Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Avg.2017, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako preživljavaju apatinski umetnici
Kako ima onih umetnika koji se bave nekim drugim poslom da bi podržali svoj rad u umetnosti, tako ima i onih koji rade u prosveti ili institucijama kulture, te imaju materijalnu platformu za stvaranje umetničkih dela. Apatinski slikari i umetnici kažu da je danas neophodno imati dodatni posao da bi se obezbedili materijali za stvaranje umetničkih dela, ali i da marketing igra veliku ulogu na rasprostranjenom tržištu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Bojan Šimunović sa sedam samostalnih izložbi i oko pedesetak kolektivnih iza sebe, spada među 30 najtalentovanijih mladih akademnskih slikara u Srbiji.
Kaže da se samo od slikarstva ne može živeti, a dodatni poslovi su kompromis da bi prehranio porodicu.
"Najviše bih voleo da prodajem svoje slike, jer je to moj životni poziv, ali situacija je drugačija. Kupcima je često presudna cena slike, a samo su predrasude te koje kažu da su slike akademskih slikara izuzetno skupe, u odnosu na one koji slike izrađuju komercijalno i amaterski. Kao slobodan umetnik moram se baviti raznim stvarima. Na primer, oslikavam dečije sobe sa njihovim junacima iz crtanih filmova i igrcica, pa time ostvarujem deo prihoda kojima kupujem materijal za slikanje. Takođe trebao bih uskoro početi da radim na benzinskoj pumpi", kaže Šimunović.
Akademska vajarka Jovana Momčilović radi kao volonter, vajarska dela izrađuje od recikliranog materijala, a ukoliko ne nađe posao u nekoj ustanovi kulture, spremna je da radi i nešto drugo.
"Što se vajarstva tiče, teško se od njega može živeti. Prvenstveno, jer je skup materijal. Svoja dela od recikliranog materijala stvaram iz ljubavi i umetnosti se nikada ne bih odrekla. Ako se desi da neko želi da ima moje delo, to je veliki plus. Ne treba ni potcenjivati ni precenjivati svoj rad. Da se samo na to oslonim teško bih mogla preživeti. Ukoliko bih radila formate u metalu, mnogo bi me koštale metalne ploče, elektrode za varenje i sve što ide uz to, što uključuje i prostor za izradu umetničkog dela. Poštenog rada se ne treba stideti i kada ono nema veze sa onim šta ste završili. U ovom momentu je takva situacija je da moramo obezbediti prvo prihod za život, a tek nakon toga i materijale za stvaranje skluptura, odnosno umetničkih dela", kaže Jovana Momčilović.
Sa druge strane, arhitekta Nebojša Šćekić, nakon dugogodišnjeg projektovanja enterijera, posvetio se slikarstvu.
"Od detinjstva sam imao želju za slikarstvom, koja se naročito probudila na fakultetu. Arhitektura mi je bila bogata, plodna i projektantska naročito u enterijerima. Od slikarstva može da živi time što se pomažem principom spojenih sudova. Još uvek imam firmu za projektovanje i arhitekturu, a između ostalog sam sudski veštak i bankarski procenitelj. Prelivanjem posla iz jednog u drugi sigurno mogu da živim, a samo da se bavim slikarstvom, morao bih mnogo da se potruzdim da bih preživeo", kaže Šćekić.
Maja Macanović koja godinama radi kao frilenser fotograf, jedina se u Apatinu bavi "fajn artom". Budućnost prodaje fotografije vidi u odličnom marketingu putem društvenih mreža i web platformi.
"Želela sam da odem na fakultet, ali nisam imala oko 4.000 evra za studije. Fotografijom sam počela da se bavim pre pet godina kada sam objektivom beležila ljude na ulicama i portrete. Frilensing je današnjica i mnogi žive na taj način od svog posla. Putem web platformi sarađujem sa klijentima iz celog sveta. Zahvaljujući društevnim mrežama, postavljam svoje fotografije koje kupci mogu videti, oceniti i zatražiti moje angažovanje", kaže.
Umetnicima nikada nije lako da isključivo žive od svog stvaralaštva. U moru snalaženja i životnih kompromisa svako nađe svoj kompas da bi živeo za umetnost i ako ne može da živi samo od nje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
