Izvor: Vesti-online.com, 21.Sep.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah "Politike"
Nekada se za nju govorilo da je, pored Srpske pravoslavne crkve, Akademije nauka i umetnosti i Crvene zvezde, četvrti stub srpske države. Ovih dana svedoci smo da je "Politika", jedan od najstarijih političkih dnevnika u Evropi u 109. godini, postala simbol srpskog političkog kupleraja u kojem su i oni koji je kupuju i oni koji su je prodali, a naročito oni koji je tobože brane u ime slobode javne reči, zdušno i solidarno zabili kolac u srce ove nacionalne institucije Srba. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
Združeni zločinački poduhvat protiv slobode štampe i jedne od najautoritativnijih novina na ovim prostorima učinjen je kada su žute štetočine iz beogradske Krunske propustile da otkupe nemački deo "Politike" u ime države, a perfektno se organizovali da to, za račun svoje partije, obave preko svog čivijaškog tajkuna, novcem srpskih poreskih obveznika od kredita Agrobanke. Tako su jednu od najznačajnijih srpskih nacionalnih vrednosti sveli na stranačku monetu za potkusurivanje.
Fijasko novine iz koje smo učili da sričemo prva slova, a čijem ćiriličnom zaglavlju smo se radovali kao nečem zaista našem kada bismo ga ugledali u Jatovom avionu na povratku iz tuđine, počeo je prodajom Nemcima. Njih je doveo Zoran Đinđić, a u "Politici" su se pobrinuli da obezbede domaće izdajnike. Kada se posle više od pola veka na čelu "Politike" ponovo našao jedan od osnivača iz porodice Ribnikar, ona je postala delom i nemačko vlasništvo. Tako je krug Ribnikara u "Politici" zatvoren na sraman način, što je posebno vidljivo kada su Nemci otišli.
U međuvremenu, umnožio se broj onih koji su davali svoj doprinos krahu najstarije novinske dame na Balkanu: od nazovimenadžera koji su dolazili na čelo ove medijske kuće sa preporukom da su, recimo, jedan po zanimanju zet Matije Bećkovića, a drugi uspešni prodavac Cepterovih lonaca i šerpi, preko dirigovanih dokapitalizacija "Politike" u vreme Vojislava Koštunice kako bi se smanjio udeo zaposlenih i malih akcionara u vlasništvu sa 33 na manje od 20 odsto, pa do rekordnog otpuštanja novinara i saradnika u vreme mandata bivše glavne urednice, koja sada sa vrha jednog od novinarskih esnafa iz petnih žila objašnjava srpskom puku kratke pameti kako zdušno stoji iza "Politike", makar je ona danas kadrovski osakaćena, sa depersonalizovanim novinarskim sastavom i bez stvarnog profesionalnog identiteta. Koga od "Politikinih" autora možete da se setite, osim Lazanskog?
Do skoro je važilo uverenje da je "Politika" svoje najcrnje vreme proživljavala tokom mandata Slobodana Miloševića na čelu Srbije. Poslednje zakucavanje njene sudbine perfidnom prodajom šabačkom Farmakomu nije samo ilustracija lošeg refleksa države, za onu Tadićevu to je i očekivano, već se iskreno postavlja pitanje da li je to dno do koga je "Politika" stigla posle decenija mukotrpnih napora da se jedno stogodišnje čudo u Srbiji zloupotrebi. Ni iz javnosti, a bogami ni iz redakcijskog sastava niko na to ne reaguje. Čak je i u vreme Miloševića "Politika" pružala otpor nameravanom podržavljenju, štrajkujući tim povodom jedini put u mirnodopskim uslovima u svojoj istoriji. Danas iz "Politike" nema tog prkosa!
Ima li, uprkos svemu, nade za "Politiku"? Sada je, čini se, pravi trenutak da aktuelna vlast napravi ozbiljan iskorak, lišavajući se mogućnosti da komanduje "Politikom", i reciklira nekadašnji trodelni koncept privatizacije po ugledu na pariski "Mond": trećina da pripadne zaposlenima, trećina čitaocima koji su za to zainteresovani i trećina privredi i poslovnim ljudima. Dosadašnji potezi u privatizaciji, izuzimajući ovaj izrazito žuti, daju takvu mogućnost. Samo u tom slučaju neće biti presudno ko je na vlasti u Srbiji, jer bi se "Politika" onda vratila svojim nacionalnim zadacima i mestu koje treba da ima, što podrazumeva i da se aktuelna vlast dobrovoljno liši uticaja na "Politiku". Da li je ova garnitura u Srbiji danas spremna na takve demokratske iskorake?
Nastavak na Vesti-online.com...
