Izvor: B92, 19.Jul.2020, 10:30
Lalatović kroz suze prvi put o smrti majke i šta mu izaziva bes
Nenad Lalatović, trener fudbalera Vojvodine, u životnoj ispovesti opisao je koliko mu je teško pao odlazak majke.
U izjavi za Kurir, koju prenosi Mondo, Lalatović se na ivici suza prisetio odrastanja u Beogradu, odnosno krajevima Dorćolu i Karaburmi.
Bivši trener i fudbaler Crvene zvezde imao je 15 godina kada mu je umrla majka od raka i, kako je naglasio, zato često burno reaguje na porodične >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvrede.
"Znaš šta mi je jedan od najvećih motiva u životu? Ono što me tera da uspem? Uvrede! Uvrede me dodatno motivišu. Kad mi bivšu ženu nazivaju ku*vom, kada mi vređaju kćerku... Za mene je porodica sve! To kod mene izaziva revolt i bes, ne znam kako drugačije da objasnim", počeo je Lalatović za Kurir.
I nastavio u istom dahu...
"U meni se onda probudi zver. Pazi, nije nimalo lako slušati sve one ljude kako ti se smeju u lice tokom utakmice. Al' ja onda dobijem neku neverovatnu snagu da se pretvorim u nešto što nisam. Kada sebe vidim posle toga, bude me sramota, ali to je neka energija u meni, otkud znam".
Onda se prisetio majke.
"Imao sam 15 godina kada sam ostao bez majke. Nje se uvek setim, moje dobre Dobrile. Radila je u bolnici, ustajala svako jutro pet, spremala nam ručak svaki dan, prala veš, peglala naše stvari, brinula o bratu, ocu i meni, nikad se nije desilo da nas uveče ne uspava... Živela je sa nas tri muškarca, za tatu Borisava, brata Aleksandra i mene. Pomagali smo mi njoj, ali ona je bila stub kuće", rekao je Lalatović, uz napomenu da su u "40 kvadrata s njima živeli još deda i baba".
Lalatović je prvi put govorio javno govorio o smrti majke.
"I sad, 28 godina kasnije....".
"Imali smo psa i trebalo je da mu prenesemo kućicu na terasu, ali nije moglo nikako nego kroz prozor. I, mama, da nam pomogne, podigne kućicu i oseti bol ispod pazuha. Ode na pregled i tamo joj kažu da ima rak dojke. Nisam tada bio svestan šta to znači. Rak dojke!? Nemam pojma o tome. Tek posle godinu dana sam shvatio koliko je to opaka bolest. Majka se operisala i krenula na hemoterapije, bila je u Francuskoj na zračenjima, sećam se da joj je opala kosa... To nikad neću da zaboravim. Oporavi se ona nekako i vrati se na posao medicinske sestre. Mi smo joj svi govorili da je još rano".
Posle oporavka vratila se na posao, a onda opet nesreća.
"Naiđe nova nesreća. Mama dobije rak kostiju i padne u krevet. I mnogo se namučila. I te slike, kad se ona muči, ta njena bol, meni su ostale u sećanju.... Nije mogla da se kreće. Brat i ja smo je kupali uljem. Stavimo krpu, uspemo ulje i trljamo joj kožu. Koža joj se sušila, pa smo joj trljali kožu. Eto, stvarno ti kažem, ovo prvi put pričam, vidiš da su mi oči pune suza...", otvorio je dušu Lalatović, govoreći drhvatim glasom.
Lalatović je još pričao o tome kako je voleo da se takmiči još u ranom detinjstvu, da je voleo matematiku, kako je živeo sam sa bratom dok su roditelji bili u Francuskoj na lečenju majke...
.jpg)
