Izvor: Politika, 07.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bjelicu su saigrači priznali kao vođu
„Trener može nekoga da proglasi za lidera tima, ali to nema nikakav značaj ukoliko mu to saigrači ne priznaju”, kaže trener koji je lansirao Bjelicu među zvezde. – Otvara nam se put ka velikim visinama
Kad je junak prve dve naše pobede na Evrobasketu u Berlinu Nemanja Bjelica dobio priliku da debituje za Crvenu zvezdu, u jesen 2008, protiv Vojvodine u gostima, odmah je opalio sa osam metara i pogodio. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Već u sledećem napadu ubacio je trojku sa devet metara, u trenutku dok se rezultat lomio. Bio je to možda veći rizik od sličnih šuteva pre tri dana protiv Španije, jer šta bi se dogodilo da tinejdžer na svom prvom koraku u „crveno-belom” dresu nije opravdao tu svoju igračku drskost...
– Bjelica danas nije više onaj koga sam imao u Zvezdi – govori za „Politiku” šef stručnog štaba Bajerna Svetislav Pešić koji je bio evropski i svetski šampion sa našom selekcijom (2001, 2002) i prvak Evrope s Nemačkom 1993. – Bjelica je sazreo i kao ličnost i kao igrač, spreman je da preuzme odgovornost. Ne očekujem od njega da pogodi svaki poslednji šut, ali očekujem da takva lopta ide na njega. Mnogo je važno to što je pogodio protiv Nemaca. Važno je za njegovo samopouzdanje, ali i za dalje igre reprezentacije. Više nema dileme da je vođa, igrači njega traže kad je gusto. Taj respekt je dobio i od trenera Đorđevića i od saigrača. Trener može da te proglasi za lidera tima, ali to nema nikakav značaj ukoliko ti igrači ne priznaju da si vođa. Tako je, recimo, bilo i sa Dejanom Bodirogom.
Igramo na Nemanju!
Pešić je Bjelici otvorio vrata profesionalne košarke, kada ga je iz bečke Arkadije doveo u Crvenu zvezdu (na predlog agencije „Interperformansis” i Bojana Tanjevića), kao sasvim nepoznatog igrača. Iznenadio je sve kad je momku visokom 209 cm poverio organizaciju igre. Taj „eksperiment” je izveo već na Bjeličinom drugom meču, protiv Bosne u „Pioniru”. Na kraju te sezone (2008/09), u trećoj utakmici finala s Partizanom, Pešić je zatražio tajm-aut u tesnoj završnici i rekao: „Igramo na Nemanju”! Novajlija se nije uplašio: pogodio je šest slobodnih bacanja iz šest pokušaja.
– Veliki igrači pored talenta moraju da imaju kuraži. Od trenera moraju da dobiju pravo na takav šut i onda da opravdavaju to poverenje. Kad igrač uvidi svoju grešku, to je znak da napreduje. Dok smo bili u Zvezdi, verovao sam da je Bjelica perspektivan i govorio sam mu, kao i svim talentima, da mu razvoj zavisi od toga koliko radi. A on je dosta radio. Kad sam odlazio iz Zvezde, neki su mi govorili: „Eto, nisi osvojio prvenstvo sa Zvezdom”! A ja sam im uzvraćao: „Nama to i nije bio cilj, već da svakog dana budemo bolji, da mladi napreduju. Tako su iz tog sastava, pored Bjelice, do reprezentacije stigli i Kešelj, Nedović, Štimac. Svi oni su postali vrhunski igrači.
Pešić navodi još jedan razlog zašto je Bjelica postao najviša svetska klasa:
– Ključna stvar je da igrač razume igru, ali i da se uči da je razume. Razumeti igru nije samo stvar taktičkog učenja košarke, nego i da se košarka uči kroz igru. Bjelica igra fantastičnu košarku, zato svi vole da ga gledaju. On više nije mlad, ima tri godine iskustva iz najbolje evropske lige ACB, dve sezone u jakoj turskoj ligi. Pet sezona uzastopce u Evrloligi je velika stvar, a pogotovo naziv najkorisnijeg igrača Evrolige.
Teodosić i Raduljica igraće sve bolje
Bjelica je ranije isticao da se najbolje oseća kao plejmejker, kad ima loptu u rukama, ali i da više voli da proigra nekog nego da postigne koš. Danas, kada je jedan od najboljih „ol raund” igrača na svetu, pitamo Pešića kako je došlo do toga da ovaj košarkaš (raspon ruku 222 cm) zaigra kod njega kao organizator igre?
– U modernoj košarci je nezamislivo da jedan igrač igra na jednoj poziciji. Mi smo u Zvezdi želeli da pravimo ekipu na duge staze, a ne za jednu sezonu, pa smo davali svima šansu da vide košarku iz raznih uglova. Bjelica je tako igrao na pozicijama i jedan i dva i tri i četiri... To će mu doneti i veliku prednost u nastavku karijere u NBA ligi gde mu predviđam nove uspehe.
Pešić je utakmice prva dva kola B grupe posmatrao iz prvog reda „Mercedes-Benc” arene u Berlinu. Pitamo ga za komentar susreta Srbija – Nemačka 68:66?
–Dosta smo se istrošili protiv Španije, kada smo odigrali odličnu, jaku utakmicu. Videlo se kod naših igrača da po svaku cenu žele da savladaju Špance. Nisu imali puno vremena da se spreme za Nemce koji su bili svežiji i iskoristili su to da nas uvuku u krajnje neizvestan meč. Znalo se da će to biti opasan susret za Srbiju. Najvažnije je bilo da se pobedi, pa kako god. Otvara nam se put ka velikim visinama.
Na isti način Pešić objašnjava zašto su naši igrači šutirali tako loše trojke (četiri iz 30 pokušaja):
–Ne evropskim i svetskim prvenstvima, na olimpijskim igrama, šut spolja je važan, ali mnogo je važnija unutrašnja igra. Iskustvo pokazuje da je nemoguće da jedna ekipa u kontinuitetu ima visok procenat šuta sa distance. Košarka nije samo šut, već odbrana, skok, tranziciona igra. Sa Špancima smo potrošili i poslednji atom snage, a za šut su, pored talenta i znanja, potrebne i dobre noge, što znači da noge ne smeju da budu teške.
Pešić kaže da se posle dve važne pobede pruža prilika da naš tim u miru podigne formu za utakmice u „nokaut-fazi” (od osmine finala igra se u Lilu):
–Posle susreta s Nemcima imali smo dan odmora. Sa Islandom neće biti problema, ali mora ozbiljno da se shvati. Taj susret, ali i mečevi sa Turskom i Italijom prilika su da se diže forma igrača koje su mučile povrede. Zato očekujem da će i Teodosić i Raduljica sigurno igrati mnogo bolje.
Šta ste rekli vašem nekadašnjem učeniku Đorđeviću kad ste mu čestitali posle susreta sa Nemačkom, da li ste mu dali neki savet?
–Samo sam mu čestitao. On vrlo dobro zna šta treba da radi....
----------------------------------
Pešić i Novicki najveća imena nemačke košarke
Predsednik Košarkaškog saveza Nemačke Ingo Vajs kaže da su „Svetislav Pešić i Dirk Novicki najviše učinili za afirmaciju nemačke košarke”. Vajs je jedan od učesnika dokumentarnog filma „Svetislav Pešić – više od trenera”, reditelja Željka Mirkovića, koji je dan uoči Evrobasketa prikazan u Berlinu. Nekadašnji gradonačelnik tog grada Eberhard Dipgen je svojevremeno proglasio Pešića zaslužnim građaninom zbog velikih uspeha sa Albom.
----------------------------------
PORTRET: NEMANJA BJELICA
Zaslužni građanin Bloka 70
Nemanja Bjelica je rođen 9. maja 1988. u Beogradu. Visok je 209 cm, može uspešno da igra na svim pozicijama osim na centarskoj. Verovatno je jedini igrač s tom visinom kome je idol Alan Ajverson (183 cm).
Omiljeni broj mu je osam (nosi ga i sada na dresu u reprezentaciji) ali nije mogao da ga dobije u Zvezdi jer je povučen u znak sećanja na Slobodana Jankovića. Onda je hteo 53 (5+3 je osam), ali su ga ubedili da uzme 44, pošto je to „duguljast broj”, da bi mogao da stane na njegova uska ramena.
Nedavno je u Minesoti izabrao 88, pošto su mu sada leđa dovoljno široka za najveća dela. Evo kako se razvijala njegova karijera...
2004 Član kadeta Partizana. Početkom te godine lokalna banda iz Bloka 70, u kojem je živeo, slomila mu je levu ruku bejzbol palicom dok je branio drugove.
2005 Partizan raspustio 1988. godište (Bjelica, Lešić, Sinovec...) kao netalentovano (Bjelica kaže da mu je to jedan od najtežih trenutaka u karijeri).
2005 Menadžer Bojan Tanjević ga prebacuje u KK Superfund iz Beograda. U tom timu, u Juniorskoj ligi, imao je prosek od oko 30 poena i 10 skokova, ali nije dobio poziv u juniorsku reprezentaciju.
2005 U poslednjoj utakmici Juniorske lige, protiv Partizana, postigao 43 poena, uz 15 skokova i desetak dodavanja. Meč se igrao u njegovom Bloku 70, što mu je bilo veoma važno jer se ponosi time što je iz „blokova”.
2006 Iako su seniori Superfunda igrali u Drugoj srpskoj ligi, kao najbolji junior nije dobio šansu da odigra ni minut za prvi tim.
2006 Na jednom juniorskom turniru igra za madridski Real (zajedno sa Hrvatom Bojanom Bogdanovićem). Agencija „Interperformansis” ga šalje u zemlju gde košarka takoreći ne postoji, u bečki klub Arkadija.
2007 Trener Arkadije Andrea Mageli uočio da njegovo telo (naglo izrastao do 209 cm) ne može da prati „kreacije” iz glave. Dobija poziv na jedan kamp u Trevizu, a onda ga i Fenerbahče (već tada) poziva da tri nedelje trenira s još nekim talentima (Preldžić, Vidmar...)
2008 Dolazi u Crvenu zvezdu, posle dogovora trenera Svetislava Pešića i Bojana Tanjevića.
2009 Selektor Dušan Ivković ga poveo na Evrobasket u Poljskoj kao jednog od najmlađih, daje mu značajnu ulogu, osvaja srebrnu medalju. U Zvezdi napreduje kod trenera Aleksandra Trifunovića.
2010 Prelazi iz C. zvezde u Kahu laboral (Španija) gde u prvoj sezoni, kod trenera Duška Ivanovića, nije mnogo igrao (inače u tom klubu svi talenti na početku dobijaju šansu na kašičicu). S reprezentacijom četvrti na svetu. Na NBA draftu ga Minesota.
2012 Stupa u brak s Mirjanom. Kum mu je tadašnji kapiten reprezentacije Nenad Krstić.
2013 Prelazi u Fenerbahče kod trenera Željka Obradovića za koga je rekao da je „glavni razlog što odmah nije otišao u NBA”. Odmah postaje jedan od ključnih igrača tima.
2014 Svetski viceprvak s reprezentacijom i šampion Turske sa Fenerbahčeom.
2015 Izabran za najkorisnijeg (MVP) igrača Evrolige. Potpisuje trogodišnji ugovor sa Minesotom za 11,7 miliona dolara.
