Izvor: Studio B, 05.Okt.2010, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Ključna uloga Đinđića u demokratskim promenama
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je peti oktobar 2000. trenutak uspostavljanja demokratije u Srbiji i da je ključnu ulogu u demokratskim promenama imao Zoran Đinđić.
"Peti oktobar 2000. bio je inspiracija za mnoge druge demokratske preokrete u svetu, ali je samo u Srbiji dao rezultate jer su uspostavaljene demokratske promene", kazao je Tadić na otvaranju konferencije "Srbija na putu ka Evropi >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << - 10 godina kasnije" posvećene evropskoj perspektivi Srbije i regionalnoj saradnji u jugoistočnoj Evropi.
Kao najveće domete 5. oktobra Tadić je istakao to što nije bilo žrtava i nasilja i što su uspostavljene demokratske institucije "tako da nikome više neće pasti na pamet da krade demokratske izbore".
"Neosnovano je i neistnito reći da je danas sve isto. Razlika je izuzetna i napravljen je veliki kvalitativni iskorak", naglasio je on i dodao "da nas ogromni dometi petog oktobra ne lišavaju uverenja da smo mogli više i da moramo mnogo više".
Predsednik Srbije je ocenio da je nezadovoljstvo ljudi opravdano, a razloge za to našao je u lošem nasleđu i velikoj ekonomskoj krizi.
Tadić je istakao da je put Srbije prema Evropskoj uniji nepovratan, ali i da Srbija ne može sama u promene već joj je potrebna pomoć EU i građana Srbije.
Od EU je zatražio da Srbija nema nejednak tretman i da ne bude uslovljavana, a od Srbije da mnogo da radi na postizanju vrednosnih i civiližacijskih ciljeve kojima je poštovanje ljudskih prava osnova.
Kacin: Dijalog Prištine i Beograda treba da krene
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin rekao je da su petooktobarske promene omogućile da na čelo Srbije dođe proevropski premijer Zoran Đinđić, ali da je posle njegovog ubistva, 12. marta 2003, "Srbija ponovo zastala".
Na skupu povodom "Srbija na putu ka Evropi - 10 godina kasnije" u hotelu Kontinental, Kacin je, međutim, izrazio zadovoljstvo što Srbiju ponovo vodi proevropska vlada. Kacin je kazao da je ključni događaj bio 2008. kada je Skupština Srbije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ali i dodao da Evropski savet još nije obavestio EP da može krenuti u ratifikaciju SSP.
Povodom izjave predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića da bi Srbija najranije mogla da uđe u EU krajem 2015, Kacin je rekao da je dobro što najveća stranka u koalicionoj vladi "razmišlja brže nego drugi" i da bi trebalo da se "probude i angažuju" vlada i cela zemlja.
Kacin je ukazao i da "samo Srbija može sebe da reformiše". "To ne sme biti pritisak, to ne može biti silovanje, to je pitanje zrelosti i sposobnosti", rekao je on.
Povodom usvajanja Rezolucije o Kosovu u UN, koju su usaglasile EU i Srbija, Kacin je ocenio da taj dogovor 28 država predstavlja veliki korak napred i za EU i za Srbiju. Iako se može čuti da je Srbija učinila korak nazad, reč je o "preskoku", kazao je on.
"Očekujemo i želimo da taj dijalog (Beograda i Prištine) krene", rekao je Kacin i dodao da dijalog neće ići ni na predsedničkom niti na premijerskom nivou već da se moraju rešavati problemi kao što su struja i telefonske veze.
Dzurinda: Tadić može da završi Đinđićev posao
Ministar spoljnih poslova Slovačke Mikulaš Dzurinda rekao je da Srbija na putu ka Evropskoj uniji treba da završi započete reformske procese i uspostavi "dobre i održive" odnose sa Prištinom.
"Znam da to nije lak zadatak ali je svet pun teških zadataka", rekao je Dzurinda na skupu povodom 10. godišnjice petooktobarskih promena "Srbija na putu ka Evropi - 10 godina kasnije".
Dzurinda je istakao da Srbija može da računa na moralnu i političku podršku Slovačke i cele EU, kao i na iskustva koja su zemlje Unije imale na putu priključenja.
Slovački ministar je ohrabrio Srbiju da, kako se izrazio, ispuni viziju Zorana Đinđića - Srbija u EU, i izrazio uverenje da predsednik Srbije Boris Tadić "može da završi posao koji je Đinđić započeo". "Što pre Srbija uđe u Evropsku uniju, to bolje kako za Srbiju tako i za EU", rekao je on.
Dzurinda je ocenio da je naredna godina veoma važna za priključenje zemlja Zapadnog Balkana EU zbog toga što će Hrvatska naredne godine okončati pregovore sa Unijom, a Srbija ih početi.
Slovački ministar spoljnih poslova je takođe rekao da Beograd i Zagreb treba da oforme snažnu osovinu koja će garantovati političku i ekonomsku stabilnost regiona Zapadnog Balkana.
Dežer: Peti oktobar promenio tok istorije Srbije ali i EU
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da demokratske promene 5. oktobra nisu promenile samo tok istorije Srbije nego i istorije Evrope. "Želim da odam priznanje građanima ove zemlje koji su promenili tok istorije Srbije ali i istorije Evrope", rekao je Dežer na skupu "Srbija na putu ka Evropi - 10 godina kasnije".
Dežer je ponovio ocenu da je Srbija pre 10 godina posmatrana kao veliki problem, a danas kao veliki činilac stabilnosti i napretka u regionu i ocenio da je to najveća promena. "Građani su imali viziju da zemlju približe evropskoj porodici i bili su željni da vide zemlju koja se kreće u tom pravcu", rekao je Dežer.
On je istakao da je Zoran Đinđić, jedan od aktera koji je imao ključnu ulogu u promenama 5. oktobra 2000, platio svojim životom.
Povodom ocena da se Srbija sporo kreće ka EU, Dežer je rekao da možda i nije moglo brže s obzirom na nasleđe iz prošlosti koje je imala Srbija i na spoljašnjem i na unutrašnjem planu. "Jedna stvar je jasna, Srbija je danas svakako bolje mesto za život nego pre 10 godina, a Balkan je stabilniji region", rekao je Dežer i ocenio da je to najveći uspeh.
Dežer je rekao da u procesu evropske integracije postoji podrška stanovništva kao i EU i to politička i finansijska podrška Unije.
On je kazao da EU pruža podršku uprkos krizi i zamoru nekih svojih članica i naveo da je EU odvojila 11 milijardi evra za proširenje od čega je Srbija dobila dve milijarde evra. To je investicija EU u Srbiju, rekao je Dežer i zapitao zašto EU toliko ulaže u Srbiju ako je ne želi u svom članstvu.
Vizna liberalizacija i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbija-EU su jasne poruke u tom pravcu, istakao je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.
Đelić: I posle ubistva Đinđića, Srbija nastavila ka EU
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da su prethodnu deceniju obeležili ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i brojne kriminalne aktivnosti koje bacaju senku na demokratske promene, ali da je Srbija našla snage da nastavi evropski put.
Đelić je na panel diskusiji posvećenoj obeležavanju 10. godišnjice petooktobarskih promena koja se održava u beogradskom hotelu Kontinental podsetio i na tešku situaciju koju je tadašnja vlast Demokratske opozicije Srbije zatekla 2000. godine.
On je podsetio da je spoljni dug zemlje u vreme preuzimanja vlasti bio veći od bruto društvenog proizvoda, da nijedna banka u Srbiji nije davala kredite, da su kriminalci kontrolisali medije i preko njih napadali Zorana Đinđića, da je postojala sprega sudstva i kriminala.
"U proteklih godinu dana izdato je 2,6 miliona biometrijskih pasoša što je dva puta više nego što su građani Srbije imali čak i u Titovo vreme", rekao je Đelić.
On je dodao da je ostalo još mnogo toga da se uradi posebno na polju regionalizacije, ukazavši da su razlike među regionima u Srbiji i dalje velike.
Potpredsednik vlade je naveo da Srbija danas ima jedan od najmanjih spoljnih dugova u Evropi, da je dosta urađeno na povećanju standarda stanovništva, da je u periodu od 2003. do 2008. prepolovljen broj siromašnih ali da je onda nastupila ekonomska kriza koja i danas ostavlja posledice po život građana.
Đelić je ukazao da je za dalji razvoj srpskog društva važno ulaganje u nauku i mladu i izrazio spremnost da njegovo ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i dalje pomaže studente.
Jeremić: Najveći napredak na spoljnopolitičkom planu
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je posle 5. oktobra 2000. najveći napredak postignut na spoljnopolitičkom planu i da to ništa ne može da ospori.
Jeremić je, na skupu povodom 10. godišnjice petooktobarskih promena u beogradskom hotelu Kontinental, rekao da je 5. oktobar bio momenat kada je svet prihvatio novu demokratsku i promenjenu Srbiju.
Srbija je pre 5. oktobra 2000. bila najizolovanija zemlja na svetu, bile su joj uvedene jedne od najstrožih i najsveobuhvatnijih sankcija koje niko danas nema bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi, rekao je ministar.
Podsećajući da Srbija tada nije bila članica UN i većine međunarodnih organizacija, on je ocenio da Srbija "danas ima najbolje odnose sa EU" do sada, s težnjom da se oni dalje poprave, a da ima "najbolje odnose i sa susedima".
"Danas naše nesporazume i razlike rešavamo na kvalitetno drugačiji način nego pre 5. oktobra", rekao je Jeremić i dodao da Srbija danas probleme rešava diplomatskim putem.
"Srbija je vibrantna zemlja, a Beograd je centar zbivanja na Zapadnom Balkanu", dodao je Jeremić. Ministar je ponovio da je članstvo u EU strateški prioritet za Vladu Srbije.
Srbija ima "teško nasleđe" iz perioda pre 5. oktobra, rekao je Jeremić i dodao da su vlasti u Srbiji posle demokratskih promena nasledile kosovski problem kao i podeljenu BiH.
Jeremić je, međutim, rekao da tenzije nisu više u prvom planu, što ne znači da su pronađena rešenja za sve probleme, ali da u Srbiji postoji spremnost da se oni rešavaju mirnim putem.
Sonja Liht: Nedovoljna podrška medija integracijama u EU
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kritikovala je danas domaće medije zbog nedovoljne podrške procesu evropskih integracija Srbije.
U okviru rasprave "Perspektiva Srbije u EU" na skupu povodom 10. godišnjice petooktobarskih promena, ona je rekla da su mediji pozvani da učestvuju na skupu, ali da prisustvuju samo otvaranju konferencije a potom je napuštaju.
Problem su urednici koji preuzimaju agencijske vesti, rekla je Sonja Liht na skupu pod nazivom "Srbija na putu ka Evropi - 10 godina kasnije" koji se održava u hotelu Kontinental.
"Vrlo je popularno kritikovati političare ali ne i medije", rekla je Sonja Liht i ocenila da u procesu evropskih integracija ne postoji dovoljna podrška medija.
Konferenciju organizuju vladina Kancelarija za evropske integracije, Beogradski fond za političku izuzetnost i Balkanski fond za demokratiju.
.jpg)
