Izvor: B92, 09.Feb.2021, 19:13
Viktorije i Viktor
Slušali smo ovih dana Anu Ivanović kako za svetske TV stanice i portale iz udobnosti svog privatnog života priča o aktuelnim stvarima u svetskom tenisu.
Sa setom smo se prisećali dana kada su, ona i Jelena, svaka na svoj način, rudarskom upornošću krčile sebi put ka vrhu.
Od onog čuvenog treniranja u bazenu na 11. aprilu, preko recimo Aninog odlaska u Bazel u Švajcarsku, gde je sve bilo stavljeno na kocku, pa sve do blistavih trenutaka njihovih finala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Americi, Australiji, na Rolan Garosu, konačno i tog Aninog trijumfa 2008.
Ana i Jelena su otišle sa igračke scene (Jelena još nije, zvanično), došle su neke druge devojke koje su dobrano osetile to breme koje su im njih dve ostavile nesvesno, kao zadatak da nastave da srpskom ženskom tenisu donose nove pobede.
Svesni smo, nije i ne može biti isto, ali u Melburnu smo dobili naznake novog jutra.
Kada samo pogledate one iskrene, blistave osmehe Nine Stojanović i Olge Danilović, posle pobeda u prvom kolu, ne možete da ne osetite toplinu oko srca.
Dosta je bilo negativnosti, idemo vedrije malo, kao da i same kažu.
Voljom žreba Nina ima planinu pred sobom u vidu Serene Vilijams, ali na neki način to je i neminovnost kada ste na njenoj poziciji na listi. Logično je da na nekog velikog favorita naletite u ranim kolima.
U isto vreme, to je i nagrada – mogućnost da proverite ko ste i gde ste trenutno u svetskom tenisu. Zato će Nina biti slobodna kao ptičica i da, ne treba ničeg da se plaši, jer ona nije ta koja ima šta da izgubi narednog jutra.
Hrabro, Nina, pa šta bude.
A Olga? Njen prvenac na grend slem turnirima? I to protiv 19. nosioca? Može li, zaista, lepše i bolje? Ne, ovo je zaista korak u pravom smeru.
Dugo se Olga mučila na početku svoje profesionalne karijere, posle onog obećavajućeg trijumfa pre nekoliko godina na turniru u Moskvi. Tražila je sebe, svoj identitet na terenu. Bio joj je potreban trenutak da se presabere, da odluči šta i kako dalje.
Ona u sebi nesporno ima taj “danilovićevski” sportski gen, da nema odstupanja, nema predaje i to je, boga mi, na najlepši način pokazala protiv Petre Martić.
Koja devojčica se, na tako velikoj sceni, ne bi slomila i zbunila na 1:3 u setu odluke, protiv daleko iskusnije igračice? Malo koja, verujte.
Ali tu smo gde treba – znate li koliko je ta devojka radila na sebi u proteklo vreme, koliko je vremena, snage i sebe potrošila da bi došla u ovu poziciju, da počne da pobeđuje na grend slemu?
Ogroman je napor bio potreban za to, baš kao i Nini Stojanović, koja se nešto pre nje ustalila u Top 100 na svetskoj listi. Samo one znaju kako je to išlo teško.
Olga je, da sve bude još luđe, u tom fantastičnom plesu po ivici žileta ju trećem setu, na vrhovima prstuju, kao baletanka, igrala po sistemu, “ja tebi brejk, ti meni”, ali nije ustukla, popustila, predala se.
Tenis, stvar glave, mentalno nadigravanje. Danilovićeva je posle meča priznala da ima mentora u svetskom broju jedan, Novaku Đokoviću.
"Spremna sam, mogu da trčim tri dana ako treba!", poručila je.
Videli smo sekvencu od pre dva dana, kada je Novak, dan pred početak turnira, posle svog treninga, skoknuo do terena gde je vežbala Olga i pratio je kako radi, delio savete. Baš kao tokom decembra u njegovom balonu, na TC Novak, gde su se mnogi okupili da treniraju u ovo nevreme od godine.
Olga oseća da sada u njen vetar duva snažan vetar podrške i lakše joj je da plovi nemirnim morem sveta tenisa. Mladima, kada krenu u tu jurnjavu za teniskom slavom i pobedama, kadfa krenu na toj magnetnoj privlačnosti zenita, takve reči mnogo znače.
I sve je sada otvoreno protiv Šelbi Rodžers. Olga može hrabro i slobodno da igra i da, uz to ogromno samopouzdanje pobede, ode još koji korak napred u Melburnu, što da ne?
Srbija je, eto u toj državi Viktorija, navikla na svoje velike viktorije, a nastavljaju je i ove mlade dame. Ipak, zvati se Viktor nije dovoljno da se u Viktoriji uvek pobedi.
Šta reći o neverovatnom meču Viktora Troickog protiv Amerikanca Majkla Moa, a da to ne zvuči tako beznadežno, kao možda i samom Viktoru, iscrpljenom do krajnjih granica, sada izgleda.
Ne, ne treba da klone duhom. Naprotiv. Jeste, sutra, 10. februara naš Vića slavi svoj 35. rođendan i bilo bi dobro da pokupi svoje prijatelje, tamo dole u Melburnu, da sednu, pojedu po parče torte, ispričaju se i posavetuju kako samo oni to, kao pravi prijatelji umeju i da bude srećan i zadovoljan tog dana, jer i posle poraza, život ide dalje.
Da, ide dalje. Gubili su mnogi pre njega i iz luđih i gorih pozicija od 4:0 u setu odluke, pa nikom ništa. To je sport, igra.
Kad god neke stvari loše krenu u životu, a naročito kada ste teniser, nije zgoreg prisetiti se šta su govorili neki veliki šampioni, prethodnici.
“Nisam započeo rat. Niko nije umro. Izgubio sam samo teniski meč, ništa više od toga”, rekao je jednom prilikom Boris Beker.
Nemac je, kao neko ko je veoma mlad počeo da jede najzlatnije voćke teniskog raja, sa svega 17 godina, poleteo poput rakete u teniske visine, da bi postepeno shvatao svetlu i tamnu stranu teniskog života.
“Kada si mlad, kada tražiš svoj identitet, pobeđivanje ti je način da se izraziš. Kada bih izgubio, želeo sam da umrem. Zato jer sam tada mislio da u pobedi postajem neko, a u porazu postajem niko”, sumirao je u znatno iskusnijim godinama.
Viktor, osvajač Dejvis kupa sa Srbijom 2010. godine ne može biti niko, ma koliko da izgubi još mečeva u poznom periodu svoje karijere.
Čekaju ga nove obaveze, novi zadaci, između ostalog i na poziciji selektora Dejvis kup tima Srbije. Dakle, vreme je za nove ratne planove i napad na salataru sa svojim prijateljima.
A dok igrate tenis, biće i prilike.
Jer i posle ovog drugog dana Australijan opena, imamo zaista čime da budemo zadovoljni.
Filip Krajinović je pokazao snagu, pobedio je jednog preiskusnog igrača, pokazao da je akumulirao mnogo toga u iskustvima iz prošlih godina i da će mu ovi brzi tereni, možda biti i prilika za veći uzlet od do sada najboljeg rezultata tamo, trećeg kola.
Laslo Đere, bez obzira na poraz od Rafe Nadala, pokazao je u tom meču srčanost i hrabrost da pogađa linije i čak i takvog šampiona kakav je Nadal, ostavi u čudu posle nekih zaista fenomenalnih poena.
Rafina leđa su za sada, uz izvesnu korekciju pokreta prilikom servisa, izdržala prvi test, ali Španac može samo da žmirka, kao pokvareni semafor na ulici, jer tu, negde iz prikrajka već u osmini, vreba ozbiljan test-protivnik, mladi Aleks de Minor.
Kome će se otvoriti zeleno, videćemo, ali ne bi bilo ni interesantno kada bismo znali sve unapred.
Zato, hajde da uživamo u nastavku turnira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Ana Ivanović, Tenis
