Izvor: Politika, 13.Jul.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbaler bez menadžera
„Filozof u kopačkama”, kako su ga prozvali zbog kolumni u našem listu, žali što je devet godina proveo u Evropi, jer ga privlače egzotične zemlje i nove kulture. – Dolazak u Crvenu zvezdu izmišljen
Ivana Ergića su mnogi domaći i strani mediji i pre završetka prošle sezone preselili u Crvenu zvezdu. Nešto kasnije sledila je ispravka potkrepljena njegovom navodnom izjavom da zbog „mafije koja vlada srpskim fudbalom” ipak neće među „crveno-bele”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Filozof u kopačkama”, kako su ga prozvali zbog kolumni u našem listu, za „svoju Politiku” kategorički demantuje špekulacije:
– Ta priča je potpuno izmišljena. Navodno su me videli da ulazim u prostorije Zvezde i da je dogovor „na pragu”. Neki su opet po svom nahođenju povezivali delove mojih ranijih izjava i tekstova i sklopili mozaik da neću zbog kriminala.
Šta je istina?
– Nemam pojma ni šta se dešava u Crvenoj zvezdi, ni kakvi su ljudi koji je vode. Ne znam odakle izjava da mafija vlada našim fudbalom. Bilo bi strašno da je zaista tako. Činjenica je da mafije ima, ali ne samo kod nas, već svuda. Nisam razgovarao ni sa predsednikom Lukićem, ni sa direktorom Adžićem, niti s trenerom Prosinečkim. Nisam imao nikakav kontakt s našim najtrofejnijim klubom, niti bio u njemu. Voleo bih da se to raščisti.
Da li ipak postoji mogućnost da zaigrate u Srbiji?
– Uopšte nisam razmišljao da igram u našem fudbalu. Na žalost, nije dobra klima za to. Da je drugo vreme svi bismo mi iz inostranstva došli ovde da igramo.
Završili ste misiju u turskom fudbalu. Kakvi su planovi?
– Na odmoru sam i čekam. Menadžerišem sam sebi. To je uvek rizik, jer je teško samostalno naći angažman. Meni je „menadžerisanje” veoma interesantno i zabavno. To je realna satira, lutkarsko pozorište u kojem ima neverovatno zanimljivih tipova. Od skromnih ulizica koji su neki deseti posrednici, pa sve do tipova koji otvoreno prete tebi i porodici. Imam dosta snimljenog materijala, uglavnom sa inostranim menadžerima. Planiram da to jednog dana i objavim. I ako se ništa ne otvori, neće biti strašno ni da pauziram pola godine ili da eventualno završim karijeru. Ima i drugih stvari u životu osim fudbala.
Protivnik ste menadžera, ali se stiče utisak da se bez njih ipak ne može?
– Jesam, jer igračima pune glave da su neophodni. Na žalost, to je donekle i istina, ali i zbog drugih razloga. Vispreni su, umreženi i uvek se „tale” s nekim iz klubova. Zbog toga možete da vidite da su neki fudbaleri zalutali i da se uopšte ne uklapaju u tu novu sredinu. To je klasična komercijalna priča. Neko je dobio veliki novac i to otprilike ide tako. Kad si sam, opet moraš da ideš preko nekog... Postoje i čestiti menadžeri, ali su retki, jer pošteni teško opstaju. Ni njima sa igračima nije lako.
Imate li ponuda?
– Postoji par „labavih” priča. Dopisujemo se faksovima i elektronskom poštom ili smo u telefonskom kontaktu. A trebalo bi da se s tim ljudima pogledam u oči, da razgovaramo i ako se dogovorimo da pregledamo ugovor i da stisnemo ruke. Tako je iskrenije, autentičnije. Većina igrača pravi grešku, jer potpisuje na slepo. Najsvežiji primer je Keni Miler. Došao je iz Seltika u Bursu. Potpisao je odličan ugovor, ali nije znao ni gde dolazi, ni s kim će sarađivati. Nezadovoljan je životom u Bursi i sada se kaje.
Kako ste otišli u Tursku?
– Sam. Trener Saglam me je oduševio, a svideli su mi se i ljudi i grad. Odlučio sam da potpišem i ispostavilo se da mi je to bio odličan potez. Postali smo prvaci i igrali u Ligi šampiona. Najponosniji sam što smo uz titulu osvojili i trofej za fer-plej. Saglam je prvi trener u mojoj karijeri, koji je u svakoj prilici naglašavao da je fer-plej važniji od pobede. Eto, to sam doživeo u toj „divljoj” Turskoj, kakvom je smatra Evropa.
Gde biste voleli da nastavite karijeru?
– Privlači me Kina. To bi bio izazov. Voleo bih da upoznam kineski narod i njihovu kulturu. Međutim, tamo je prelazni rok završen. Možda u nekoj arapskoj zemlji ili Rusiji – da nema toliko kriminala u njenom fudbalu. Privlače me egzotične zemlje i nove kulture. Želim da naučim nešto novo. To je jedna od prednosti mog posla. Zbog toga mi je krivo što sam devet godina proveo u Evropi.
Da li imate poruku za mlađe igrače?
– Savetovao bih svakom da ode na moj način. Da ga menadžer ne vodi za ruku, pa posle kad potpiše da ga pritiskaju milioni njih i pune mu glavu raznim stvarima. Umesto plej stejšna neka prouče svoja elementarna prava, da bi mogli bar malo bolje da se snađu prilikom transfera.
------------------------------------------------------------------------------
Šampion u tri zemlje
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Ivan Ergić
Datum i mesto rođenja: 21. januar 1981, Šibenik
Visina / težina: 185 cm / 89 kg
Mesto u timu: centralni vezni
Seniorska karijera: Pert Glori (1999-2000), Juventus (2000-2001), Bazel (2001-2009), Bursa (2009-2011)
Reprezentacija: 11 utakmica (476 minuta)
Trofeji: prvak Australije (2000), prvak Švajcarske (2002, 2004, 2005, 2008), prvak Turske (2010), pobednik kupa Švajcarske (2002, 2003, 2007, 2008)
Lična priznanja: najbolji mladi igrač Australije (1999)
Procenjena tržišna vrednost: 3,7 miliona evra
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 14.07.2011.
