Izvor: RTS, 20.Mar.2013, 01:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bata Mirković: Prognan na 48 minuta, 2. deo

Kada je dobio crveni karton za Batu Mirkovića meč protiv Hrvatske u Zagrebu bio je završen, ali je počelo najgorih 48 minuta u njegovom životu. Kroz glavu su mu prolazile najstrašnije misli. Prvi put o svemu što je prethodilo sukobu sa Jarnijem, šta se dešavalo ispod tribina Maksimira i o čemu je razmišljao i šta se dogodilo posle.

Igrači reprezentacije Jugoslavije i Hrvatske sedeli su izmešani u maloj kancelariji ispod zapadne tribine stadiona Crvene zvezde. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << I dalje u dresovima i šortsevima posle utakmice koja je na sreću prošla bez incidenata, prepričavali su događaje iz zajedničke prošlosti i razgovarali o najobičnijim stvarima posle prve zajedničkog meča ove dve reprezentacije. Atmosfera je bila opuštena, praktično prijateljska. U jednom trenutku, ustali su Zvonimir Boban i Davor Šuker. Bata Mirković je pogledao u njih i zapitao se šta se događa...

Na novinare - limenkom piva

Osiguranje za utakmicu bilo je krajnje problematično. Na ulazu u stadion Crvene zvezde limenkom piva pogođen je autobus u kojemu su se nalazili novinari. Na sreću, atentat nije uspeo, stradala je samo metalna konstrukcija povrh prozora kroz koji je gledao Ognjen Naglić, urednik sportske rubrike Hrvatskog radija.

Slabu zaštitu predstavnici hrvatskih medija imali su i pri ulazu u novinarsku ložu. Momci s krvavim očima i šajkačama na glavi prolazili su pored nas. Neprijateljski novinari nisu, međutim, bili objekt njihove pažnjei. Morali smo tek istrpeti verbalna maltretiranja. Tokom utakmice svuda oko nas orilo se: "Ubi, ubi ustaše!"

„Dečki, želim vam zahvaliti na gostoprimstvu. Mnogo smo se pribojavali ove utakmice. Ponašali ste se kao prava gospoda i mi ćemo vam za dva meseca u Zagrebu vratiti istom merom. Nećemo moći da kontroliišemo masu ali ćemo napraviti sportsku atmosferu na terenu.", rekao je Boban i nastavio. 

„Zna se da će ta utakmica odlučivati o direktnom plasmanu na Evropsko ali verujte mi, vratićemo vam istom merom. Hvala vam do neba, hvala vam na svemu."

Posle dosta godina u kojima su osećali neku netrpeljivost jednih prema drugima, ma koliko ona bila niskog intenziteta i prikrivena, delovalo je da opet imaju nešto zajedničko. Kao glatkim rasferšlusom ove reči skupile su ta dve strane zatvorivši rupu koja je postojala.

Tako se činilo.

Izjave u sutrašnjim novinama nisu bile tako pomirljivog tona. „Moraće pojesti još mnogo hleba da nam se primaknu", rekao je Igor Štimac.

Selektor Hrvatske Ćiro Blažević nije bio nezadovoljan: „Nije bilo lako, jer uslovi za igru bili su sve samo ne normalni. Prekid zbog nestanka struje, pa suzavac, onoliko čekanja... Najvažnije je da smo izdržali do kraja. Sada sam još uvreniji da ćemo ispuniti cilj, uzeti Jugoslaviji četiri od šest mogućih bodova, svladati i Maltu i Irsku kod kuće..."

Među jugoslovenskim reprezentativcima nije bilo razočaranja. 

„Na kraju, osvojili smo bod što i nije tako loše. Hrvatska je pokazala zašto je treća na svetu i važno je da nismo izgubili", pričao je Slaviša Jokanović.

Niko nije pominjao razgovor posle utakmice...

I zaista meč igran u Zagrebu dva meseca kasnije odlučivao je o odlasku na Evropsko prvenstvo 2000.

Jugoslavija je imala 16 bodova i vodila u grupi. Republika Irska, koja je Jugoslaviji nanela i jedini poraz, i to baš posle zadovoljavajućeg remija u „utakmici stoleća" u Beogradu, bila je druga sa 15 a Hrvatska treća sa 14 bodova.

Hrvatima je bila potrebna pobeda da bar kao drugi idu u kvalifikacije, Jugoslaviju je i remi vodio u doigravanje a Irci su znali da im pobeda u Skoplju garantuje doigravanje a možda čak i prvo mesto. Tipična fudbalska zavrzlama pred poslednje kolo kvalifikacija u grupi.

Hrvatska je bila uverena u pobedu. I kao i pred utakmicu u Beogradu pozivala se na treće mesto sa Svetskog prvenstva godinu dana ranije u Francuskoj.

„Oni nas potcenjuju. Zato su i napali Boškova posle remija u Beogradu. Neka Srbi sada budu srećni sa minimalnim porazom", govorio je Blažević.

Ipak, pred ovaj meč, on je umirivao vanfudbalske strasti: Treba, međutim, naglasiti kako su nas Srbi u Beogradu dočekali na način koji obvezuje i mi nemamo pravo na antagonizam."

Ipak, često se u izjavama hrvatskih zvaničnih lica pominjao rat. I Ćiro Blažević je hteo dodatne ulaznice za učesnike rata. Predsednik Hrvatskog olimpijskog komiteta Antun Vrdoljak takođe je pominjao sukobe:

„Jugoslaviju smo pobedili u svemu. Dobili smo rat, slobodu, nezavisnost, sve ono što nisu hteli da nam daju. Danas mi izlazimo iz krize, a oni padaju sve dublje. Prema tome, naš okršaj sa Jugoslavijom je u tom smislu završen. Ali sportski... I tu imamo bolje rezultate, a meč u subotu moramo dobiti."

Nije to bila ista atmosfera, videlo se još dan ranije. Dejan Savićević je ispred hotela davao izjavu hrvatskom novinaru kada mu jedan prolaznik dobaci: „Ti si govno!"

U deliću sekunde je delovalo da će Savićević zanemariti psovku ali se već u sledećem času okrenuo ka njemu:

„Jebem te, u usta te jebem...U ta škrbava usta...pičko jedna...dođi ovamo pičko jedna...Popuši ga purgeru...Dođi purgeru...jebem te u usta škrbava!" odgovorio je temperamentni Crnogorac. I kako je to završio mirno skrenuo pogled ka novinaru nastavivši kao da se ništa nije dogodilo:

„Bitno je da se ova utakmica završi kao ona u Beogradu. Da ne bude incidenata...kako na tribinama tako i na terenu."

Policija i obezbeđenje za meč bilo je besprekorno. Na svakih 200 metara stajali su policajci i vojska. Jugoslovenski igrači nisu smeli da se udaljuju od hotela.

Za Jugoslaviju ni tada zbog povrede nije mogao da igra Vladimir Jugović. Hrvatska je bila oslabljena neigranjem Slavena Bilića, Igora Štimca, Darija Šimića i Zvonimira Bobana.

Dva sata pre utakmice igrači su pod jakom policijskom pratnjom ušli u autobus ispred hotela Šereton. Razjareni Hrvati napravili su špalir.

Mirković je seo u prednji deo , pored prozora. Video je i decu i starce kako preteći mašu ka autobusu. Pogled mu je privukla starija žena od nekih 60-65 godina. Psovka pa pljuvanje. Pljuvanje pa psovka. Ukrug.

„Ne mogu da zamislim da bi i moja majka ovako", pomislio je. Na tu, vezala se druga misao. „Verovatno su i oni na isti način doživljavali gostovanje u Beogradu."

Ipak, umirujuće je bilo što će bar hrvatski igrači biti fer na terenu. To će pomoći da se utakmica odigra bez incidenata.

Kada je ekipa stigla na stadion i dalje je trajao zabavni program u kojem su učestvovali Kićo Slabinac, Zlatko Pejaković.....

Igrači oba tima prošetali su terenom. Na izlasku nekoliko hrvatskih reprezentativaca ljubazno se pozdravilo sa generalnim sekretarom Fudbalskog saveza Jugoslavije Brankom Bulatovićem i pomoćnim trenerom Brankom Rašovićem. Bio je to dobar znak.

Na zagrevanje su prvo izašli reprezentativci Hrvatske. Tokom većeg dela njihovog zagrevanja i dalje je trajao zabavni program. U tom trenutku pevala je Severina.

Nekoliko minuta pre nego što su izašli reprezentatvci Jugoslavije sa tribina se čulo „Ubi, Srbina".

Došlo je vreme da se izađe na teren. Igrači su napustili svlačionice i stali u dva reda iza španske trojke koju je predvodio sudija Aranda.

Već u tunelu Bata Mirković je posumnjao da od obećanja datog u Beogradu neće biti ništa.

Vazduh je zaparao krik: „Hajde da im jebemo mater, hajde Hrvati!"

Pomislio je: „Je li ovo sportska atmosfera o kojoj su pričali..."

Od prvog minuta Hrvati su krenuli da igraju oštro i prljavo. Mirković nije imao vremena da razmišlja. Trčao je za jednom loptom kada je osetio jedan, pa drugi lakat Aljoše Asanovića u stomaku... Želeo je odmah da se razračuna. Igrači je smirio sudija.

Hrvatska je napadala sve jače. Jugoslavija je uspevala da se odbrani.

Prošlo je nešto više od četvrt časa igre...Bokšić je proigrao Asanovića ovaj sjajno centrirao sa leve strane a Davor Šuker jednako dobro šutirao glavom. Ivica Kralj je „izvadio" loptu iz gola neverovatnom odbranom.

Samo nekoliko minuta kasnije, igrao se 20. minut, Hrvatska je povela. Šuker je primio sjajno loptu na 30-ak metara, pretrčao sa njom nekoliko metara i zatim asistirao Alenu Bokšiću koji je pobegao u levu stranu, šutirao ispod Kralja a ovaj dotakao loptu tek toliko da malo uspori njen odlazak preko gol linije.

Zvižduci su bili izuzetno glasni kada je u 25. minutu Siniša Mihajlović namestio loptu za slobodan udarac, potpuno iskosa sa desne strane. Bilo je dosta daleko od gola ali za najboljeg izvođača slobodnih udaraca u istoriji italijnskih prvenstava ne i nemoguće za direktan udarac. Umesto šuta u gol, on je loptu sa dosta efea ubacio na 7,8 metara od gola. Tamo su na nju krenuli Mijatović i Stanić a lopta se odbila od jednog od njih dvojice i završila iza leđa iznenađenog Dražena Ladića. U prvi mah se činilo Peđa Mijatović, kasnije je Stanić priznao da je on poslednji igrao loptom. 1:1. Antiklimaks na Maksimiru... Meč je krenuo čudnim tokom.

- kraj trećeg dela -  
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda

Nastavak na RTS...