Izvor: B92, 18.Nov.2010, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuhinja Nikole Lazetića
Fudbaler Vojvodine, donedavno kapiten Crvene zvezde, priznaje da je veliki gurman, zbog gladi umalo nije nastradao pored šporeta, a devojka Sonja Marić ga motiviše da joj sprema najukusnije paste.
Piše: Maja Šarić
Foto: Branko Pantelić
Mesto snimanja: restoran Sheher
Izvor: Magazin Gloria
Nemam meru kada je hrana u pitanju. Ne znam kad treba da stanem, jedem bukvalno dok više ne mogu da progovorim.
Fudbaleru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vojvodine i doskora kapitenu Crvene zvezde Nikoli Lazetiću (32) za vreme desetogodišnje inostrane karijere, tokom koje je živeo u Turskoj i Italiji, najteže je bilo za praznike kad je morao da samuje. Dok su se njegovi saigrači družili s članovima porodice za bogatom trpezom, on je bio prinuđen da sam otkriva kulinarske tajne. U želji da bude blizu sina Luke, pre tri godine vratio se u Beograd i od tog trenutka kao veliki gurman svakodnevno obilazi restorane u potrazi za ukusnim zalogajem. Potraga se najčešće završi u "Šeheru”, restoranu čija je vlasnica njegova devojka Sonja Marić.
- Volim da jedem puno i kvalitetno i vrlo često sam sebi pripremam hranu. Pošto obožavam italijansku kuhinju, to odlično i kuvam. Volim svu njihovu hranu, jer se sprema na specifičan način, a najviše mi prijaju paste - objašnjava fudbaler. - Naravno, obožavam i srpsku, ali, nažalost, zbog treninga ne mogu da je jedem svaki dan, jer je teška. Ipak, jednom nedeljno sebi priuštim odlazak u neki od restorana domaće kuhinje i tada uživam u našim đakonijama.
Ali, pošto se ishrana vrhunskog sportiste bazira na lakšoj hrani, Nikola na stolu najčešće ima ribu i paste. U detinjstvu je glavni kuvar u porodici bila njegova majka, ali, kaže da od nje nije pokupio tajne zanata, jer je mama uvek spremala vrhunsku hranu čija je priprema iziskivala sate i sate.
- Pošto samo konstantno u žurbi, uvek kuvam nešto što se brzo sprema. A kad se uželim specijaliteta za koje treba mnogo više vremena, odem u neki restoran pa njihovim kuvarima izvoljevam. Retko kad poručim ono što se nudi u jelovniku, već kombinujem. Naručim jedno jelo, pa tražim sos koji ide uz drugo, od trećeg opet neki dodatak, tako da, u stvari, sam kreiram obrok. I dan-danas, kao i kada je bio mali, može da ga zasiti jedino jelo u kome ima mesa. Igrajući u inostranstvu probao je razne specijalitete. U Istanbulu ga je oduševila riba, a italijansku pastu pripremljenu na razne načine jeo je gotovo za svaki obrok, i ta kuhinja mu je, otkriva, baš prirasla za srce. A iako jede više od tri puta dnevno, Nikola uopšte nema problem sa kilažom.
- Jedem sve, ali nikada nisam imao ni gram sala na sebi - kaže fudbaler i priznaje da svoju devojku ne zavodi hranom, ali kroz smeh dodaje da je to zbog toga što ona ima svoj restoran, pa zna da je na taj način ne bi mogao impresionirati. Iako često ručaju u restoranu, Nikoli su ipak najdraži trenuci kada se porodica okupi kod kuće, pa on i njegova devojka spremaju obrok zajedno sa svojom decom.
- To je prava ceremonija, ne samo oko kuvanja, već i oko postavljanja stola, pri čemu svako ima svoje zaduženje.
Nikola ističe da je hrana odličan afrodizijak i da najviše voli kada je njegova devojka pored njega dok kuva, kako bi prva probala te specijalitete. Zbog treninga i utakmica često je na posebnom režimu ishrane, ali mu ne pada teško kada mora da jede karantinsku hranu.
- Obično nam posluže neku supu ili čorbu i nemasni biftek, a dobijemo i desert. Na dan utakmice za ručak obično pojedemo salatu i piletinu. Kada sam bio u turskom Fenerbhačeu, igrali smo protiv Barselone u Ligi šampiona. Posle utakmice u Barseloni trener je odlučio da spavamo u kampu. Ali, oko četiri-pet ujutru osetili smo veliku glad, a kuhinja nije radila. Sa mnom su tada u timu bili i Bata Mirković i Milan Rapajić iz Hrvatske, pa smo nas trojica odlučili da nešto spremimo. U toj ogromnoj kuhinji postoji jedna velika plinska ploča. Pošto nismo mogli da nađemo ventil za puštanje plina, nagnuo sam se preko ploče u pokašaju da ga otkrijem. Baš u tom trenurtku jedan od saigrača je pritisnuo dugme za paljenje. Veliki plamen mi je za tren spržio kosu i obrve. Mada sam bio u šoku, slatko sam se nasmejao tom incidentu.
Iako voli kombinacije slatkog i slanog, fudbaler Vojvodine i nije baš veliki avanturista kada je u pitanju isprobavanje egzotičnih jela.
- Nikada nisam voleo plodove mora, ali pošto moja Sonja obožava gambore, ponekad joj se pridružim. Ali to je retko, jer mi ne prijaju. U Italiji i Turskoj na stolu su veoma često specijaliteti sa plodovima mora, ali ja sam ih uvek izbegavao i radije birao dobru pastu ili biftek.
Nikola kaže da obožava hranu, ali otkriva da ipak postoji jelo koje je jednom probao i više nikada ne bi. Želatinaste pihtije fudbaleru uopšte nisu ni privlačne, ni ukusne. - Nemam meru kada je hrana u pitanju. Ne znam kad treba da stanem, jedem bukvalno dok više ne mogu da progovorim.
Od slatkiša najviše voli palačinke, i to sa džemom i orasima.
- Uspeo sam da izdejstvujem da u restoranu moje devojke počnu da prave i palačinke. Sada je to najprodavaniji desert u lokalu.
A uz dobar obrok najviše voli da popije koka-kolu.
- Vodu i ne pijem, jer nijedan obrok ne mogu da svarim ako ga ne zalijem koka-kolom. Dnevno popijem tri-četiri litre - priznaje Nikola Lazetić.
