Izvor: Luftika.rs, 12.Feb.2019, 01:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko će proći dok vaterpolisti u Splitu budu spokojni kao hrvatski navijači u Novom Sadu?
Vaterpolisti Crvene zvezde u Splitu doživeli su po svemu sudeći neočekivano, ali iskustvo koje će svakako biti pretočeno u jedan od neizostavnih argumenata prilikom raspava mogu li Srbi i Hrvati ikada biti prijatelji? Ovih rasprava, jasno nam ukazuje svetlo nedavnih događaja, biće još dosta, a biće i podugačke, jer deluje da će se razlozi „za“ i „protiv“ nizati kako se nižu sportski susreti, nova letovanja i stare rane koje izgleda da nisu pravilno zalečene.
Pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << je da li će ikad i biti.
Šahovnice u centru Novog Sada
Grb Crvene zvezde ispod jakne izritirao je prvo konobara u jednom kafiću na splitskoj Rivi, a potom i grupu huligana koja se tu po njegovom pozivu brzo stvorila. Naoružani štanglama, palicama i noževima Splićani su napali trojicu vaterpolista Crvene zvezde koji su u Split došli na utakmicu regionalne lige sa Mornarom. Ceo incident završio se telesnim povredama i skokom u more jednog od igrača. Ostala dvojica su uspela da pobegnu.
Osam meseci ranije u centru Novog Sada dogodio se prizor koji mnogi ne mogu ni da zamisle (pogotovo u obrnutom slučaju). A nismo mogli ni mi, dok se nije desilo.
Tog nedeljnog popodneva dešavale su se dve najvažnije sporedne stvari na svetu. Finale Svetskog prvenstva u fudbalu i četvrti dan Exita.
Festival je kao i godinama pre toga između ostalih doveo i posetioce iz Hrvatske čija je zemlja baš taj dan igrala finale Svetskog prvenstva protiv Francuske. San. Pratiti to finale u dresovima sa šahovnicom u centru Novog Sada – java!
Tako ste mogli videti kafiće u centru grada pune hrvatskih navijača kako u bojama svoje zastave, ne krišom i tiho, već jasno i glasno bodre svoju reprezentaciju strastveno baš onako kako bismo mi propratili svoju.
Foto: Ljubica Krstić / Noizz.rs
Hrvatskih navijača bilo je i na Štrandu i u drugim delovima grada. Od početka do kraja im nije bilo uskraćeno da prate najveću fudbalsku fantaziju svakog navijača – svoju zemlju u finalu Svetskog prvenstva.
Ako ćemo da budemo potpuno iskreni: da, policije je bilo svuda, i da, bilo je onih kojih su iz sve snage navijali za Francusku dovoljno glasno u nadi da će isprovocirati nekog hrvatskog navijača iz susednog kafića. Navijanje u šahovnici verovatno bi imalo drugačiji ishod da se policajci nisu ležerno šetali tog nedeljnog popodneva centrom srpske Atine.
Ali jesu, i ovakvo bodrenje tima, verovatno potpuno nezamislivo desetak godina ranije, prošlo je bez incidenata.
Ovo su naravno zabeležile mnoge kamere, objektivi i mobilni telefoni.
Komenatara je bilo raznih, ali jedan od najučestalijih bilo je pitanje – da li bi srpski navijači ovako mogli da navijaju u bilo kom gradu u Hrvatskoj? Odgovor smo dobili osam meseci kasnije.
Da li je prijateljstvo izmedju Srbije i Hrvatske samo iluzija?
Kadar na kom se vidi da vaterpolisti koji je skočio u more pokušava da pomogne jedna devojka i još nekoliko građana našao je mesto u svim vestima. Ovaj kadar će takođe predstavljati zacementirani argument u onim raspravama mogu li Srbija i Hrvatska ikada biti prijatelji?
Zapravo ceo taj događaj predstavlja tu veliku raspravu u malom sa svim argumentima „za“ i „protiv“ koji se beskonačno nižu.
Oni prijatelji koji su na Hvaru upoznali divne ljude i oni koje niko nije hteo da usluži jer pričaju ekavicom, oni koji su proveli predivan vikend u Beogradu i oni koji tvrde da je strašno što se u Hrvtskoj slušaju srpske cajke, doduše potajno, dok se Bajagin koncert javno otkazuje.
Hrvatski bend koji će podržati Momčila i svi oni pevači koji će ćutati kada Tompson peva reprezentaciji, ali će bez problema održati koncert u Beogradu.
Ipak, jasno je da bismo mogli da pričamo o bilo kakvom prijateljstvu ono mora uvek da dolazi sa dve strane. A čini se da je slika srpskih navijača koji bodre svoju reprezentaciju u centru nekog hrvatskog grada ipak još uvek ne tako bliska budućnost.
Do tada, odgovor na ovo pitanje ljudi će nalaziti u svojim mikro svetovima. U odnosima sa komšijama sa kojima se nikad nisu posvađali, u prijateljstvu koje je nastalo baš na festivalima ili među onim ljudima koji su javno osudili to što se desilo u Splitu, jer su oni svoju reprezentaciju pratili u nacionalnom dresu u jednom srpskom gradu.
Jedino na tim mikroplanovima pozitivan odgovor na ovo škakljivo pitanje ne deluje kao iluzija, za neke krupnije planove očigledno da još nismo spremni.
Pismo liku koji je u Splitu ispizdeo kad je čuo moje „bre“
.jpg)
