Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica suzama ne veruje
Kragujevac – Zalud tebi Beograde hvala, kada ti je Kragujevac glava – pevalo se ovde još dugo nakon što je 1841. godine knez Mihailo Obrenović za prestonicu Srbije odabrao Beograd. Naime, u Kragujevcu se sve do 1878. godine održavaju sednice Narodne skupštine, a sa razvijenom kulturnom i prosvetnom delatnošću, te otpočinjanjem proizvodnje oružja, centralni grad Šumadije i dalje igra značajnu ulogu u razvoju zemlje.
Još u to doba je, prema rečima zamenika gradonačelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kragujevca Saše Milenića, postavljena "tačna deskripcija i dijagnoza problema na relaciji Kragujevac – Beograd".
– U knjizi "Kneževina Srbija" Milana Đ. Milićevića, između ostalog, piše da postoji jedna velika rasprava, spor između Beograda i Kragujevca. U tom sporu, kaže autor, Kragujevac je, sa svojom državotvornom tradicijom, definisan kao narodna prestonica, a Beograd kao suveren u kome je koncentrisana administrativna, politička i finansijska moć. Do danas se taj odnos, praktično, nije promenio – veli Milenić.Objašnjavajući aktuelno stanje, Milenić naglašava da je "beogradizacija Srbije" pogubna i po Beograd i po Kragujevac, pošto je "prestonica postala otuđena od ostatka zemlje, a cela Srbija, zbog Beograda, ostala bez daha".
"Srbija", kao što kaže Milićević u svojoj knjizi, "ima pravo sebe da vidi u Beogradu i da od Beograda traži da on sebe vidi u Srbiji".– Zato, ovde, nije reč ni o kakvom sukobu, jer Beograd je nesporno centralni grad Srbije u svemu, već o potrebi da i ostatak Srbije dobije šansu – veli Milenić.
Prema Milenićevom mišljenju, dovoljno je pogledati samo finansijsku stranu odnosa ova dva grada, pa će se, kako kaže, videti da je Kragujevac diskriminisan.
– Kad nije bilo PDV-a, vlasnici radnji su svake večeri pazar nosili u SDK (Služba društvenog knjigovodstva – prim. novinara), a istog časa je sav novac odlazio za Beograd. Sada, kad je uveden PDV, sav novac se sleže na račune beogradskih centrala firmi koje postoje u Kragujevcu, dok od privatizacije preduzeća na teritoriji grada, Kragujevcu ostaje svega pet odsto prihoda – kaže Milenić u izjavi za "Politiku".
Takav "odnos snaga" najbolje, kaže zamenik gradonačelnika Kragujevca, definiše pesma Milovana Danojlića "Ograda na kraju Beograda".
– Priču na tu temu uvek započinjem stihovima te Danojlićeve pesme: "S jedne strane svetle Terazije, a sa druge mrak do Male Azije". To, zapravo, govori da je ostatak Srbije jedna velika kaljava njiva, i to u svakom pogledu, a problem nije samo finansijske prirode, već mnogo širi i ozbiljniji. U pitanju je nemogućnost afirmacije ličnosti pojedinca u sredini u kojoj živi. Kako sada stvari stoje, san o srećnom životu moguće je ostvariti samo u Beogradu – smatra Milenić.
Prema rečima zamenika gradonačelnika Kragujevca, "beogradizacija Srbije" dovela je do gotovo apsolutne diskriminacije kulturnih poduhvata u Kragujevcu.
– "Joakim fest" i "Joakim interfest" spadaju u sam vrh srpske pozorišne umetnosti, ali se o njima u osvetljenom Beogradu malo zna. Medijska pažnja i recepcija koja se posvećuje kulturnim manifestacijama u prestonici jeste nešto što se podrazumeva, a ovde je potrebno učiniti višestruke napore da bi se ostvario i najmanji rezultat te vrste.
Još gora situacija je u kragujevačkom sportu, koji godinama ne uspeva da se izvuče iz krize. Potpredsednik Skupštine grada Jovan Pavlović Bojadžić, kome je u zadatak, kako kaže, palo da "rešava nerešive probleme", tvrdi da je odnos države prema kragujevačkom sportu "najblaže rečeno, katastrofalan".
– Fudbalski klub "Radnički" ne može da sastavi pristojan tim, a u Beogradu igra 50 kvalitetnih kragujevačkih fudbalera, pošto svi vide da je uspeh i odlazak u Evropu moguć samo u i iz prestonice. Stvar bi bila drugačija da naši klubovi imaju dobre sponzore, ali državna javna preduzeća finansiraju samo beogradske klubove – veli Pavlović.
Na pitanje kakva je saradnja sa Ministarstvom za poljoprivredu, Snežana Živanović-Katić, glavni gradski agronom, kratko je odgovorila: "Nema saradnje".
– Kragujevac već tri godine ima najveći agrarni budžet u celoj Srbiji, reč je o milion evra, ali saradnju nismo uspeli da uspostavimo ni sa prethodnim ni sa sadašnjim ministrom poljoprivrede. Za ovogodišnji, četvrti Šumadijski sajam poljoprivrede u Kragujevcu dobili smo ponižavajućih 100. 000 dinara, a za raznorazne "Kupusijade" i "Gulašijade" izdvajaju se daleko veća sredstva. Zvali smo ministra da otvori Sajam, ali se nije pojavio ni on, niti bilo ko od njegovih saradnika – kaže Snežana Katić.
Brane Kartalović -----------------------------------------------------------
Cenzura iz centrale Sve je veća centralizacija informacija, čak i onih o lokalnim temama
Kraljevo - E, to morate pitati naše, gore u centrali. Mi nismo ovlašćeni.
Da se novinaru u provinciji, kako se to kaže, smuči na život kad čuje takav odgovor, a često je u takvoj prilici. Nema teme koja nije "velika tajna" u ograncima većine državnih preduzeća, ustanova i institucija u unutrašnjosti Srbije. Valjda "generalna" rukovodstva procenjuju da je u provinciji malo kadrova koji "umeju" sa novinarima i zbog očuvanja ugleda firme važi stroga zabrana pružanja bilo kakvih informacija. Tako, umesto da u ovim "transparentnim" godinama nastajanje raznih agencija, službi, uprava za odnose sa javnošću ide u prilog te otvorenosti i lakšeg pristupa informacijama to, kako smo i ranije pisali, poprima sasvim drugi smisao, kao da je cilj što veštije prikrivanje informacija i težnja da se novinari što elegantnije "otkače".
Takvu pojavu posebno podstiče pomenuta "centralizacija" informacija, bolje rečeno izvora informacija. Primera radi, nedavno je u jednom banjskom turističkom centru lakše bolove u stomaku dobilo više gostiju. Republička sanitarna inspekcija, odnosno odeljenje u Raškom okrugu naložilo je analizu uzoraka hrane kako bi se utvrdilo da li je eventualno bilo trovanja. Stručnjaci su analizu brzo obavili, ali ovdašnji inspektori nisu hteli niti su smeli da novinarima saopšte rezultate. Adresa na koju su nas uputili bila je "centrala" u Beogradu, čak su upornijim novinarima savetovali da sačekaju, tvrdeći da će rezultati biti objavljeni na sajtu nadležnog ministarstva. Takođe, tu skoro, zanimala nas je tema služenja vojnog roka. Zatražili smo razgovor sa predstavnicima Vojnog odseka u Kraljevu i dobili odgovor da su oni, iako za to pitanje kompetentni, razvlašćeni u pogledu davanja podataka za javnost i uputili nas na adresu vojne uprave za odnose sa javnošću u Beogradu. Umesto odobrenja "razvlašćenima" da razgovaraju, predočena nam je takva, davno prevaziđena, procedura u smislu pisanog zahteva, unapred postavljenih pitanja, kao da je reč o najstrože čuvanoj vojnoj tajni. Slična su i iskustva lokalnih novinara u takozvanim odeljenjima državnih službi, poput poreske uprave, finansijske policije, carine, odeljenja Agencije za privatizaciju, direkcija i raznih ogranaka većih javnih preduzeća, a tek filijala banaka... Primera radi, u kraljevačkom delu "Telekoma" postoji čak i služba za odnose sa javnošću, ali su i njima "usta zatvorena", sve dok iz Beograda ne dobiju odobrenje da javno progovore.
Tako je, uglavnom, adresa izvora informacija - Beograd, odnosno službe u centralama institucija, ustanova, organa i preduzeća, gde "sede" ljudi sa ovlašćenjima za odnose sa javnošću iako tamo, počesto, sa konkretnim temama, vezanim baš za određenu opštinu, obično nisu ni upoznati. Zbog toga je "procedura" informisanja javnosti i te kako komplikovana. Obično se to odvija tako što se najpre portparol upozna sa temom i pitanjima. Zatim zatraži vremena da se o tome raspita, najčešće u telefonskom razgovoru sa "razvlašćenima" u provinciji, pa tek onda, kroz nekoliko sati ili dana, novinar može da se javi da dobije stručno "obrađenu i upakovanu" informaciju. Za svako dodatno pitanje procedura se ponavlja, sve dok i najuporniji ne "ne dignu ruke".
Dobro, reći će mnogi, nisu tako ni važne sve te muke novinara, ali je reč o pojavi "presušivanja" izvora informacija u unutrašnjosti Srbije, odnosno njihovoj koncentraciji u metropoli i, što je još opasnije, otuda se počesto saopštava "obrađena" istina, štura informacija ili se čak na putu od izvora u Beogradu do znatiželjnika u unutrašnjosti negde i "zagubi".
Miroljub Dugalić
-----------------------------------------------------------
Bez prava, para i sloge
Zajednica provincijskih opština i gradova Srbije raspala se na prvim izborima
Lučani - Predstavnici 23 srpske opštine, od Boljevca do Novog Pazara i od Raške do Bogatića, osnovali su u Lučanima, aprila prošle godine, Zajednicu opština i gradova centralne Srbije, sastali se nekoliko puta i uskoro digli ruke od novog udruženja. Zamišljena kao brana dominaciji prestonice u društvenom životu Srbije, Zajednica nije preživela ni prve izbore, januarske.
- Izneverili su nas Dragan Marković Palma, Veroljub Stevanović i Sulejman Ugljanin jer su se pred izbore priključili koaliciji DSS - NS, odnevši i narodnjački naziv. Mi smo pre toga, s pravom, sebe krstili narodnjacima jer su forum ZOG-a činili predsednici opština iz provincije, jedini akteri političkog života, uz predsednika Republike, koje je po imenu i prezimenu izabrao narod - kaže za "Politiku" Slobodan Jolović, predsednik opštine Lučani.
Politički prvaci iz centralnog dela Republike nisu bili zadovoljni sastavom i radom već postojeće Stalne konferencije gradova, procenivši da je pod prevelikim uticajem DS, dok je u Predsedništvu SKG, od opština središne Srbije, predstavnika imao samo Ražanj.
G. Otašević
[objavljeno: ]
