najvećih evropskih igrača i sada skauta."
Nedavno ste se prijavili za NBA Draft. Ako bi Vas neka ekipa izabrala i pozvala na početku sledeće sezone da li biste otišli da se okušate?
"Nisam mnogo upućen u to, jer sve ide preko mog menadžera, ali mislim da čak i ako bi me neko draftovao da ne bih odmah otišao tamo. Imam ugovor sa Zvezdom na još tri godine."
Koji tim biste voleli da Vas izabere?
"Voleo bih da me izaberu Lejkersi ili Niksi. To su mi dva omiljena tima. Ali , sve mi je to nekako daleko. Nerealno mi je i čudno, ali tako je bilo i pred početak ove sezone."
Koji su Vaši ciljevi? Kakvi su Vaši snovi?
"Moji ciljevi su kratkoročni. Iz dana u dan postavljam sebi cilj da pobedim na svakom treningu. U svakoj vežbi se trudim da pobedim, da radim maksimalno i da stvaram pobednički mentalitet. Volim da treniram i volim košarku. Ne brinem se za neku dalju budućnost."
Da li se nadate pozivu u seniorsku reprezentaciju?
"Bilo bi lepo. Da mi je neko pre početka sezone rekao da će se pričati o tome sigurno da mu ne bih poverovao. To je najveći uspeh jednog sportiste - da bude u najboljem timu svoje države."
Kako ste se opredelili za bavljenje košarkom i kako ste počeli da je trenirate?
"Slučajno. Tata mi je bio fudbaler, pa sam kao klinac krenuo na fudbal. Međutim, imao sam sitnu povredu prsta na nozi, a pošto nisam toliko voleo fudbal batalio sam. Kasnije su me dva najbolja druga, koja su išla na košarku, pozvala i tako sam počeo... To je bio treći razred, oko 10 godina sam imao. Video sam da mi to leži i možda sa 12 godina jedan trener iz Priboja mi je usadio prvu pravu ljubav prema košarci, koja me i dan danas drži. Tada sam shvatio da do kraja života želim da se bavim time."
Kako je izgledao Vaš košarkaški put od Priboja do Beograda?
"U Priboju postoje dva kluba - Dramini i KK Priboj. Prvo sam bio u Priboju, pa u Draminiju, pa ponovo u Priboju. U tom gradu sam bio do svoje 15. godine, sve dok nisam završio osmi razred. Onda sam došao u Beograd, gde sam prvo otišao u FMP na probu i nisam prošao. Onda sam otišao u Partizan, koji je u to vreme bio na vrhuncu i za mene je bio pojam, iako sam ja zvezdaš. Ja iz Priboja dolazim u Partizan. Tu sam upoznao dosta ljudi sa kojima se i sada družim. Tako se odvijao taj put. Na kraju te sezone me je pozvao trener FMP-a, Milan Mandarić. Onda sam 2011. prešao u FMP, koji se baš tada fuzionisao sa Zvezdom."
Kao veoma mladi ste napustili rodni grad i iz male sredine prešli u veliku kao što je Beograd. Da li ste osećali strah od takve promene i kako ste se snašli?
"To je priča za sebe. Moji roditelji i mlađi brat su došli sa mnom. Teško je kada dođeš iz malog u veliki grad, gde je sve drugačije. To je bio jedan rizik, pre svega za roditelje koji su ostavili svoje poslove i došli sa mnom u Beograd da probamo. Mama je bila glavna i povukla je da krenem. Pa i da nisam uspeo, uvek smo imali gde da se vratimo. To je bila njena logika. Bilo je teško na početku. Bili smo podstanari. Pre par meseci smo kupili stan, što je za mene najveći uspeh do sada. Na neki način sam uspeo da im vratim za tu njihovu žrtvu. Stvarno su dosta rizikovali. Sve su ostavili da bih ja dobio šansu da treniram. Kada sam došao u Beograd nisam ni sanjao da će se desiti sve ovo što se desilo. Dok sam bio u Partizanu nisam imao nikakvu stipendiju i ništa mi nije bilo plaćeno. Došli smo samo da bismo videli da li ja mogu da igram sa svojom generacijom u Beogradu. Tako da sam im zahvalan do neba. Mislim da je mnogo bitna ta podrška roditelja u startu da bi dete krenulo pravim putem", u dahu je rekao naš sagovornik.
Profesionalnu karijeru ste počeli u FMP-u. Kakve utiske nosite iz tog perioda?
"Te prve godine u FMP-u mi je bilo teško, moram da priznam. Iz kluba su otišli Dušan Ristić, Marko Tejić i Nikola Rebić, a ja sam ostao. Tada sam osećao da stagniram, dok su oni napredovali i otišli u Zvezdu. Ispostavilo se da je to bilo dobro za mene, upoznao sam Milana Gurovića i krenuo je rad. Te godine sam igrao dobro. Tada smo i u Kupu pobedili Partizan. Susreo sam se sa ozbiljnim utakmicama, da bi posle te sezone bio sa Zvezdom na pripremama, pa se opet vratio u FMP. Ta druga sezona mi je možda bila još teža, jer sam očekivao ću napraviti iskorak i otići u Zvezdu. Ponovilo se isto iz prve sezone, jer su ovoga puta Đorđe Kaplanović i Nikola Čvorović ostali u Zvezdi, pa mi je opet bilo malo teško i čudno. Ali, evo, ispostavilo se da je i to bilo sjajno i da mi je falila baš ta jedna sezona gde sam, uz Filipa Čovića, bio pravi lider. Tada sam i više trenirao, jer smo igrali utakmice jednom nedeljno, pa sam imao vremena. Ispostavilo se da je sve to bilo baš kako bi trebalo, jer zbog epizode u FMP-u sada pokazujem ovo što pokazujem u Zvezdi."
Kako su izgledali mečevi protiv Crvene zvezde dok ste nosili dres FMP-a?
"Bio sam, žargonski rečeno, napaljen. Jedva sam čekao da igram protiv Zvezde, kao što sada jedva čekam da igram protiv Partizana. Imao sam posebnu motivaciju."
Tokom jednog od duela sa Zvezdom napravili ste sjajan dribling koji je oborio Jaku Blažiča na parket. Kako ste se osećali nakon toga?
"Napravio sam jedno 80 driblinga pre toga (smeh). Nismo dobro postavili napad, pa sam krenuo sam da rešavam i ispalo je kako je ispalo, a još sam i dao trojku posle toga. To je bio stvarno lep potez i uvek ga se rado sećam. Skoro mi je Markus Vilijams rekao da su Čarls Dženkins i on prošle godine zezali Jaku zbog toga (smeh)."
Da li biste predložili nekom mladom igraču da igra KLS kako bi se razvijao?
"Da, predložio bih. Mada, sve zavisi od igrača do igrača, od tima do tima. Od ličnosti igrača. Ali, da. Meni se namestilo da su u timu bili sve mladi igrači i da je filozofija ekipe bila da se forsiraju mladi i brza i napadačka igra, sa dosta trčanja i agresije. Meni je to odgovaralo. Jednostavno, sredina mi je odgovarala, uvek smo imali slobodnu salu za trening. Svakome ko se dvoumi između 17. i 18. godine da zaigra Prvu ligu predložio bih da je igra. Mada, nisam ja tada o tome odlučivao, kao što ni oni tada neće odlučivati, ali šta znam... Nije smak sveta ako se ostane u toj Ligi, kao što sam ja tada razmišljao. Trebalo bi izvući maksimum iz svake situacije. Trudi se da napreduješ i sve će se vratiti."
Ko je najzaslužniji za razvoj Marka Gudurića?
"Svaki trener pomalo, ali prvo roditelji. Kakav sam igrač i kakav sam čovek. Bez njih ništa ne bi bilo moguće. Pa onda preko svih trenera iz Priboja, trenera Anđelkovića iz Partizana, Mandarića iz FMP-a, Klipe, Gurovića i trenera Radonjića. Svi su mi nešto doneli i kada se sve to sabere dobije se ovo sada."
Kao što ste sami pomenuli, prethodno leto ste proveli sa U20 reprezentacijom Srbije i sa njom ste došli do zlatne medalje i zvanja najkorisnijeg igrača Evropskog prvenstva. Možete li opširnije da nam objasnite to iskustvo?
"To leto mi je bilo vrhunsko (smeh). Dobio sam lidersku ulogu, bio sam kapiten i ta ekipa je nešto što ću pamtiti ceo život. Te pripreme i to Prvenstvo i 10 pobede, bez poraza. Kad god se setim uvek se naježim. To je bila prva zlatna medalja našoj generaciji, a bila je prva moja medalja uopšte sa reprezentacijom. Prethodna leta sam propuštao zbog povreda, 2011. smo bili deveti u Španiji, a tada su svi očekivali od nas puno. Generacija '95 nije mnogo pokazala, ali mi je drago što smo na kraju dokazali da vredimo."
Kada je u timu dobra atmosfera obično ima puno anegdota za prepričavanje. Možete li Vi da izdvojite jednu?
"Izdvojio bih situaciju posle polufinala protiv Turaka. Kasno smo došli, a večera je bila u pola 12. Stigli smo u sobe, svi smo bili na istom spratu. Izašli smo ispred soba u hodnik, gde smo sedeli i ležali, javljali se svojima, primali čestitke... Bilo je možda dva ili pola tri posle ponoći, niko nije mogao da spava,. Vladala je euforija i u tom trenutku je izašao Tejić. Deo ruke oko zgloba mu je bio plav, a kako se ohladio tako je krenulo da ga boli. I kaže da je polomio ruku. Tada je odmah otišao u bolnicu da je snimi. Svi smo ostali budni, to nikada neću zaboraviti. Svi smo ga čekali. Toliko nam je značio tada. Bili smo uplašeni. Kada se vratio sa gipsom samo smo se pogledali i shvatili da smo na pravom ispitu. Bilo je priče da će moći da igra, ali nije. Mi smo opet izašli na teren i napisali ono na čaršafu (Svi k’o jedan #15 prim.aut) u znak podrške Tejiću. Stvarno smo pokazali da smo tim i baš mi je drago što smo uspeli da pobedimo i osvojimo zlato i bez njega."
Da ste igrač od karaktera pokazali ste baš u finalu protiv Španije, koja je stigla veliki zaostatak i pripretila vam. Tada ste Vi uzeli loptu i iz nemoguće pozicije dali koš koji je odlučio pobednika. Mnogi su se pitali kako Vam je pošlo za rukom da pogodite?
"Sećam se da smo imali napad i da sam promašio trojku. Dejan Davidovac je skočio u napadu, bilo je tri razlike za nas na oko 30,40 sekundi do kraja i sećam se da je bilo 14 sekundi za napad. Ognjen Jaramaz mi je dodao i kada sam primio loptu već je bilo tri sekunde do kraja. Kako sam je uhvatio odmah sam krenuo, nisam ni video na koga idem i gde idem. Ispostavilo se da je ispred mene Ilimane Diop, koji ima raspon ruku 2.35 metara (smeh). Ni sam ne znam kako sam ga dao. Ušla je "frljoka" i posle su me svi pitali kako sam to izveo (smeh)."
Da li Vas je uspeh sa mladom reprezentacijom promenio?
"Promena je krenula od te druge sezone u FMP-u. Imao sam dosta samopouzdanja, ali od tog Evropskog prvenstva je baš krenulo. Ranije sam uvek imao neku sumnju u sebe. Kada sam došao u FMP postepeno se gasila ta sumnja i onda od te reprezentacije više ni u jednom trenutku nisam posumnjao u svoju igru i da ima nešto što ne mogu da uradim."
S obzirom da znamo da pratite NBA ligu, možete li da prognozirate ko će biti šampion? Ko su Vaši favoriti?
"Voleo bih da vidim finale između Klivlenda i Golden Stejta, ali da svi budu zdravi. San Antonio bih voleo zbog Bobija (Boban Marjanović prim. aut), pa i zbog Tima Dankana, jer je verovatno gotova njegova era. Voleo bih da vidim, što se tiče košarke, finale kao prošlo godine, ali može i San Antonio. I tako bi bilo vrhunski. Mislim da se ne dovodi u pitanje plasman Klivlenda, ali na Zapadu će biti zanimljivo."
Ko je bolji, Golden Stejt ili San Antonio?
"Ne bih mogao da kažem, ali je Golden Stejt poremećen malo zbog ove povrede Karija. I kada se vrati na teren sigurno neće odmah biti onaj stari. Voleo bih zbog Bobija da San Antonio osvoji, ali košarkaški gledano bolje finale bi bilo između Golden Stejta i Klivlenda."
Ko osvaja Evroligu i zašto?
"Evroligu, po mom mišljenju, osvaja Fenerbahče. Igrali smo protiv njih, protiv Lokomotive i CSKA i meni je Fener bio najteži protivnik. Sa druge strane, voleo bih zbog Teodosića da CSKA osvoji. Objektivno gledano, mislim da Fener uzima, još se i Veseli vratio...“
Ko je najbolji igrač na svetu?
"Kobi Brajant (smeh). On je trenutno završio, ali je on za mene najbolji. On je Majkl Džordan naše ere."
Ko Vam je bio idol dok ste odrastali?
"Dejan Bodiroga definitivno. Indijanapolis 2002. je bio moj prvi susret sa košarkom i otkako smo dobili Internet i Jutjub najviše sam njegove snimke gledao i učio njegove poteze. Mnogo volim njegov stil igre, jer sve radi na pamet i inteligenciju. Ja to najviše cenim. Pored njega tu je i Dimitris Dijamantidis."
Protiv Bodiroge niste imali prilike da igrate, ali protiv Dijamantidisa jeste. Kakvo je to iskustvo za Vas bilo?
"Bilo je to stvarno veliko iskustvo. Bio sam baš uzbuđen pre meča. Čak smo se i čuvali malo i sigurno je da ću te trenutke dugo pamtiti."
Reč po reč i završili smo veoma ugodan razgovor sa mladim bekom tima sa Malog Kalemegdana. Nadamo se da ste ga kroz ovaj razgovor malo bolje upoznali, a njemu želimo puno zdravlja i uspeha u nastavku karijere.
(foto: KK Crvena zvezda Telekom; Euroleague; KK Partizan NIS; KSS; FIBA / Ciamillo-Castoria / De Massis)
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
