Izvor: Politika, 25.Dec.2012, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskušenja prelaznog roka
Dragan Džajić želi da Crvena zvezda bude prvak države i da igra u Evropi, ostaje da se vidi da li će se opredeliti za strpljivo stvaranje tima ili eksperimentisanje s pojačanjima
Danas, valjda, i vrapci znaju da: „Crvena zvezda igra loše, to je osrednji tim, itd.”
Ali, navedena rečenica se ne odnosi na današnji Zvezdin tim. Objavljena je u „Politici” 21. maja 1970!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džajić ne daje svoj puni udeo
U istom tekstu piše i ovo: „U poslednje vreme glavna tema u fudbalskim razgovorima je Dragan Džajić. Zamera mu se da se ne zalaže i ne daje svoj puni udeo u igri, pa se čak i Rajko Mitić kritički osvrnuo na njegovu igru. Da ne spominjemo druge komentare.”
Ali, Crvena zvezda je tada imala strpljenje, nije se povodila za varljivim utiscima navijača i javnosti. Verovala je u svoje ljude. I, razmatrajući njenu igru u tom tekstu Ljubiša Vukadinović tvrdi:
„Nije to više onaj tim od pre tri godine. Naučili su da igraju i izrasli u igrače u crveno-belom dresu i Đorić, Pavlović, Dujković, Klenkovski, Antonijević, Lazarević...”
A što se Džajića tiče „Politikin” urednik je dao ovakvo obrazloženje:
„Džajić nije u formi. I Pele je nailazio na svoje periode krize, Puškaš takođe, pa Euzebio, Bobi Čarlton i mnogi drugi asovi najviše kategorije. Rajko Mitić je zaboravio da je sedeo na klupi jer nije bio u formi, kao i Stjepan Bobek, da je rezerva Beare Krivokuća igrao u državnom timu...”
Crvena zvezda nije postala najveće fudbalsko ime iz Jugoslavije zato što je najviše puta bila prvak države i osvajač nacionalnog kupa. Crvena zvezda je postala veliko evropsko ime zato što je u evropskim takmičenjima, od njihovog osnivanja (u drugom Kupu šampiona 1957. ispala je u polufinalu od Fiorentine zbog poraza u Beogradu s 1:0, pošto je u Firenci ostalo 0:0), dakle, mnogo pre nego što je 1991. osvojila Kup šampiona, bila kadra da izbaci čak i Real! Da se ne nabrajaju ostali.
Zvezdin današnji tim ne uliva strahopoštovanje ni u domaćoj ligi, a kamoli u Evropi. A i kako će kad je klub pred bankrotom?!
Dolazi zimski prelazni rok, a Zvezdin predsednik Džajić kaže da klub nema finansijska sredstva da napravi tim kakav on želi, niti da dovede igrača kojeg bi on hteo. Koliko para, toliko i muzike.
Međutim, izuzimajući poslednje godine Jugoslavije, kada je za velike pare dovela Dragana Stojkovića, Dejana Savićevića, Darka Pančeva i Sinišu Mihajlovića, na primer, kada je sticajem okolnosti dobila Roberta Prosinečki (trener Dinama Blažević je procenio da od najboljeg fudbalera Svetskog juniorskog prvenstva u Čileu neće biti veliki igrač) i Miodraga Belodedića (prebegao iz Čaušeskuove Rumunije kao reprezentativac i osvajač Kupa šampiona sa Steauom 1986), Crvena zvezda se nije razbacivala parama.
Džajićeva generacija nije sastavljana od zvezda. Kao prvoligaški fudbaler je doveden Kiril Dojčinovski iz Vardara. Vojin Lazarević je, istina, imao iskustvo iz Prve lige, ali je došao iz drugoligaša Sutjeske. Zbog Ostojića jesu vodili rat Zvezda i Partizan, ali je izbila afera u kojoj je i on kažnjen, pa je bio praktično zaboravljen igrač. Svi ostali su fudbalski školovani u Zvezdi, uključujući i samog Džajića, ili su dovedeni kao mladi igrači na koje veliki do tada nisu obratili pažnju.
Zvezda nikada nije po parama mogla da se meri ne samo sa Realom, Juventusom, Mančester junajtedom, Bajernom, itd, nego ni sa prosečnim klubovima iz tih zemalja, pa ni još nekih zapadnoevropskih. Ali, na igralištu – da!
Kao Real ili kao Barselona
Dakle, novac nije presudan. Onaj ko ga ima može da kupuje asove, a onaj ko ga nema mora da ih stvara. Ali, čak i ako je bogat bolje mu je ovo drugo. Najočigledniji primer su Real, koji je debelo platio i za trenera (Morinjo), i Barselona (zar je bitno ko je trenira, kad ona ima svoju igru).
Džajić se nada da će Crvena zvezda uskoro da bude prvak i da igra u Evropi. Slično su govorili i njegovi prethodnici i niko na nedavnoj klupskoj Skupštini nije osporio njihovu dobru nameru.
U Zvezdi je odavno nepisano pravilo da se sve radi zbog navijača. Pa, su i titule obaveza da bi njima srce bilo na mestu. Ni Džajić ne zaboravlja da ukaže na to.
Međutim, koliko je jak motiv da se bude prvi, ako je to zbog navijača? Šta da se očekuje od igrača koje ka pobedi ne vodi njihov unutrašnji „terač” da budu pobednici, šampioni, nego, eto, da obraduju svoje navijače?
Onom Džajiću iz sedamdesete su možda s razlogom prebacivali da se „ne zalaže dovoljno”. Ali, nijedan jugoslovenski fudbaler u svoje doba nije bio toliko iznad svih ostalih da je s pravom ostao utisak da je takav Džajić najbolji igrač kojeg je Jugoslavija ikada imala. A Džajić je doveden iz Uba.
Možda Miljan Miljanić nije bio najbolji trener Jugoslavije svih vremena, ali je baš on stvorio najmoćniju generaciju u istoriji našeg fudbala – za četiri sezone (1968-1971) tri puta prvak države, tri osvojena nacionalna kupa (to nije uspela ni ona generacija iz Barija), trijumf u Srednjoevropskom kupu (1968) i, bez Džajića u polufinalu, ispušteno finale Kupa šampiona (1971). I kako, onda, da ne bude bog za svoje kolege iz cele Jugoslavije?! Pa, ga još uzme i Real.
Ali, u to doba je, kad dođe pauza između dva prvenstva, na Zvezdinim igralištima vrvelo kao u košnici. Prvotimci bi otišli na odmor, ali ne i Miljanić i njegovi saradnici. Oni su od jutra do sutra radili s juniorima, proveravali one koji se sami nude Zvezdi ili dolaze preko preporuke. Pa, ako se neko uklopi u Miljanićevu koncepciju položio je prijemni ispit, a kad se vrate prvotimci, e, onda tek polaže prave ispite.
Kako su ondašnji igrači, od kojih su mnogi došli u Zvezdu iz provincije, mogli da se nose s najvećim klubovima Španije, Nemačke, Engleske... Koliko je Zvezdu koštao tim koji je 1979. zbog nepravde ostao bez Kupa Uefe?
Za tako nešto su potrebni znanje, rad, vera u sebe, strpljenje... Ohrabruje što je Džajić najavio da će naglasak biti stavljen na stručno-pedagoški rad.
I on svojim imenom i funkcijom treba da Zvezdinoj školi fudbala da vreme da ona, kao nekada, stvori igrače za tim, kojem ni pred kim neće da klecaju kolena.
Ivan Cvetković
objavljeno: 26.12.2012
