Izvor: Politika, 13.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bearin pustolovni put u Zvezdu
Vasilije Nikolić, verovatno poslednji živi svedok najvećeg prelaska fudbalera iz kluba u klub u Jugoslaviji, kaže da je Krcun odredio gde će slavni golman da bude dok se bura ne stiša
U Splitu je juče sahranjen Vladimir Beara (1928-2014). Bio je toliko slavan da je njegov prelazak 1955. iz Hajduka u Crvenu zvezdu privukao pažnju i inostranih novina.
Golman koji je braneći za Jugoslaviju zadivio Engleze 1950. na Vembliju, odbranio penal jednom od najvećih asova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svih vremena Puškašu u finalu Olimpijskih igara 1952. u Helsinkiju, golman reprezentacije Evrope 1953. protiv Engleske, rešio je, posle treće šampionske sezone s Hajdukom (1950, 1952. i 1955) da promeni klub. Da iz Hrvatske pređe u Srbiju!
To je bila senzacija nad senzacijama. Ne samo sportska, nego i politička. I van Jugoslavije.
Okolnosti pod kojima je napustio Split i došao u Beograd su prerasle u predanje. Izjave koje su ne samo tada, nego i kasnije, davane više su zavaravale, nego što su otkrivale.
Vasilije Nikolić je u to vreme bio Zvezdin čovek. Ne formalno, nego za poverljive poslove.
– U Fudbalskom savezu Srbije sam zatekao poruku generalnog sekretara Crvene zvezde Slobodana Ćosića da hitno dođem kod njega. Čim sam stigao sekretarica me je uvela kod njega. Još s vrata me je pitao da li sam slobodan iduće nedelje. Razume se, za Zvezdu sam uvek bio slobodan, – kaže Nikolić. – Rekao mi je da se radi o transferu jednog reprezentativca i moramo da ga sklonimo negde zbog prigovora njegovog kluba na registraciju za Crvenu zvezdu.
Bio je to – Beara. Ćosić je Nikoliću otkrio kakvu mu je ulogu u tom poduhvatu namenio:
– Planirao sam da ga ti dovedeš!
Međutim, generalni sekretar Zvezde je, ipak, promenio role:
– Rekao mi je da je odustao od mene, jer bi moja karijera u Fudbalskom savezu Srbije mogla da bude ugrožena. Zbog toga je to poverio službeniku Zvezde Dušku, čijeg se prezimena više ne sećam.
Bez obzira na to Nikolić je bio odlično upućen u to kako se odvijala pustolovina Bearinog izvlačenja iz Splita i dolaska u Beograd:
– Najodgovorniji deo posla je obavio neki autoprevoznik Mile, veliki Zvezdin navijač, kome je ona pomogla oko uvoza nekog reprezentativnog kombija. Otišao je u Split tim kombijem, pojavio se pred Bearinom zgradom u radničkoj uniformi i rekao telohranitelju, kojeg je postavio Hajduk da mu čuva golmana, da su mu javili za neki problem sa strujom. I dok je on petljao oko struje i odvlačio pažnju čuvara Beara se krišom uvukao u njegov kombi. To je Bearina žena, koja je bila za njega veliki autoritet, signalizirala „majstoru”, koji je odmah „završio posao”, seo u kombi i napustio Split. Slavni golman je ležao u kombiju dok nisu izišli iz grada da ga niko ne bi video. Usput ih je čekao Duško, koji je dobio zadatak da umesto mene vodi tu akciju. Bearu su odvezli na odredište koje je odabrao Slobodan Penezić Krcun, tada izuzetno moćan čovek u Srbiji.
Splitski Ero je, kad se bura stišala, došao u Beograd i postao Kum. I jedan od najzaslužnijih za procvat Crvene zvezde (prvak 1956, 1957, 1959. i 1960. i osvajač Kupa 1958. i 1959). Nju je, na Bearinoj sahrani, predstavljao Vladimir Popović, njegov nekadašnji saigrač.
Kanta masti na rastanku s Vojvodinom
U knjizi dogodovština fudbalera Vojvodine „Vedri dani crveno-belih” Borivoj Mirosavljević je otkrio da je posle rata jedan mladi golman iz Splita, tada četvrti u Hajduku, preporučen Novosađanima. U Vojvodini su videli da je darovit, ali je ubrzo splitski klub ostao bez dvojice čuvara mreže i pridošlica se vratio u Split. Bio je to Vladimir Beara. Na rastanku s Vojvodinom, u ono vreme opšte nemaštine, dobio je – kantu masti!
I. Cvetković
objavljeno: 14.08.2014.
